"Izlaz iz krize - uzimanje od bogatih" Čuveni ekonomista Toma Piketi: Francuska bila u sličnoj situaciji 1789. i 1945.

Kao 1789. i 1945. godine, vlast neće imati drugog izbora nego da se okrene najbogatijima da bi omogućila izlazak iz krize, piše jedan od najznačajnijih savremenih ekonomista Toma Piketi u svojoj kolumni objavljenoj u listu "Mond".

Foto: Goran Čvorović

Kroz dugoročnu istorijsku analizu, on objašnjava da krize javnog duga nisu ni nove, ni nepremostive, ali da gotovo uvek zahtevaju velike političke promene i preispitivanje postojeće poreske ravnoteže. Drugim rečima – nema svrhe uzimati od siromašnih.

Javni dug Francuske nastavlja da rate, dok finansije i dalje prolaze kroz napet period. Zaduženje trenutno prelazi 110 odsto BDP i očekuje se dalje uvećanje ovog postotka, usled visokog deficita. U apsolutnom iznosu, dug premašuje 3.400 milijardi evra, što potvrđuje višegodišnju dinamiku zaduživanja.

Budžetski deficit se "drži" blizu 5 odsto, što je znatno iznad evropskih pravila od 3 procenta, uprkos najavljenim naporima za fiskalnu konsolidaciju. Istovremeno, troškovi servisiranja duga značajno rastu zbog povećanja kamatnih stopa i dostižu oko 70 do 75 milijardi evra godišnje. Ova stavka postaje jedna od najtežih u državnom budžetu i smanjuje prostor za izlazak iz krize.

Aktuelna situacija posledica je kumulativnog efekta. Tu je, najpre, relativno slab ekonomski rast od oko jedan odsto, što ne omogućuje da se premosti nagomilavanje novih zaduženja. Pored toga, potrebe za finansiranjem ostaju veoma visoke, sa stotinama milijardi evra koje se svake godine prikupljaju na tržištu kako bi se pokrili i deficit i refinansiranje postojećeg duga.

Međunarodne institucije, poput Evropske komisije i MMF, procenjuju da bi bez dubljih strukturnih prilagođavanja francuski dug mogao da se približi cifri od 120 odsto do 2027–2028. godine. Pitanje više nije samo nivoa duga, već, čak, i njegove održivosti u sve zahtevnijem finansijskom okruženju.

Toma Piketi navodi tri ključna perioda u francuskoj istoriji. To su revolucionarna 1789, poratna 1945. i ova, 2026. godina. Uoči Francuske revolucije, javni dug je već dostizao nivo približan godišnjem nacionalnom dohotku, u sistemu u kome su privilegovane klase u velikoj meri izbegavale poreze. Nemogućnost monarhije da ih oporezuje dovela je do finansijskog ćorsokaka, koji je rezultirao ukidanjem fiskalnih privilegija i uvođenjem izuzetnih mera, poput nacionalizacije crkvene imovine, sa ciljem stabilizacije javnih finansija.

Međutim, kako ističe Piketi, taj period pokazuje i društvena ograničenja tih promena. Najsiromašniji slojevi očekivali su lakši pristup zemlji i kraj ekonomske zavisnosti, ali su u praksi često upravo imućni slojevi, vlasnici kapitala i državnih obveznica, bili u poziciji da otkupe nacionalizovanu imovinu, ostavljajući deo društvenih očekivanja neispunjenim. Ova tenzija između očekivane i stvarne preraspodele, ključna je za razumevanje razvoja krize duga.

Drugi ključni trenutak dolazi posle dva svetska rata. Godine 1920. i 1945. francuski javni dug prelazi 200 odsto BDP, što je znatno više od današnjeg nivoa. Ipak, u relativno kratkom roku dolazi do njegovog značajnog smanjenja. Prema Piketiju, to nije rezultat opšte štednje, već kombinacije mera, među kojima se posebno izdvajaju izuzetni i progresivni porezi na najveća bogatstva. Dvadesetih godina prošlog veka uvedene su vrlo visoke poreske stope za najbogatije, dok je posle 1945. uveden porez nacionalne solidarnosti koji je snažno opteretio veleposednike. Ratni profiteri oporezovani su čak sa sto odsto.

Ovi istorijski primeri, naglašava, pokazuju da postoji više načina za smanjenje javnog duga, ali da svi podrazumevaju novu raspodelu "tereta". Nasuprot tome, rešenja koja se oslanjaju isključivo na inflaciju ili povećani pritisak na srednje i niže slojeve pokazuju se kao nedovoljno efikasna i društveno neopravedna.

U današnjem kontekstu Francuska se nalazi u drugačijoj, ali podjednako izazovnoj situaciji, kaže svetski poznati ekonomista. Javni dug nastavlja da raste, dok deficit ostaje visok, a troškovi kamata se uvećavaju. Istovremeno, ekonomski rast je umeren, što ograničava mogućnost stabilizacije duga. Ipak, Piketi ističe paradoks da zemlja nikada nije bila bogatija. Privatna imovina dostiže istorijski visok nivo, znatno iznad onog posle Drugog svetskog rata.

Upravo taj jaz, prema njegovom mišljenju, treba da bude u središtu rasprave. Poručuje da bi odbijanje razmqtranja većeg doprinosa najbogatijih značilo ignorisanje istorijskih lekcija i prebacivanje tereta na druge društvene grupe, uz rizik od dugoročnih tenzija. Piketi takođe kritikuje aktuelni politički kontekst, za koji ističe da je obeležen konzervativizmom i snažnim otporom prema ambicioznijim poreskim reformama.

Ujedno upozorava i na posledice takve politike. U nedostatku strukturne ekonomske rasprave, društveno nezadovoljstvo se preusmerava na pitanja identiteta i migranata. To, kaže, neće rešiti budžetske probleme, već samo odlaže i produbljuje društvene podele.

Piketi predlaže politički pristup pitanju javnog duga. Po njemu, to nije samo "računovodstveni" problem, već je odraz kolektivnog izbora u vezi sa poreskom pravdom i raspodelom bogatstva. Navodi da istorija uči da su brza i efikasna rešenja moguća, čak i pri vrlo visokim nivoima zaduženosti, ali pod uslovom dubokih institucionalnih promena. U suprotnom, upozorava, kriza može da izbije naglo pod pritiskom finansijskog tržišta.

Preporučujemo

Svet

0 0

Gori u ruskoj luci na Crnom moru: "Masovni ukrajinski napad na Tuapse", ima mrtvih i povređenih

20. 04. 2026. u 08:22

Svet

0 0

Ubedljivi trijumf Radeva: "Progresivnoj Bugarskoj" pripalo više od polovine mandata u parlamentu

20. 04. 2026. u 08:10

Svet

0 0

Vojska SAD objavila snimak zauzimanja iranskog broda: Iran odgovorio - To je kršenje primirja i piraterija, uzvratićemo

20. 04. 2026. u 07:58

Svet

0 0

Orban nepokolebljiv: Kijev nagovestio otvaranje Družbe ako odblokiramo kredit - naš stav nepromenjen

20. 04. 2026. u 07:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije