DA LI RUSIJA VRAĆA DRONOVE U IRAN: Moskva proizvodi 1.000 dnevno i ima ih dosta za izuzetak (VIDEO)

ŠAHED je otišao u Moskvu 2022. godine, vratio se kao Geran-2 2026. godine:

Foto printskrin oruzjeonline.com

Kako je dogovor o dronovima završio krug u dva rata. Rusija je uvek održavala fasadu neutralnosti na Bliskom istoku i pokušavala je da se pozicionira kao posrednička sila u regionu. To joj je omogućilo da istovremeno održava bliske diplomatske veze između Izraela, Irana i Sirije.

Međutim, Moskva povremeno favorizira i podržava jednu državu u odnosu na drugu, posebno ako to znači slabljenje pozicije Sjedinjenih Država u regionu. To se eksplicitno vidi u nedavnim izveštajima da Rusija snabdeva Iran dronovima i obaveštajnim podacima za upotrebu protiv američke i izraelske imovine. Moskva i Teheran imaju uspostavljen odnos: Iran je Moskvi obezbedio dron kamikaza Šahed, koji je bio sastavni deo ruske vazdušne kampanje protiv Ukrajine.

IRANSKA ULOGA U RATU U UKRAJINI

Nakon prvih nekoliko meseci rata u Ukrajini, Rusija je zaključila da će morati ili da smanji svoje raketne napade ili da pronađe noviju i jeftiniju platformu za udar. Iran je popunio tu prazninu počev od sredine 2022. godine, isporučujući stotine, a na kraju i hiljade dronova kamikaza Šahed-136. Ovi sistemi, iako tehnološki jednostavni, pokazali su se razornim kada su lansirani u masovnim salvama protiv ukrajinske energetske infrastrukture i urbanih područja.

Dronovi su primorali Kijev da potroši oskudne i skupe presretače protivvazdušne odbrane. Vremenom se uloga Irana proširila izvan snabdevanja na tehničku pomoć, pomažući Rusiji da uspostavi domaće proizvodne linije, u kojima je Šahed-136 preimenovan u Geran-2 i postepeno poboljšavan koristeći borbene podatke prikupljene tokom višemesečnih operacija u Ukrajini.

Do 2024. godine, Rusija više nije sklapala iranske komplete – lokalizovala je proizvodnju i uvela niz sopstvenih poboljšanja kako bi poboljšala sisteme navođenja i otpornost na elektronsko ratovanje. Ono što je počelo kao iranski dizajn postalo je izrazito ruski sistem optimizovan za ratovanje velikim količinama iscrpljivanja.

Ova transformacija postavila je temelje za trenutni preokret: Kada je iranska infrastruktura dronova i raketa bila pod stalnim napadom izraelskih i američkih snaga krajem februara 2026. godine, Moskva je bila u poziciji da snabdeva Teheranom sistemima koje je Iran pomogao da se ostvare.

Prema nekim izveštajima zapadnih obaveštajnih službi, Rusija je počela da isporučuje dronove, zajedno sa hranom i medicinskim materijalom, Iranu početkom marta. Ove pošiljke su navodno usledile nakon tajnih razgovora između visokih ruskih i iranskih zvaničnika koji su se odigrali samo nekoliko dana nakon američko-izraelskih napada na iranske vojne lokacije. Iako je Kremlj javno negirao isporuku smrtonosne vojne pomoći, potvrdio je tekući dijalog sa iranskim liderima i potvrdio isporuku humanitarne pomoći.

Veruje se da su dronovi u pitanju sistemi Geran-2 ili blisko povezane varijante, što znači da je trgovina između Rusije i Irana zatvorena. Ono što je počelo kao iranska pomoć Rusiji sada se vratilo na Rusiju koja održava iranski kapacitet za udar u trenutku kada se domaći proizvodni kapaciteti Teherana smanjuju. Zapadne procene ukazuju da su izraelski i američki napadi mogli da poremete čak dve trećine iranske infrastrukture za proizvodnju dronova i raketa, što čini spoljno snabdevanje posebno vrednim, čak i za državu sa robusnim programom bespilotnih sistema.

ZAŠTO MOSKVA VRAĆA SVOJE DRONOVE U IRAN

Za Moskvu, transfer dronova u Iran služi višestrukim strateškim svrhama. Jedan od mogućih ciljeva koji sugerišu neki stručnjaci je stabilizacija iranskog režima tokom perioda direktnog vojnog sukoba sa nadmoćnijim protivnicima. Snabdevanjem dronovima i obaveštajnom podrškom, Rusija se pozicionira kao ključna linija života za Teheran, produbljujući dugoročnu zavisnost i jačajući partnerstvo koje je bilo profitabilno za Ruse. Teheran je na kraju krajeva bio važan kupac za Moskvu, kupujući avione i sisteme naoružanja ruske proizvodnje.

To takođe služi kao katarzični zalogaj Sjedinjenim Državama, koje su otvoreno delile oružje i obaveštajne podatke sa Ukrajincima poslednje četiri godine. Vašington je bio veoma javan o svojoj ulozi u ratu u Ukrajini i delio je podatke o ciljanju, obaveštajne podatke i municiju neophodnu za napad na ruske položaje.

Rusi, želeći da Amerikancima daju da osete svoj vlastiti lek, sada Irancima pružaju obaveštajne podatke i municiju kako bi napali američke i izraelske položaje.

MOŽE LI RUSKA INDUSTRIJA DRONOVA DA ISPUNI POTRAŽNjU?

Međutim, transfer dronova u Teheran pokreće neka pitanja o održivosti. S obzirom na to da je Moskva trenutno angažovana u sopstvenom ratu dronovima, kako može da održi sopstvene zalihe dok istovremeno snabdeva iranske?

Prema nekim procenama, ukrajinska protivvazdušna odbrana presreće oko 70 odsto ruskih dronova u većini velikih napada koji uključuju Gerane. Sa ovako visokom stopom presretanja, kako Rusija može očekivati da snabdeva dva rata?

Pre svega, brojke o presretanju koje objavljuje ukrajinsko Ministarstvo odbrane su najverovatnije preuveličane. Međutim, još važnije je to što je, čak i ako je verovati brojkama, industrijska baza Moskve više nego sposobna da snabdeva sebe i Iran.

Kao što je gore rečeno, Rusija je u stanju da proizvede 1.000 Gerana dnevno, što u proseku iznosi oko 30.000 mesečno – više nego dovoljno da održi svoj operativni tempo i da nekoliko njih isporuči Iranu. Geran, prvobitno Šahed-136, dizajniran je da bude lak i jeftin za proizvodnju u velikim količinama. Nema straha da će uskoro ponestati.

Iran je već lansirao hiljade dronova od kraja februara protiv Sjedinjenih Država i njihovih regionalnih saveznika – neki od njih su već pogodili ciljeve velike vrednosti. Uvođenje ruskih usavršenih sistema preti da poveća preživljavanje i efikasnost ovih napada, primoravajući Sjedinjene Države i njihove saveznike da troše visokokvalitetne presretače protiv jeftinih Gerana. Ova asimetrija u velikoj meri odražava dinamiku koju je Rusija iskoristila u Ukrajini i rizikuje produženje sukoba nametanjem neodrživih odbrambenih troškova protivnicima Irana.

(19fortyfive.com/Isak Zajc)

BONUS VIDEO - ANGELINA TOPIĆ ZA "NOVOSTI": Prva reakcija posle svetske medalje

Preporučujemo

Svet

0 12

TAJVAN ĆE BITI ZAUZET POSLE IRANA: Kako je rat na Bliskom istoku povezan sa tajvanskim sukobom?

28. 03. 2026. u 18:11 >> 16:25

Svet

0 11

AMERIKA DALA, AMERIKA ODUZELA: Kako rat sa Iranom ostavlja Ukrajinu bez raketa, i kada će rezerve presušiti

27. 03. 2026. u 21:11

Svet

0 11

RAT ĆE TRAJETI DO SEPTEMBRA?! Nemački mediji kukaju: Rusija će zaraditi stotine milijardi dolara

20. 03. 2026. u 18:11

Svet

0 3

KRAJ STRATEGIJE SLOMA RUSIJE: Kako rat u Iranu menja rat u Ukrajini

11. 03. 2026. u 21:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije