EVROPU IZ DRUGOG REDA UVLAČE U SUKOB: Iako evropske prestonice ističu da ne učestvuju u ratu na Bliskom istoku, sve su bliže crvenoj liniji

Bliski istok gori, a Evropa ponovo gleda iz prikrajka kao akter drugog reda šta se događa na svetskoj sceni, bez mogućnosti da se usaglasi i reaguje.

Foto US NAVY

Brisel i vodeće prestonice odabrali su politiku uzdržavanja, insistirajući na povratku mira, uz podsećanje da je napadom na Iran prekršena povelja UN. Ipak, Evropljani istovremeno šalju borbene brodove u region i podižu avione rušeći, u odbrambenoj misiji, dronove nad svojim bazama. U tome prednjače Francuzi, koji su podigli "rafale", a u blizinu uzburkanih voda uputili su i jedini evropski nuklearni nosač aviona "Šarl de Gol". Brodove su poslali i Španija, Grčka, Italija.

Francuzi su se vojnim i strateškim ugovorima obavezali da će pomoći državama u regionu, kao što su Katar, Saudijska Arabija ili Ujedinjeni Arapski Emirati. Takođe, Pariz ima istorijski čvrste veze s Libanom na koji padaju izraelske bombe usled akcija Hamasa.

Protiv svoje volje, evropske zemlje se, tako, faktički na mala vrata uvlače u rat. Napadnute su američke baze koje se nalaze na evropskoj teritoriji, poput one na Kipru.

Sada se otišlo i korak dalje. Dronovi su poleteli i na baze u kojima su stacionirani francuski vojnici, zbog slanja nosača aviona "Šarl de Gol" čiji bi zadatak trebalo da bude da oslobodi Ormuski moreuz za plovidbu, imajući u vidu energtsku omču koja visi o vratu Evropljanima.

 Ali, iako je "Šarl de Gol" poslat iz ledenog mora u istočni Mediteran, ukotvljen je oko obala Krita, bez jasne vizije u ovom trenutku kako krenuti u akciju, a ne biti deo sukoba. Svejedno, dovoljno je bilo da se nosač aviona uputi ka regionu, pa da proiranska šiitska milicija Ašab al Kahf preuzme odgovornost za napad dronovima na bazu kod Erbila, uz poruku da će ubuduće francuski interesi u regionu za njih biti legitimni cilj. Već je palo i upozorenje da se građani sklone na pola kilometra od baze u Kirkuku gde su takođe stacionirani francuski vojnici. Iako nisu tu zbog rata s Iranom, već zbog borbe protiv terorizma, to, očigledno, malo znači napadačima.

Pala je i prva evropska žrtva. Pogibija francuskog podoficira Arnoa Friona od drona poslatog kao odmazda za prisustvo "Šarl de Gola" u regionu, dodatno je zategla situaciju i postavila pitanje dokle Evropljani mogu da budu u neposrednoj blizini ratnih dejstava, a da u njih ne budu i uključeni. Francuski predsednik Emanuel Makron je poručio da će zadržati hladnokrvnost, ali i zatražio od vojnih stručnjaka analizu celokupne situacije.

Više je razloga zbog kojih neki analitičari smatraju da zapadnoevrpske zemlje neće još dugo moći da se drže po strani. Sukob se sve više internacionalnizuje. Očekuje se francuski odgovor zbog ubistva njenog vojnika i ranjavanje još šestoro, ali i jače uključivanje u odbranu njenih baza koje su sad proklamovana meta za proiranske milicije.

Takođe, postavlja se i pitanje evropske solidarnosti. Prilikom napada na britansku bazu na Kipru faktički je pogođena teritorija EU. Očekivalo se da tada bude aktiviran član 42.7 evropskog ugovora o uzajamnom priskakanju u pomoć. Francuski predsednik Emanuel Makron je poručio da je, kada je napadnut Kipar, napadnuta i EU, ali Evropljani, ipak, nisu ušli u rat, makar bio i odbrambeni.

Uznemireni evropski građani preko društvenih mreža i foruma postavljaju pitanje da li će EU ili NATO reagovati, ako još neka zemlja bude cilj iranske odmazde. Kipar nije član NATO, ali Turska jeste. Treći misil upućen ka američkoj bazi na ovoj teritoriji srušile su u petak upravo snage Alijanse. Time se i NATO približava "crvenoj liniji", jer situacija polako uvlači sve više aktera u sukob.

Evropljani su primorani na akciju i zbog toga što trenutno plaćaju najskuplju naftu, usled blokade Ormuskog moreuza. Litar benzina premašio je dva evra na benzinskim pumpama i takva situacija teško na duže staze može da bude održiva. Upravo zato je u blizinu upućen nosač aviona "Šarl de Gol". Njegovo eventualno kretanje u deblokiranje pomorskog puta u pratnji savezničke koalicije bio bi, međutim, veoma zahtevan i neizvestan poduhvat.

Na sve to treba dodati i tradicionalnu evropsku podeljenost. Nemačka na primer mnogo više podržava američko-izraelski napad na Iran, od Italije. Španija i Poljska su odlučno protiv stavljanja na raspolaganje baza američkoj vojsci za vođenje operacija na Bliskom istoku, ali ne i Rumunija.

U takvoj situaciji, u Briselu, Parizu i Berlinu, spas najpre vide u brzom povratku mira i odluci koju bi eventualno mogao da donese američki predsednik Donald Tramp, da uskoro prekine napad na Iran, ako bude smatrao da su mu svi ciljevi ispunjeni. Ali, Evropljani mogu samo da čekaju. Niko ih ništa ne pita za završetak rata, baš kao što ih nije pitao ni kada je ovaj sukob započet i u koji su, na mala vrata, uvučeni.

Preporučujemo

Svet

0 0

HEZBOLAH TVRDI: Pogodili smo izraelsku vazduhoplovnu bazu kod Tel Aviva

16. 03. 2026. u 02:39

Svet

0 12

RAT BESNI NA BLISKOM ISTOKU: Hezbolah pogodio avio-bazu IDF; IRCG - Trošimo zalihe od pre 10 godina; Admiral IRCG: Amerikanci moraju da odu

15. 03. 2026. u 07:01 >> 02:37

Svet

0 0

PONOVO DRON POGODIO ITALIJANSKU BAZU: Ovoga puta u Kuvajtu uništivši jedan avion

15. 03. 2026. u 23:43

Svet

0 0

BLISKI ISTOK ĆE TEK DA DETONIRA IRCG: Zalihe raketa uglavnom netaknute; IDF - imamo još hiljade meta

15. 03. 2026. u 23:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije