Svet

PRIVIDNO MIRENJE U MINHENU: Bezbednosna konferencija potvrdila razlike koje postoje između dve obale Atlantika

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

18. 02. 2026. u 12:41

Zapadnu civilizaciju treba spasiti od promena nastalih masovnim migracijama, poručio je američki državni sekretar Marko Rubio, dok je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas uzvratila da Evropu niko ne treba da spasava.

ПРИВИДНО МИРЕЊЕ У МИНХЕНУ: Безбедносна конференција потврдила разлике које постоје између две обале Атлантика

Tri dana razgovora na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, godišnjem skupu na kojem su učestvovale visoke američke, ukrajinske i evropske delegacije, i u čijem fokusu su bili transatlantski odnosi, ponovo su pokazala razlike između Vašingtona i Brisela.

Amerika je nastupila umerenije nego prošle godine, ali očigledno je da to više nije ono savezništvo od ranije. Evropski lideri su se trudili da deluje odlučnije, ali je jasno da su ograničeni mogućnostima. Sve u svemu, konferencija je potvrdila da transatlantski balans na neki način i dalje postoji, ali da je veoma uzdrman.

Godinu dana posle oštrog nastupa potpredsednika Džej Di Vensa, koji je prošle godine šokirao evropske saveznike optužujući ih da su izneverili demokratiju i evropsku civilizaciju, Vašington je ovoga puta poslao umerenije predstavnike.

Državni sekretar Marko Rubio i zamenik ministra odbrane Elbridž Kolbi poručili su da SAD Evropu vide kao partnera, da smatraju NATO korisnim i da žele da savez funkcioniše. Ali, jasno su ponovili da Evropljani moraju da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu.

KOMUNIKACIJA S RUSIJOM

Makron je pozvao na obnavljanje transparentnog kanala komunikacije sa Rusijom, u saradnji sa Amerikancima i Ukrajincima. Ocenio je da će Evropa morati da definiše pravila koegzistencije sa Moskvom posle postizanja eventualnog mirovnog sporazuma.

Kolbi je govorio o "fleksibilnom realizmu", što je u evropskim prestonicama protumačeno kao poruka da će se saveznici ubuduće posmatrati i vrednovati prema visini izdvajanja za odbranu. On je otvoreno rekao da su evropske zemlje dovoljno bogate da same vode konvencionalne vojne operacije u okviru NATO. Jasno je da se savezništvo postepeno menja.

Tenzije oko Grenlanda samo su prividno splasle. Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da se, kada je reč o američkom interesovanju za ovu oblast, "ništa nije promenilo" i da je želja predsednika SAD ista kao ranije. Ponovila je da je teritorijalni integritet Danske i Grenlanda "crvena linija" o kojoj nema pregovaranja.

Istovremeno je dodala da SAD, Danska i Grenland mogu da sarađuju, uključujući i širenje američkog vojnog prisustva na ostrvu. Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen ocenio je da je pritisak neprihvatljiv, ali je aktuelne trilateralne razgovore nazvao korakom u dobrom pravcu. Ipak, u nordijskim zemljama zabrinutost je i dalje prisutna.

UKRAJINA DOGODINE U EU?

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je istakao da je ozbiljna greška to što Evropa nije prisutna za pregovaračkim stolom. Pozvao je i da se odredi datum kako bi Ukrajina bila tehnički spremna za članstvo u EU već 2027. godine!

Minhenska konferencija je potvrdila da će Evropa biti primorana da se sve više okreće sama sebi. Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da poredak kakav smo poznavali više ne postoji i da sloboda Evrope više nije nešto što se podrazumeva.

Britanski premijer Kir Starmer založio se za približavanje sa EU u bezbednosnoj sferi, dok je francuski predsednik Emanuel Makron istakao potrebu za širom evropskom odbranom, koja bi, uz Veliku Britaniju, obuhvatila i partnere poput Norveške ili Turske. Ipak, jasno je da su se stvaranju jake vojne sile isprečila budžetska ograničenja i sporo stvaranje vojnih kapaciteta.

Sve to dobija dodatnu težinu imajući u vidu da je Francuska jedina nuklearna sila unutar EU. Makron je najavio strateški dijalog sa Nemačkom i drugim evropskim partnerima o tome kako bi francuska doktrina nuklearnog odvraćanja mogla da se uklopi u širi evropski okvir, čime je pitanje zajedničke politike odvraćanja ponovo došlo u prvi plan.

U svemu, Kina je sada viđena kao branilac multilateralizma, uz nuđenje jačanja ekonomskih veza sa pojedinim zapadnim partnerima, koristeći trenutne razlike između dve obale Atlantika.

18. 02. 2026. u 21:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SKANDAL! RAMA OBJAVIO SNIMAK RAZGOVORA SA TAČIJEM: Srećna nezavisnost komadante, brate moj, grlim te mnogo i volim (VIDEO)

Politika

0 15

SKANDAL! RAMA OBJAVIO SNIMAK RAZGOVORA SA TAČIJEM: "Srećna nezavisnost komadante, brate moj, grlim te mnogo i volim" (VIDEO)

PREMIJER Albanije Edi Rama objavio je snimak telefonskog razgovora sa bivšim vođom zločinačke OVK Hašimom Tačijem, koji se trenutno nalazi u pritvoru Specijalnog suda u Hagu, gde je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

17. 02. 2026. u 20:01

VAŠINGTONU STIGLO UPOZORENJE: Ne pokušavajte da narušite naše odnose sa Moskvom

Svet

0 24

VAŠINGTONU STIGLO UPOZORENjE: Ne pokušavajte da narušite naše odnose sa Moskvom

BELORUSKI predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da je na početku pregovora između Belorusije i SAD upozorio Vašington da ne pokušava da naruši odnose između Minska i Moskve.

16. 02. 2026. u 15:09