Svet

BIĆE RATA ILI OBRT NA BLISKOM ISTOKU? Tramp tvrdi da Iran traži dogovor: Ipak, američka flota zauzima borbene pozicije

Predrag Stojković

27. 01. 2026. u 16:33

DOK se u Persijskom zalivu pojačava vojno prisustvo Sjedinjenih Država, a regionalne tenzije rastu, američki predsednik Donald Tramp izneo je tvrdnju koja naglo menja ton javne retorike.

БИЋЕ РАТА ИЛИ ОБРТ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ? Трамп тврди да Иран тражи договор: Ипак, америчка флота заузима борбене позиције

Prema njegovim rečima, Teheran je već kontaktirao Vašington i „očajnički“ traži pregovore o novom sporazumu, nastojeći da izađe iz duboke političke i ekonomske krize izazvane sankcijama.

Tramp je izjavio da je Iran, suočen sa urušavanjem ekonomije, rastućom inflacijom i unutrašnjim pritiscima, primoran da traži deeskalaciju. Kako tvrdi, poziv iz Teherana stigao je direktno sa zahtevom za razgovore, što je predsednik SAD predstavio kao rezultat politike maksimalnog pritiska koju je njegova administracija sprovodila godinama.

Prema Trampovim rečima, iransko rukovodstvo više nema manevarskog prostora. On je tvrdio da sankcije guše režim i da Iran sada pregovara iz slabije pozicije, bez realne alternative osim prihvatanja američkih uslova. Cilj, kako je ponovio, nije promena režima, već sprečavanje Irana da ikada dođe u posed nuklearnog oružja.

Međutim, ove izjave dolaze u oštrom kontrastu sa porukama koje stižu iz samog Irana. Revolucionarna garda i politički vrh Islamske Republike u javnim nastupima pojačavaju ratnu retoriku, otvoreno preteći američkim interesima u regionu i upozoravajući na „totalni rat“ u slučaju napada.

Analitičari Trampove izjave tumače dvostruko. Sa jedne strane, kao taktički potez kojim pokušava da se predstavi kao lider koji prisiljava protivnika na pregovore bez upotrebe sile. Sa druge, kao poruku domaćoj javnosti da ne traži novi rat, već političko rešenje koje može biti predstavljeno kao diplomatska pobeda.

Istovremeno, izraelski bezbednosni krugovi šalju znatno mračniju poruku. Prema izveštajima izraelskih medija, zvaničnici u Tel Avivu upozorili su Vašington da su američke pomorske snage u Persijskom zalivu ozbiljno ranjive na masovne napade rojevima jeftinih iranskih dronova. Upozorenje se zasniva na procenama da iranska prednost ne leži u sofisticiranoj tehnologiji, već u količini i niskoj ceni sistema koji se mogu lansirati u stotinama.

Prema tim procenama, koordinisani talasi dronova mogu preopteretiti radare, iscrpeti presretače i probiti čak i slojevitu protivvazdušnu odbranu skupih ratnih brodova. Ovakav scenario bi, prema upozorenjima, stvorio izrazito nepovoljan odnos troškova, u kojem bi SAD morale da troše skupe rakete na neutralisanje jeftinih napadačkih sredstava.

U tom kontekstu, potvrđeno je da je udarna grupa nosača aviona USS Abraham Lincoln ušla u zonu odgovornosti Centralne komande SAD u Indijskom okeanu. Ovaj potez deo je šireg vojnog gomilanja koje uključuje razarače sa sistemom Aegis, dodatna vazdušna sredstva i pojačane obaveštajne aktivnosti. Konsultacije između američkog i izraelskog vojnog vrha poslednjih dana su intenzivirane, uz naglašavanje bliske koordinacije u vazdušnoj, pomorskoj i raketnoj odbrani.

Iran je na ove poteze odgovorio signalima pojačane pripravnosti. U Teheranu je postavljen veliki javni mural koji prikazuje oštećeni američki nosač aviona uz poruku upozorenja da će svaka agresija imati ozbiljne posledice. Iranski zvaničnici poručili su da bi eventualni napad bio tretiran kao totalni rat, sa odgovorom širom regiona.

Paralelno sa pomorskim kretanjima, Sjedinjene Države su rasporedile i jedno od svojih najnaprednijih sredstava za elektronsko ratovanje u Evropu. Avion EA-37B Compass Call prebačen je u bazu Ramštajn u Nemačkoj, što se tumači kao deo priprema za potencijalne operacije koje bi mogle obuhvatiti Bliski istok. Ova letelica je specijalizovana za ometanje neprijateljskih komunikacija, radara i komandnih mreža, i predstavlja ključni alat u savremenim sukobima visokog intenziteta.

Prema dostupnim informacijama, američka administracija razmatra više opcija, uključujući pomorsku blokadu Irana, ciljane udare bez kopnene intervencije i nastavak snažnog odvraćanja. Istovremeno, Trampovi izaslanici pokušavaju da prikažu vojno raspoređivanje kao sredstvo pritiska, a ne neposrednu najavu rata.

Iako su američke snage trenutno dovoljne za izvođenje ograničene operacije, malo je verovatno da bi do napada došlo brzo. Vojno gomilanje moglo bi potrajati nedeljama ili mesecima, dok obe strane testiraju granice pritiska, retorike i stvarne spremnosti za sukob.

U tom prostoru između pretnji i diplomatije, ostaje otvoreno pitanje da li je Trampov „telefonski poziv“ signal realnog pomaka ka pregovorima ili deo šireg psihološkog rata u trenutku kada region klizi ka jednoj od najopasnijih tačaka poslednjih godina.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

21. 01. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

VUČIĆEVO UPOZORENJE UDARNA VEST U RUSKIM MEDIJIMA: Evropa mora da shvati, Amerika se nikad više neće vratiti

Politika

0 41

VUČIĆEVO UPOZORENjE UDARNA VEST U RUSKIM MEDIJIMA: Evropa mora da shvati, Amerika se nikad više neće vratiti

IZJAVA predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u kojoj upozorava da Evropska unija mora da se suoči sa činjenicom da se Sjedinjene Američke Države nikada neće vratiti starom modelu odnosa sa Evropom, objavljena je kao udarna vest na naslovnoj strani svetskog izdanja ruskog portala Sputnjik, kao i na ruskoj agenciji RIA Novosti.

27. 01. 2026. u 07:44

U FEBRUARU POTPUNI KOLAPS POLARNOG VRTLOGA? Hladna masa zalediće Evropu, evo šta nas očekuje

Društvo

0 21

U FEBRUARU POTPUNI KOLAPS POLARNOG VRTLOGA? Hladna masa zalediće Evropu, evo šta nas očekuje

NAKON stratosferskog zagrevanja početkom februara, najnovije prognoze pokazuju potencijalni potpuni kolaps polarnog vrtloga, što će na kraju dovesti hladan vazduh i u Evropu, piše Severe Weather Europe.

23. 01. 2026. u 14:21