NOVI MINHENSKI SPORAZUM SE KUJE U TIŠINI: Ukrajina i Grenland kao žrtve, UN gurnute u stranu

SVET se menja brže nego ikada ranije. Promene su duboke, nasilne i nepovratne, a ono što se danas dešava na globalnoj geopolitičkoj tabli prevazilazi i najcrnje scenarije iz perioda Hladnog rata.

Foto: Profimedia

Evropa ćuti o Grenlandu, ne zato što nema stav, već zato što je svesna da se nalazi u istorijskom procepu iz kojeg nema lakog izlaza.

Zvanična taktika evropskih država po pitanju Grenlanda svodi se na javno ćutanje, iako je to svakim danom sve teže održivo. Iza zatvorenih vrata, međutim, odvija se intenzivan politički rad sa američkim krugovima koji i dalje podržavaju očuvanje NATO-a i takozvane „transatlantske zajednice“, odnosno Zapada kao jedinstvenog geopolitičkog projekta. Upravo tu, u senci zvanične diplomatije, donose se odluke koje će oblikovati budućnost čitavih regiona.

Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine osam evropskih država zbog njihovog stava prema Grenlandu, dok je istovremeno Evropa zamrzla sporazum Evropske unije sa Sjedinjenim Državama. Paralelno sa tim, ukrajinska delegacija stigla je u Vašington na još jednu rundu takozvanih mirovnih pregovora, neposredno nakon konsultacija sa evropskim partnerima. Ovog puta, pregovori se vode bez jasnog okvira, što jasno ukazuje na nameru Sjedinjenih Država da NATO učine zastarelim, ne formalnim raspadom, već praktičnim činom agresije prema saveznicima i odvajanjem Grenlanda od Danske.

Ukrajinsko pitanje više ne postoji izolovano. Ono je sada direktno povezano sa Grenlandom, bez obzira na to kako će se rat završiti. Kada se to dogodi, ukrajinski sukob će neizbežno prerasti u nešto sasvim novo. Evropljani to razumeju i zato pokušavaju da kupuju vreme, istovremeno se nadajući da će u američkom političkom establišmentu preživeti struja koja smatra da je očuvanje Zapada kao jedinstvene celine i dalje neophodno.

U Vašingtonu takvih političara ima mnogo, verovatno čak i većina. Ima ih i unutar same Trampove administracije. Njihova snaga ne treba da se potceni. Ukrajinski rat je već pokazao da Tramp ne može lako da slomi njihovu kolektivnu volju i strategiju. Da je to mogao, već bi primorao Kijev da poštuje ranije dogovore sa Moskvom i izvukao Sjedinjene Države iz ukrajinske močvare.

Za Sjedinjene Države, Grenland je strateški daleko važniji od Ukrajine. Međutim, za zagovornike „kolektivnog Zapada“, Ukrajina je egzistencijalno važnija od Grenlanda. Projekat „Ukrajina kao antiruska država“ predstavlja temeljni stub višedecenijske strategije suprotstavljanja Rusiji. Upravo na toj osnovi, nakon Drugog svetskog rata, nastao je koncept Zapada kakav danas poznajemo. Pre toga, postojale su samo Sjedinjene Države i evropske sile, ali ne i jedinstveni geopolitički blok.

Kraj sukoba sa Rusijom neminovno bi otvorio pitanje smisla NATO-a i same transatlantske povezanosti. Dva Trampova mandata pokazala su da u SAD sve više jača stav da takav savez više nije potreban. Suočeni s tim, zagovornici transatlantske solidarnosti odlučuju se za najopasniji mogući potez, novi prljavi dogovor.

U tom scenariju, američka duboka država i briselska birokratija spremne su da žrtvuju Dansku i Grenland, prikazujući to kao posledicu navodne napetosti između Evrope i SAD. Zauzvrat, Tramp ne povlači Ameriku iz ukrajinskog sukoba, već odustaje od neutralnosti i ponovo se svrstava uz Ukrajinu, produžavajući rat sa Rusijom.

Rezultat je sumoran. Evropa gubi arktičku budućnost i strateške perspektive vezane za Grenland, NATO opstaje, a Sjedinjene Države ostaju uvučene u rat Starog sveta, potencijalno do poslednjeg Ukrajinca, nakon čega bi na red mogli doći Baltik i Istočna Evropa.

Analogija sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine nameće se sama od sebe. Tada su velike sile žrtvovale malu zemlju u nadi da će agresiju preusmeriti na istok. Plan nije uspeo. Umesto mira, usledio je svetski rat. Danas se ponavlja ista logika, sa istom iluzijom da se Rusija može iscrpeti i slomiti.

U međuvremenu, pojavljuje se novi element globalnog poretka, takozvani Mirovni savet. Prema planovima Trampove administracije, ovo telo se posmatra kao potencijalna zamena za Ujedinjene nacije, neformalni, ali moćni instrument za rešavanje sukoba mimo međunarodnog prava. Njegov sastav i način rada više podsećaju na zatvoreni klub moći nego na multilateralnu instituciju.

Poruka je jasna. Međunarodno pravo više nije relevantno. U svetu u kome, kako sami priznaju, vladaju nasilje, prinuda i sila, ostaje samo zakon jačeg. Evropa se danas nalazi u ćorsokaku koji je sama iskopala. Posle godina slepog praćenja konfrontacione politike, sve češće se čuju glasovi da je greška napravljena i da je dijalog sa Rusijom bio održivi put.

Evropa je već jednom poverovala da će se spasiti žrtvovanjem tuđih teritorija. Istorija je pokazala koliko je ta računica bila pogrešna. Danas se ponavlja ista logika, sa istim iluzijama i istim strahom od suočavanja sa realnošću.

Razlika je samo u tome što ovog puta niko više ni ne glumi da brani međunarodno pravo. Sve je ogoljeno do kraja. Sila, pritisak i trgovina teritorijama ponovo su postali legitimni instrumenti politike.

Ako Evropa još jednom pristane da bude saučesnik u ovakvom dogovoru, sledeći Minhen neće biti greška iz neznanja, već svesna odluka. A istorija, kao i uvek, takve odluke ne prašta.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 10

BIO BI TO NAJKRAĆI RAT Preokret koji menja posleratnu Evropu: Da li će EU uskoro moliti Putina da ih spase od Trampa?

16. 01. 2026. u 21:11

Svet

0 0

DANSKI MINISTAR: Tramp poremetio dogovor o Grenlandu, saveznici da brane suverenitet i pravo

19. 01. 2026. u 18:45

Svet

0 2

RUTE TEŠKA SRCA PRIZNAO: Oko Grenlanda nema ruskih ni kineskih brodova

13. 01. 2026. u 18:45

Svet

0 21

KAKAV ODGOVOR SPREMA MOSKVA? Američki i Britanski tankeri bi mogli postati meta u ova tri mora (VIDEO)

08. 01. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije