NAPAD OTKAZAN MINUTIMA PRE IZVRŠENJA Generalna proba bez finalnog udara: Zašto je Tramp zaustavio udar na Iran i šta sledi dalje?

UPRKOS danima intenzivnih signala koji su ukazivali na neizbežan američki napad na Iran, do direktnog vojnog udara u ranim jutarnjim satima ipak nije došlo.

Foto: Gemini AI

Sve je ukazivalo na to da se operacija nalazi u završnoj fazi, ali je u poslednjem trenutku zaustavljena. Umesto eskalacije, Vašington je povukao deo raspoređenih snaga i privremeno smanjio nivo neposredne vojne pripravnosti.

Prema navodima koje su preneli izraelski bezbednosni izvori, odluka o obustavljanju udara doneta je lično na nivou predsednika Sjedinjenih Država. Američke snage su se već nalazile u stanju koje se najblaže može opisati kao generalna proba za napad, uključujući premeštanje avijacije i aktiviranje procedura za borbena dejstva.

NAPAD OTKAZAN MINUTIMA PRE IZVRŠENjA

Izvori bliski izraelskim bezbednosnim strukturama tvrde da je planirani napad zaustavljen svega nekoliko minuta pre realizacije. Nakon te odluke, iranski vazdušni prostor je ponovo otvoren, a deo sredstava prethodno povučenih iz baze Al Udeid u Kataru dobio je naređenje da se vrati u stanje pripravnosti.

Prema proceni izraelskog vojnog analitičara Amira Bobota, ključni razlog za povlačenje nije bio nedostatak vojnih kapaciteta, već političko-strateška procena ishoda. Tramp je, prema tim navodima, jasno poručio svojim savetnicima da će odobriti samo akciju koja garantuje odlučujući udarac i slom iranskog režima.

Foto: Profimedia

Takva garancija nije mogla biti data.

Američki vojni i obaveštajni krugovi upozorili su da ne postoji siguran scenario u kojem bi vazdušni udari automatski doveli do kolapsa vlasti u Teheranu. Istovremeno, procenjeno je da bi Iran bio sposoban za snažan i široko rasprostranjen odgovor, a da SAD u tom trenutku nemaju dovoljno raspoloživih regionalnih kapaciteta da bez ozbiljnih posledica apsorbuju takvu eskalaciju.

Drugim rečima, procena je bila jasna: napad bez sigurnog ishoda nosi preveliki rizik.

SNAGE MIRUJU, ALI PRITISAK OSTAJE

Iako je neposredni udar odložen, to ne znači da je strategija pritiska napuštena. Ministarstvo odbrane SAD istovremeno je naredilo raspoređivanje udarne grupe nosača aviona USS Abraham Lincoln u severni deo Arapskog mora. Grupa uključuje gotovo šest desetina aviona sa fiksnim krilima, među kojima i veliki broj borbenih letelica, uz pratnju četiri razarača klase Arli Berk.

Ovaj potez jasno pokazuje da Vašington ne odustaje od vojne opcije, već je premešta u fazu dugotrajnog pritiska i čekanja povoljnijeg trenutka.

IRANSKA REAKCIJA I DEMONSTRACIJA ODVRAĆANjA

Sa iranske strane, reakcija je bila očekivana. Iranske bezbednosne strukture tvrde da su jedinice Revolucionarne garde rasporedile hipersonične raketne sisteme i stavile pod nišan sve ključne izraelske vojne objekte, uključujući vazduhoplovne baze.

Ovakve poruke imaju jasan cilj: signalizaciju da bi svaki napad imao neposredne i ozbiljne posledice po Izrael i američke interese u regionu. Istovremeno, vazdušni saobraćaj iznad Irana počeo je postepeno da se normalizuje, iako veliki međunarodni prevoznici i dalje izbegavaju iranski vazdušni prostor zbog nestabilne bezbednosne situacije.

Foto Iks@AuroraIntel

TAKTIKA „ZRELOG VOĆA“

Sve više se nameće zaključak da Tramp i Netanjahu trenutno primenjuju taktiku iscrpljivanja i čekanja. Umesto direktnog udara, strategija se oslanja na pretpostavku da će unutrašnji pritisci u Iranu dostići tačku pucanja, bilo kroz nastavak protesta, bilo kroz eventualne podele unutar državnih i bezbednosnih struktura.

Idealan scenario za Vašington i Tel Aviv bio bi unutrašnji prevrat ili vojni puč, koji bi omogućio promenu vlasti bez direktne spoljne intervencije. Međutim, za sada nema jasnih dokaza da su iranske vojne strukture spremne da se okrenu protiv postojećeg poretka.

ŠTA SLEDI DALjE?

Trenutna situacija ne ukazuje na deeskalaciju, već na privremeno zadržavanje. Iran je ostao na ivici, ali još nije gurnut preko nje. Ako protesti oslabe i režim konsoliduje kontrolu, pritisak iz Vašingtona će se verovatno ponovo pojačati, jer neuspeh pokušaja smene režima spoljnim pritiskom za SAD predstavlja strateški poraz.

U tom smislu, odlaganje udara ne treba tumačiti kao povlačenje, već kao regrupisavanje i potragu za povoljnijim trenutkom. Scenario spoljne intervencije i dalje ostaje na stolu, ali samo ako procena pokaže da bi posledice bile podnošljive, a ishod politički odlučujući.

Za sada, sukob ulazi u fazu napetog čekanja.

Foto: Profimedia

„IRAN NIJE SIRIJA“, UPOZORAVA TURSKI STRUČNjAK

Poznati turski geopolitički analitičar Gungor Javuzaslan upozorio je Sjedinjene Države i njihove saveznike da se ne mešaju u tekuće događaje u Teheranu, pošto „Iran nije Sirija“.

Detaljnije rečeno, a prema rečima turskog stručnjaka i novinara, koji je razgovarao sa ukrajinskim državnim veb-sajtom Ukrinform, relativni mir koji trenutno doživljava Bliski istok je u velikoj opasnosti.

-Iran nije Sirija. Iran ima oko 90 miliona stanovnika. Ima veliki domaći potencijal, značajnu geopolitičku težinu i složenu društvenu strukturu. Destabilizacija Irana dovela bi do regionalne katastrofe, rekao je Turčin.

Javuzaslan je dodao da je interes Turske ujedinjeni Iran, jer očekuje snažnog saveznika u regionu Bliskog istoka.

-Iran je naš sused. Turska, ni preko predsednika niti kroz bilo kakvu državnu politiku, ne teži promeni režima u Iranu ili bilo kakvoj spoljnoj intervenciji u unutrašnje poslove države. Mi stojimo uz iranski narod i iransku naciju. Ne želimo podeljen Iran, objasnio je stručnjak.

U ovom trenutku, Turčin je priznao da kritikuje aktuelni iranski režim zbog kršenja ljudskih, kulturnih i nacionalnih prava.

-Međutim, to ne znači da treba da dođe do strane intervencije, jer će takva intervencija izazvati haos i u Iranu i u celom okolnom regionu, naglasio je.

Javuzaslan je potom podsetio da ogroman broj ljudi turskog porekla stalno boravi unutar iranskih granica.

-Iranski region je dom drugog najvećeg turskog stanovništva posle Centralne Anadolije. Ne smemo zaboraviti da Iran ne čine samo Persijanci, već da uključuje i druge manjine, rekao je on, a njegovo viđenje situacije se podudara sa našom ranijom analizom.

U svakom slučaju, i uprkos upozorenjima mnogih analitičara, američki predsednik Donald Tramp izgleda odlučan da interveniše u tekućim protestima u Iranu. Teheran je odmah odgovorio pretnjama američkim vojnim bazama na Bliskom istoku, što se u brojnim medijima prezentovalo kao da je Teheran zapravo agresor.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 3

AMERIČKI NOSAČ AVIONA KRENUO KA BLISKOM ISTOKU: Da li je na pomolu napad na Teheran?

15. 01. 2026. u 12:30

Svet

0 0

TAJNI DOGOVOR IRANA I IZRAELA UZ POSREDOVANjE RUSIJE: Sve krenulo nakon Trampove poruke Putinu da se "prvo pozabavi Ukrajinom"

15. 01. 2026. u 09:54

Svet

0 2

BLISKI ISTOK SPREMAN DA DETONIRA Sve zbog Trampa: Iran stavio balističke rakete u pripravnost, Izraelska vojska pod uzbunom

14. 01. 2026. u 18:11

Svet

0 1

TRAMP SPREMA INTERVENCIJU U IRANU? SAD povlače osoblje iz ključnih vojnih baza na Bliskom istoku

14. 01. 2026. u 15:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije