TRAMPOVA DOKTRINA: Profesor Srđa Trifković o pravom testu za predsednika SAD i naznakama za zaokret Vašingtona

PROFESOR dr Srđa Trifković napisao je za časopis Chronicles Magazine autorski tekst o .

Foto: Printskrin Youtube Balkan info

Tekst profesora Trifkovića prenosimo u celosti: 

"Kakvo božanstveno iznenađenje!" uzviknuo je Šarl Moras, saznavši za dolazak maršala Petena na vlast u Francuskoj u julu 1940. godine. Veteran i vođa L’Action française očekivao je da će novi režim poništiti nasleđe republikanske, sekularne, masonske „anti-Francuske“ koju je strasno mrzeo.

U toj nadi, Moras je bio razočaran: Petena su nadmudrili otvoreni nacistički kolaboracionisti. Njegova formulacija, međutim, savršeno opisuje Nacionalnu bezbednosnu strategiju (NSS) predsednika Donalda Trampa iz decembra 2025. godine za one koji se nadaju da Amerika ponovo može biti normalna država u svojoj spoljnoj politici: moćna, bezbedna i usredsređena na svoje pragmatične interese, u realističkoj tradiciji.

Predsednik je dokument od 33 stranice predstavio kao "putokaz koji će osigurati da Amerika ostane najveća i najuspešnija nacija u ljudskoj istoriji i dom slobode na Zemlji". Te uzvišene reči mirišu na izuzetničku megalomaniju, mogle su poteći iz pera bilo kog standardnog neokonzervativnog ili neoliberalnog pisca, ali ono što sledi jeste zdrava i koherentna strateška platforma zasnovana na fleksibilnom realizmu.

NSS počinje sa stavom koji u suštini predstavlja prekid višedecenijske potrage za američkom globalnom hegemonijom. Nakon završetka Hladnog rata, navodi se u dokumentu, "američke spoljnopolitičke elite su ubedile sebe da je trajna američka dominacija nad celim svetom u najboljem interesu naše zemlje. Ipak, poslovi drugih država tiču nas se samo ukoliko njihove aktivnosti direktno ugrožavaju naše interese".

Trampova administracija je konačno razvila konceptualni okvir za strategije koje obezbeđuju razuman balans između američkih ciljeva i resursa, između željenih ishoda i sredstava za njihovo ostvarenje. Naravno, Sjedinjene Države mogu i treba da održe snažnu, proaktivno odbrambenu globalnu poziciju, ali ne kao hegemon. Treba da deluju kao velika sila među drugim silama.

U istom duhu, NSS navodi da će se SAD uzdržati od promovisanja u drugim zemljama "demokratskih ili drugih društvenih promena koje se drastično razlikuju od njihovih tradicija i istorije“. Ovo je pravi dah svežeg vazduha nakon Bajdenovog takozvanog poretka zasnovanog na pravilima, u kojem su SAD na silu nametale radikalne „woke“ ideje stranim zemljama. Američki diplomati bili su primorani da postanu nosioci ideoloških normi oličenih u duginim zastavama koje su se vijorile nad američkim ambasadama.

- Dani u kojima su Sjedinjene Države podupirale ceo svetski poredak poput Atlasa su završeni - navodi NSS.

Ovo je odavno zakasnelo priznanje da su današnji međunarodni odnosi uslovljeni geopolitičkim, a ne ideološkim razmatranjima. Dokument prihvata da ne postoji vrednosni sistem koji može nadjačati težnju velikih, pa čak i regionalnih sila da povećaju svoju bezbednost širenjem kontrole nad prostorima, resursima i pristupnim putevima.

Foto: Printskrin Hepi TV

NSS dalje konstatuje da je "masovna migracija opteretila domaće resurse, povećala nasilje i drugi kriminal, oslabila društvenu koheziju, izobličila tržišta rada i podrila nacionalnu bezbednost. Era masovne migracije mora da se okonča.“ Ovo je još jedna zdravorazumska tvrdnja koja je, međutim anatema za liberalne globaliste koji u odbrani demografskog opstanka predstavljaju petu kolonu migracionog cunamija, neprijatelja unutar zidina. Ta "era“ nije bila spontana pojava. Ona je bila, i još uvek jeste, ključni element globalističke strategije podrivanja i konačnog ukidanja nacionalnih identiteta i državnih suvereniteta putem zamene stanovništva. Njene pogubne posledice, šest decenija nakon Zakona o imigraciji iz 1965, sigurno će trajno ometati američku "društvenu koheziju“ i potencijalni budući oporavak. Ipak, ako Tramp uspe da zaustavi dalje masovne prilive, biće upamćen kao veliki predsednik.

U svom najdužem delu, NSS poziva na ponovno uspostavljanje američkog uticaja u zapadnoj hemisferi, gde SAD moraju biti preovlađujuća sila kako bi "kontrolisale migraciju, zaustavile tokove droge i ojačale stabilnost i bezbednost na kopnu i moru“. Dokument ovo naziva "Trampovim dodatkom“ Monroove doktrine i navodi da mu je cilj jačanje političke, ekonomske i vojne prevage SAD u hemisferi, kao i sprečavanje aktera van zapadne hemisfere da raspoređuju snage ili kontrolišu strateški bitne resurse u tom području.

Primarni cilj ovog dodatka jeste da se Kina izbaci iz američke hemisfere i da se zaustavi i preokrene njeno ekonomsko prodiranje. Pošto se rastuće kinesko prisustvo u hemisferi smatra "strukturnom pretnjom“, u narednim godinama može se očekivati sveobuhvatan američki napor da se Kina isključi iz luka Centralne i Južne Amerike, pomorskih ruta, telekomunikacija, energetike, minerala, infrastrukture i pratećeg političkog uticaja.

Međutim, "isključivanje Kine“ nije ograničeno samo na Zapadnu hemisferu. Značajno je da je NSS trebalo da bude objavljen u septembru, ali je odložen, navodno zato što je sekretar finansija Skot Besent želeo da ublaži jezik o Kini kako bi olakšao trgovinske pregovore. Dokument shodno tome izbegava konfrontacionu retoriku. Za razliku od Bajdenove NSS iz 2022. godine, ne izdvaja Kinu kao najveći globalni izazov Amerike. Ipak, on odražava hladnu, neideološku odlučnost da se ograniči kineski globalni uticaj u ime američkih interesa. Jednostavno rečeno, obuzdavanje nije lično.

Foto: AP Photo/Alex Brandon

Uokvirujući odnos dve sile prevashodno u ekonomskim terminima, NSS nastoji da „rebalansira američki ekonomski odnos sa Kinom, dajući prioritet reciprocitetu i pravičnosti radi obnavljanja američke ekonomske nezavisnosti“. Trgovina „treba da bude uravnotežena i usmerena na neosetljive faktore… uz održavanje istinski uzajamno korisnog ekonomskog odnosa sa Pekingom“.

Do tada, ništa neobično. Ali onda dolazi geopolitički deo. Da bi se sprečio rat u Indo-Pacifiku, američke snage će biti sposobne da „onemoguće agresiju bilo gde unutar Prvog ostrvskog lanca“. Ova barijera kineskoj projekciji moći proteže se od Kurilskih ostrva na severozapadu, preko japanskog arhipelaga, Okinave i Tajvana, do severnih Filipina i Bornea.

Japan i Južna Koreja biće pozvani da povećaju podelu tereta „neophodnu za odvraćanje protivnika“. Odvraćanje sukoba oko Tajvana, „idealno očuvanjem vojne nadmoći“, predstavlja prioritet, a SAD „ne podržavaju nikakvu jednostranu promenu statusa kvo u Tajvanskom moreuzu“. Kontrola Južnog kineskog mora od strane bilo kog konkurenta smatra se bezbednosnim izazovom kome će se pružiti otpor.

Južno kinesko more je jedini region u kojem Trampova administracija namerava da održi snažno, otvoreno vojno prisustvo van Zapadne hemisfere. Tesnaci duž ostrvskog lanca i dalje predstavljaju teško prolaznu barijeru za ulazak ili izlazak iz Južnog kineskog, Istočnog kineskog i Žutog mora. SAD faktički proširuju bezbednosnu garanciju Tajvanu, čvrsto ga uključujući u svoju arhitekturu odbrane i odvraćanja. Ovo je jednako obavezujući stav koliko i bilo koji formalni sporazum o međusobnoj odbrani.

NSS tako pokazuje da se suština prostorne konkurencije ne menja, menjaju se samo ključne tačke pritiska. To više nisu Evropa, niti Bliski istok. To je „azijski Mediteran“. Srećom, ova posvećenost nije zasnovana na odbrani tajvanske demokratije ili promovisanju težnji njenog naroda, stvarnih ili željenih. Ona je zasnovana na američkom državnom interesu. Proračun može biti ispravan ili pogrešan, ali je obrazloženje legitimno.

Zahtev za podelom tereta posebno je dobrodošao: američke trupe više nisu potrebne ni u Južnoj Koreji ni u Japanu. Obe zemlje su ekonomske supersile, savršeno sposobne da se same brane. One pripadaju američkom ostrvskom lancu obuzdavanja kao autonomni akteri i tako treba da budu tretirane. Japan, posebno, može, i treba da bude primoran, da odbaci svoja veštačka i zastarela ustavna ograničenja (naročito Član 9) koja sprečavaju raspoređivanje vojnih snaga van svoje teritorije.

Za razliku od prethodnih NSS dokumenata, najnoviji uopšte ne pominje Severnu Koreju. To je u skladu sa realističkim pristupom dokumenta svim potencijalnim kriznim žarištima, uključujući i Daleki istok. Dinastija Kim je oduvek bila sporedna predstava, ma koliko povremeno teatralna, a njeno posedovanje nekoliko nepouzdanih raketnih sistema i krhkih nosača je irelevantno za širi bezbednosni proračun.

NSS navodi da SAD više ne moraju da daju prioritet Bliskom istoku jer su diversifikovale svoje energetske izvore, „istorijski razlog“ američkog angažmana. Ovo je odlična vest. Trenutni bliskoistočni pejzaž nudi Sjedinjenim Državama priliku da se oslobode dalekog tereta koji nikada nije bio suštinski za američku bezbednost i blagostanje. To može podrazumevati i odavno zakasnelu demitologizaciju odnosa sa Izraelom, starog albatrosa oko vrata američkog spoljnopolitičkog odlučivanja.

Ovaj zaokret biće izložen žestokom napadu Lobija čije se ime ne izgovara, ali i različitih saudijskih i zalivskih interesa koji ne žele da prestanu da budu u fokusu američke politike. Držanje Amerike trajno zaglavljene na Bliskom istoku jeste jedini interes koji Izraelci i Arapi dele. Poželeti obema stranama sve najbolje, uz istovremeno distanciranje, i moralno je i racionalno.

Zapanjujuće je da, za razliku od svojih prethodnika, NSS iz 2025. ne izdvaja Rusiju kao potencijalnu pretnju Sjedinjenim Državama. To je ispravno i primereno, jer je Rusija regionalna, a ne globalna sila, koja se muči da ostvari čak i ograničene vojne ciljeve u svom neposrednom „bliskom inostranstvu“. Ideja da će ruske armije, nakon što slome Ukrajinu, pregaziti Poljsku i baltičke republike i stići do centralne Evrope, potpuno je apsurdna, imajući u vidu njihov žalosni učinak od početka rata pre skoro četiri godine.

Iako jeretičko za hronično rusofobni dvopartijski establišment u Vašingtonu i evropske ratne huškače, ovo izostavljanje je jedan od najznačajnijih elemenata dokumenta. Za iskusnog geopolitičkog operativaca, ono implicira nadu Trampovog tima da bi Ruska Federacija, s vremenom, mogla postati zapadni partner u obuzdavanju Kine.

To je težak zadatak, imajući u vidu sve što se dogodilo u poslednjoj deceniji, ali ima geostrateškog smisla. Godine 1970–1971, Nikson i Kisindžer su uspešno vratili Kinu iz izolacije kako bi triangulisali bipolarni svet Hladnog rata. Tada je Kina bila beskrajno slabija od Rusije u njenom sovjetskom obliku. Danas je, međutim, Rusija mnogo slabija od Kine. Ona je sve više zabrinuta zbog svoje ekonomske i tehnološke zavisnosti od hladnokrvnog zmaja na istoku. Pokušaj da se ona vrati u okrilje evropskih nacija ima strateškog smisla.

U istom duhu, NSS smatra da je „hitno okončanje neprijateljstava u Ukrajini“ u ključnom interesu Amerike. Navodi se da se SAD „nalaze u sukobu sa evropskim zvaničnicima koji imaju nerealna očekivanja od rata, oslonjeni na nestabilne manjinske vlade, od kojih mnoge gaze osnovne principe demokratije kako bi suzbile opoziciju“.

Prostim jezikom rečeno, to znači: rat je završen, Rusija je pobedila, i SAD neće podržavati evropske režime koji odbijaju da priznaju stvarnost, dok istovremeno demonizuju i kriminalizuju domaće kritičare.

NSS zaključuje da Amerika treba da obuzda osećaj u Evropi da je Rusija pretnja i upozorava da NATO ne može biti „savez koji se neprekidno širi“. Ovo je važna i dobrodošla izjava, s obzirom na činjenicu da je rat u Ukrajini u ogromnoj meri posledica širenja NATO-a ka istoku. Izvan američke neokonzervativne klike, zagovornici „NATO-a zauvek“ i njegovog neumornog širenja uglavnom su istočnoevropski nacionalisti, čije rusofobne opsesije i neuroze ne smeju da utiču na američku veliku strategiju.

Zastareli severnoatlantski savez trebalo bi raspustiti. Iako demontaža NATO ne predstoji u neposrednoj budućnosti, NSS  s pravom obećava da će NATO biti prepušten da polako tone u sve dublju irelevantnost.

Stari svet, navodi NSS, prolazi kroz duboku krizu, koja nije toliko pitanje ekonomskog pada ili vojne slabosti, koliko gubitka nacionalnog identiteta, što vodi ka „sumornoj perspektivi civilizacijskog brisanja“. Ovo se posebno odnosi na Evropu, kako dokument ističe:

"Veći problemi sa kojima se Evropa suočava uključuju aktivnosti Evropske unije i drugih transnacionalnih tela koja podrivaju političku slobodu i suverenitet, migracione politike koje transformišu kontinent i stvaraju sukobe, cenzuru slobode govora i suzbijanje političke opozicije, urušavanje nataliteta i gubitak nacionalnih identiteta i samopouzdanja".

Upozoravajući da je „više nego verovatno da će u roku od nekoliko decenija, najkasnije, neke članice NATO-a postati većinski neevropske“, NSS postavlja pitanje „da li će one svoj položaj u svetu, ili savez sa Sjedinjenim Državama, posmatrati na isti način kao oni koji su potpisali Povelju NATO-a“. Drugim rečima, masovna imigracija korumpira vrednosti evropskih nacija.

Evropske elite su bile zgranute, i treba da budu. Istaknuti organ globalnog liberalnog establišmenta, londonski The Economist, nazvao je NSS „šokantnom tvrdnjom iz zemlje koja je sama izgrađena na imigraciji“. To je lažna tvrdnja. Amerika je izgrađena na imigraciji iz Evrope, iz Britanskih ostrva, Niskih zemalja i zapadne Nemačke u početku, a od ranih 1880-ih iz svih delova Starog kontinenta. To je svetlosnim godinama daleko od današnje situacije. Rani imigranti u Ameriku dolazili su da rade, a njihovi potomci su u roku od dve generacije postajali potpuno „američki“. Današnji muslimanski imigranti u Evropi tretiraju Stari kontinent kao prodavnicu slatkiša sa razvaljenom bravom, narod koji se može pljačkati, silovati i boditi po volji, i nacije koje će se vremenom transformisati u disfunkcionalnu sliku njihovih zemalja porekla.

Sledeći segment NSS-a o Evropi je kratak, ali je verovatno najvažniji deo dokumenta. On poziva na „neizvinjavajuće slavljenje individualnog karaktera i istorije evropskih nacija“ i zagovara podsticanje obnove koju promovišu „patriotske evropske stranke“.

Te stranke, konkretno Nacionalno okupljanje u Francuskoj, Reform UK u Britaniji i Alternativa za Nemačku, godinama su izložene ne samo policijskom nadzoru, već i otvorenoj sudskoj intervenciji i ubacivanju režimskih provokatora u njihove redove kako bi bile diskreditovane, ućutkane i delegitimizovane. Ova neo-boljševička podvala je tekući skandal i jedna od najbolje čuvanih tajni zapadnih medija.

Ne postoji protivrečnost između izjavljenog odbijanja dokumenta da se meša u unutrašnje poslove stranih zemalja gde ne postoji američki interes, i njegove implicitne posvećenosti pomoći patriotskim, antiglobalističkim evropskim strankama i političkim snagama da ponovo potvrde nacionalne identitete. Od sada, prema NSS-u, SAD će pomagati te stranke i pokrete baš kao što su tokom Hladnog rata pomagale antikomunističke disidente. Pošto Evropska unija otvoreno interveniše u izborima u Rumuniji ili Moldaviji, treba da prihvati i slične napore Sjedinjenih Država.

Alternativa za Nemačku (AfD) posebno zaslužuje američku podršku. Daleko od toga da je „neonacistička“, kako je zlonamerno prikazuju mediji, ona zastupa imigracione politike koje su se smatrale potpuno mejnstrimom pre samo dve decenije. Njena sposobnost da privuče skoro trećinu nemačkog biračkog tela, uprkos zlonamernoj demonizaciji režima, dokazuje da Evropa još uvek nije poklekla pred elitnim nihilizmom. Pomoć Nemačkoj da se vrati razumu, napuštanjem neurotične, krivicom opterećene karikature same sebe, predstavlja suštinski preduslov za moralni i kulturni oporavak Evrope, bez kojeg ne može biti nastavka američkog savezništva sa Starim kontinentom.

Nacionalna bezbednosna strategija iz 2025. godine je čvrst dokument zasnovan na solidnim pretpostavkama. Konceptualno je nadmoćnija u odnosu na sve prethodne dokumente te vrste. Sigurno će biti napadnuta sa različitih strana, sve su one loše. Sposobnost Donalda Trampa da ih ignoriše i da NSS pretoči u stvarne politike biće pravi test njegove službe Americi.

BONUS VIDEO:

SREĆNI PRAZNICI: Novogodišnji spot "Novosti"

Preporučujemo

Svet

0 0

PREDSEDNIK KOLUMBIJE PRETI ORUŽJEM SAD: Radi otadžbine ću ponovo uzeti pušku

05. 01. 2026. u 15:48

Svet

0 1

POMIRILI SE? Mask objavio na Iksu da je bio na divnoj večeri sa Trampom na imanju Mar-a-Lago

05. 01. 2026. u 14:05

Svet

0 3

"SVAKI VOJNIK U KOLUMBIJI OD SADA IMA NAREĐENjE" Petro odmah reagovao nakon Trampovih pretnji

05. 01. 2026. u 10:10

Svet

0 8

PREMIJER GRENLANDA NIKAD OŠTRIJE TRAMPU: Sada je dosta! Retorika je potpuno neprihvatljiva, to je nepoštovanje

05. 01. 2026. u 11:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije