STIŽE ZIMA KAKVA SE VIĐA JEDNOM U STO GODINA? Meteorolozi odgovorili na spekulacije o "zimi veka"

NEMAČKI portali su preplavljeni informacijama o ekstremnoj zimi, ulicama prekrivenim snegom i ekstremnim vremenskim uslovima koji prete zemlji.

Foto: Tanjug

Skoro svake godine pojavljuju se takvi izveštaji koji predviđaju dugoročne ekstremne vremenske uslove za Nemačku. U aprilu je to bio „pakao leta 2025“, a sada je „zima veka“, koja bi trebalo da pogodi Nemačku 2025/26. Ali da li se vreme može predvideti tako unapred? Odakle dolaze spekulacije o „zimi veka 2025/26“ i koji im je cilj, pita Dojče vele.

Ljudi klikću na sve što privlači pažnju ili šokira. To se odnosi i na vremenske prognoze. Privatne meteorološke službe, ali i novinari, to odavno znaju i koriste meteorološke modele da izvuku pompezne naslove poput „pakao leta“ ili „zima veka“. Klikovi, na kraju krajeva, znače novac.

U slučaju takozvanog klikbejtinga, Lotar Bok iz Minhenskog regionalnog klimatskog zavoda (DWD) kaže da se „dužnost pažljivog rukovanja informacijama ponekad zanemaruje“.

- Kao državna institucija, naravno da ne bismo uradili tako nešto - dodaje on.

Slab polarni vrtlog pokreće spekulacije

Razlog za spekulacije o „zimi veka 2025/26“ bio je prvenstveno onlajn članak koji je povezao slabiji polarni vrtlog iznad Severnog pola sa mogućom arktičkom hladnoćom u Nemačkoj. Navodno postoje prognoze da bi ovaj polarni vrtlog mogao biti relativno slab sledeće zime, potvrđuje meteorolog Bok.

Za razliku od jakog polarnog vrtloga, slab polarni vrtlog (široka cirkulacija vazduha koja dominira severnom i južnom hemisferom u zimskim mesecima) ne može da zadrži hladan vazduh u polarnim regionima. Kada se ove ledene mase „izliju“, one mogu dostići i naše geografske širine i uticati na vreme u Evropi. To se može dogoditi – ali ne mora.

Foto: SWE

Da li postoji veza između slabih polarnih vrtloga i hladnog vremena u Nemačkoj još nije dokazano, kaže Martin Gud iz centra za meteorološku ekspertizu nemačkog javnog emitera ARD. Ništa slično nije primećeno poslednjih godina: „Jer slab polarni vrtlog zapravo znači da Arktik više nije tako hladan kao što je nekada bio“, objašnjava meteorolog.

Prognoza za zimu 2025/26 – trenutno nemoguća

Prema rečima stručnjaka, predvidljivost vremena zavisi od brojnih faktora – ne samo od polarnog vrtloga. Temperature okeana, morske struje i opšti atmosferski uslovi takođe igraju ulogu. Na pitanje da li ćemo zaista imati zimu veka u sezoni 2025/26, meteorolog Karsten Švanke odgovara: „Ne znamo.“

A za Lotara Boka iz DWD-a u Minhenu, to je „čista spekulacija“ – govoriti u oktobru o izuzetno hladnoj zimi ili čak „zimi veka“.

Foto: Direkcija za razvoj Knjaževac

- Što se tiče ozbiljnih zimskih prognoza, možda - ali zaista samo možda - na početku godine možemo pogledati obrasce protoka vazduha: kakvo je vreme bilo do sada i kakvo bi moglo biti - kaže za DW Martin Gud iz ARD-ovog centra. Na osnovu toga, moguće je napraviti grube procene o tome kako će se odvijati ostatak zime.

Vremenska prognoza je pouzdana najviše deset dana unapred

Iako bi mnogi želeli da znaju pouzdanu dugoročnu vremensku prognozu što je ranije moguće, mogućnosti su veoma ograničene. Prema rečima meteorologa Lotara Boka, naredna tri dana mogu se „relativno dobro predvideti“. U stabilnim vremenskim situacijama, kao što je dugotrajan visoki pritisak, „prognoza može biti donekle tačna do deset dana“.

Po njegovom mišljenju, očekivanja od vremenskih izveštaja su „previsoka“, delom zato što aplikacije za vreme često deluju sigurnije nego što zapravo jesu.

„Mislimo da možemo predvideti vreme 10, 20 ili 50 dana unapred, ali to jednostavno nije moguće.“

Prognoze su tačnije nego što su bile pre 40 ili 50 godina, ali „još uvek imamo velike poteškoće da predvidimo kakvo će vreme biti na duži rok“, kaže stručnjak.

Verovatnoća "zime veka" je mala

Statistički gledano, zima veka je ona koja se dešava jednom u 100 godina. Na primer, zima 1962/63. bila je jedna od njih, koja se smatra najhladnijom zimom 20. veka u Nemačkoj. Posledice su bile ozbiljne: problemi sa snabdevanjem električnom energijom i grejanjem, velika šteta na infrastrukturi i brojni smrtni slučajevi. Mnoge reke, uključujući Bodensko jezero na jugu Nemačke, bile su potpuno zaleđene.

Da li će nas slična zima pogoditi 2025/26. godine trenutno je nemoguće predvideti.

Stručnjaci procenjuju da je verovatnoća takvog scenarija veoma mala.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije