LEKORNIJEVO ŽONGLIRANJE ZA OPSTANAK: U Parizu i drugim gradovima čiste tragove od protesta i već se spremaju za novo okupljanje

Francuska je juče vidala rane od protesta koji su održani dan ranije. Bilans je 675 uhapšenih, od čega 280 u Parizu.

Foto: Goran Čvorović

U pritvoru je zadržano 549, među kojima 183 u prestonici. Državni tužilac je izneo zanimljiv podatak da je među privedenima sve više žena. Skup koji je organizovalo udruženje "Blokirajmo sve" karakterisalo je prisustvo veoma mladih ljudi, radikalnih levičarskih ideja, među kojima je bilo i mnogo buntovnica. Lakše je povređeno 34 policajaca i žandarma.

Na ulice je izašlo između 175.000 i dvesta pedeset hiljada ljudi. Najveći broj njih je protestovao mirno, ali su najrevolucionarniji naneli dosta štete i sukobili se sa snagama reda. U Parizu je kao simbol pobune ostala tužna slika zapaljenog korejskog restorana. Vlasnik ističe da će mu biti potrebno dva meseca da, uz pomoć osiguranja, ponovo osposobi ugljenisanu unutrašnjost. Istovremeno, specijalne ekipe juče su čiistile spomenike i fasade od grafita ispisanih tokom protesta, kao na pariskom Trgu republike.

Još jedan simbol postala je rečenica srednjoškolke koja je poručila da je izašla na ulicu jer su joj ukinute subvencije za časove plesa. Pobunjeni deo stanovništva ogorčen je zbog sve većih nameta za najsirimašnije, dok se jedan mali postotak sve više bogati. Zato je skup najviše i privukao levičare. Sličnu socijalnu politiku vodi i suverenistička desnica, ali su oni više za institucionalni vid borbe.

Svi već na umu imaju novi skup zakazan za 18. septembar. Pripremaju se oni koji žele da učestvuju, ali i oni drugi, razmišljajući kako će da se organizuju oko transporta, škole, nabavke. Prvi put od 2023. svi sindikati su složni. Imenovanje novog premijera nije oslabilo namere štrajkača. Naprotiv. Smatraju da je reč o kontinuitetu.

Za to vreme, mandatar Sebastijan Lekorni radi punom parom, sastavljajući vladu i pokušavajući da istovremeno pronađe "tihu" većinu u skupštini, odnosno zbir poslanika koji će ga podržati, ili ga bar neće ometati, da bi izbegao ekspresno izglasavanje nepoverenja i, što je, izuzetno važno za zemlju, pripremio do kraja godine novi nacrt budžeta iole prihvatljiv za većinski deo skupštinskog saziva.

Da bi odobrovoljio socijaliste, stigle su informacije da je spreman da ponovo otvori javnu debatu o penzijskoj reformi. Ovo političko žongliranje, međutim, ne bi trebalo da izrodi neke tektonske promene, jer je teško zamisliti da bi Francuska, u ovom trenutku, s tolikim dugovima, i takvom vlašću, mogla da izvede rikverc oko penzija.

Neke sitne izmene u ovom domenu mogle bi, ipak, da otvore prozor za doturanje svežeg vazduha Lekorniju. Tim pre što je predsednik Senata republikanac Žerar Larše poručio da su "doterivanja" penzijske reforme moguća. Od ukidanja dva praznična dana svakako bi trebalo da odustane, jer je istrajavanje na tome njegovog prethodnika Fransoa Bajrua ostavilo bez podrške republikanaca.

CRVENE LINIJE

Levičari, ali i suverenisti, traže da se godine za odlazak u penziju spuste sa 64 na 62 godine. S druge strane, to je, baš kao i uvođenje ekstratakse za najbogatije korporacije, "crvena linija" za desničarske republikance iz čijih redova je Lekorni stigao pre nego što se priklonio makronovim centristima. Tu će novi premijer morati da nađe kompromis.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije