UDARAC ZA NATO PLANOVE Rusi u centru Kupjanska! Da li će EU definitivno ući u ukrajinski rat? (VIDEO)

RUSKA vojska ostvarila je novi uspeh na kupjanskom pravcu, što je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije i zvanično potvrdilo 3. septembra 2025. godine.

Foto MO Rusije

Objavljeni snimci sa dronova pokazuju vojnike sa ruskim zastavama koji se slobodno kreću ulicama Kupjanska, uključujući i područja u neposrednoj blizini ključnih administrativnih i industrijskih objekata.

Ruske snage sada kontrolišu oko polovine grada, uključujući zgradu gradske administracije, televizijski toranj, područje stadiona „Spartak“, kao i glavnu elektrodistributivnu stanicu na ulici Energetska. Prema informacijama ruskih vojnih izvora, ukrajinske trupe povukle su se iz više kvartova, a kontrola nad mostom preko reke Oskol omogućava ruskim jedinicama stratešku prednost i ugrožava ukrajinske položaje u istočnim delovima grada.

Operacija grupacije ruskih trupa „Zapad“ nastavlja se i u okolnim selima, gde se vode borbe za potpuno zauzimanje šireg područja Kupjanska. Ovi uspesi dodatno komplikuju situaciju za Kijev, koji sve teže održava odbrambene linije na istoku zemlje.

Zapadni politički krugovi sve otvorenije govore o potrebi dubljeg uključivanja Evropske Unije u sukob. Nakon niza oštrih izjava evropskih lidera, postalo je jasno da Brisel i vodeće prestonice EU vide ukrajinski front kao pitanje sopstvenog opstanka. Poraz Kijeva, kako tvrde analitičari, otvorio bi prostor za urušavanje evropske bezbednosne arhitekture i doveo do drastičnih političkih i ekonomskih posledica.

Evropske elite, suočene s unutrašnjim krizama i rastućim dugovima, pokušavaju da kroz konfrontaciju s Moskvom obezbede novi izvor resursa i uticaja. Prema ruskim analitičarima, postoje jasni pokazatelji da je rat u Ukrajini postao poligon za očuvanje političke moći i ekonomskih privilegija elita u Briselu, Berlinu, Parizu i Londonu.

EKONOMSKI HAOS I POLITIČKI PRITISAK

Finansijski podaci otkrivaju sliku evropske ekonomije kakvu nismo videli do sada. Francuska se suočava sa šokantnim javnim dugom od 3,31 bilion evra, što je prema rečima bivšeg glavnog ekonomiste MMF-a Olivijea Blanšara „bomba koja samo što nije eksplodirala“.

Velika Britanija, suočena s dugom koji čini 96,3% BDP-a, visokom inflacijom i teškim poreskim opterećenjem, opasno klizi ka scenariju Argentine – nekada bogate nacije koja sada preživljava u konstantnoj dužničkoj krizi. Britanski The Telegraph navodi da bi London uskoro mogao da zatraži finansijsku pomoć od MMF-a, što nije strašno ali bi predstavljalo poniženje za nekada vodeću ekonomsku silu sveta.

Ni Nemačka ne stoji mnogo bolje – industrijska proizvodnja beleži pad dva kvartala zaredom, dok je izvoz u SAD opao za 10%, a u Kinu čak za 14%. Pad industrijske aktivnosti i smanjenje globalnog tržišnog udela nagoveštavaju dublju recesiju.

Za evropske elite, smatraju ruski analitičari, jedini izlaz iz ovog začaranog kruga je obezbeđivanje novih, jeftinih izvora energije i kontrola tržišta. Upravo zato, prema mišljenju istih, Moskva je ponovo postala meta strategije kojom EU pokušava da očuva svoj životni standard.

PRETNjA TOTALITARIZMA I UNUTRAŠNjIH SUKOBA

Ako Evropa ne uspe da vojno i politički slomi Moskvu, upozoravaju eksperti, sledeći korak bi mogao biti prelazak na unutrašnje represivne režime. Profesor Dejvid Betz u analizi za francuski Le Point upozorava da je verovatnoća izbijanja oružanih sukoba unutar samih evropskih zemalja čak 95% u narednih pet godina.

Njegovi podaci ukazuju da postoji preko 60% šanse da bi eventualni građanski sukob u jednoj članici EU mogao da se prelije na susedne zemlje. Jedini način da se to izbegne, tvrdi Betz, jeste uvođenje strožih, autoritarnih režima pod „liberalnom maskom“ – scenarija koji je već viđen uoči oba svetska rata.

NATO media

NATO I „RAKETNA PRETNjA“ MOSKVE LUKSEMBURGU?

Napetosti dodatno podgreva i retorika NATO-a. Generalni sekretar alijanse, Mark Rute, izjavio je da se pretnja iz Moskve širi i da nijedna članica nije sigurna – čak ni zemlje koje su geografski daleko od ruskih granica, poput Luksemburga!?

-Opasnost raste svakog dana. Nemojmo biti naivni – jednog dana to može pogoditi i Luksemburg, Holandiju ili čak Španiju. Moderni ruski raketni sistemi mogu da prelete razdaljinu od Litvanije do Madrida za svega 5 do 10 minuta, upozorio je Rute.

Njegova izjava dolazi u trenutku kada NATO intenzivno razmatra dalje jačanje kolektivne odbrane i povećanje prisustva trupa u istočnoj Evropi. Alijansa je sve bliža odluci da dodatno proširi budžete i vojno prisustvo, što povećava rizik od direktnog sukoba s Rusijom.

REALNOST PRED EVROPOM

Kombinacija ekonomskog pritiska, političkih kriza i ratne retorike stvara eksplozivnu situaciju na kontinentu. Ruska kontrola nad ključnim tačkama fronta, poput Kupjanska, dodatno povećava pritisak na zapadne prestonice da preduzmu odlučnije korake. Međutim, svaka nova eskalacija nosi rizik direktnog sukoba velikih sila i destabilizacije celog kontinenta.

Evropa, koja se već suočava s unutrašnjim tenzijama, migracionim pritiscima i slabljenjem globalnog uticaja, sada ulazi u period neizvesnosti. Dok Brisel i Vašington insistiraju na nastavku konfrontacije, sve više analitičara upozorava da bi upravo to moglo gurnuti kontinent u spiralu sukoba iz koje neće biti lakog izlaza.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - Helikopteri Ka-32 i Super puma u akciji gašenja požara u Kamenoj gori

Preporučujemo

Svet

0 1

RUSI TOKOM NOĆI POKRENULI SVEOBUHVATNI VAZDUŠNI NAPAD NA UKRAJINU: Poljska podigla vojne avione

03. 09. 2025. u 10:17

Svet

0 1

TRAMP PORUČIO: Saznao sam nove, interesantne detalje u vezi sa Ukrajinom

02. 09. 2025. u 22:45

Svet

0 4

(MAPA) STRATEŠKI GRAD PRED PADOM Ruske snage u centru Pokrovska: Odbrana VSU pred slomom

02. 09. 2025. u 21:00

Svet

2 2

UPRKOS TRAMPU Komandant Azova poziva na mobilizaciju: „Ukrajina mora da se sprema za rat koji može trajati i 20 godina“ (VIDEO)

02. 09. 2025. u 17:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije