ZA RAVNOPRAVAN I FER MULTIPOLARNI SVET: Prof. dr Dragana Mitrović o globalnoj ulozi i značaju asocijacije potekle pre 24 godine

KADA su NR Kina i Ruska Federacija osnovale ŠOS 2001. godine u Šangaju, činile su ga još i Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

Foto Privatna arhiva

Od samog osnivanja, ŠOS je bio izuzetno značajan bezbednosno-ekonomski oblik organizovanja u centralnoj i istočnoj Aziji, a danas i u Južnoj Aziji.

U godini osnivanja borba protiv "tri zla": terorizma, verskog ekstremizma i separatizma bila je najveći izazov i u tom smislu ŠOS je bila prva međunarodna organizacija koja je borbu protiv terorizma imala kao svoj osnivački cilj. Po osnivačkoj povelji, ŠOS ima zadatak da unapređuje stvaranje novog međunarodnog političkog i ekonomskog poretka, koji je "fer, racionalan i demokratski".

ŠOS, odnosno njene članice zbirno čine četvrtinu čovečanstva i stvaraju približno toliko globalnog bruto domaćeg proizvoda a za 25 godina postao je bezbednosni, politički i ekonomski faktor u Centralnoj Aziji, na koji svaki od prisutnih aktera regionalnih, ali i globalnih geopolitičkih dešavanja računa.

Ovo u razgovoru za "Novosti" ističe profesor Fakulteta političkih nauka UB dr Dragana Mitrović, osnivač i predsednik Instituta za azijske studije. Naša sagovornica pojašnjava po čemu se ŠOS razlikuje od sličnih, zapadnih inicijativa:

- Od članica se očekuje da se odazovu na poziv da vojno pomognu usled ugroženosti neke od njih od spoljne ili unutrašnje terorističke pretnje, ali Organizacija nije usmerena protiv "trećih zemalja". Naprotiv, usmerena je na saradnju i zaštitu svojih članica koje su bilateralno ili multilateralno održale nekoliko združenih pograničnih antiterorističkih vežbi, a najveća je bila 2024. u Kini, Sinđangu, kada su učestvovale bezbednosne snage svih članica. Uključivanjem Belorusije na prošlogodišnjem samitu u Kazahstanu, geografski i geopolitički uticaj ŠOS proširio se i na istočnu Evropu.

Foto Printskrin

Činjenica je i da perspektiva razvoja ŠOS i njen ugled u svetu neprekidno rastu.

- Sa rastom uticaja ŠOS najpre kao uspešnog okvira za izgradnju poverenja u regionu Centralne Azije, razvijanje brojnih vidova saradnje, a najpre ekonomske i bezbednosne, na principima ravnopravnosti i uvažavanja različitosti, rastao je i njen ugled u regionu i globalno. Novina koju ŠOS donosi na međunarodnu scenu potiče upravo od sposobnosti da kroz prevazilaženje barijera koje postoje na nivou tipova državnih institucija, ideologija, odabranog modela razvoja i kulturnih tradicija članica, ponudi svima potreban okvir za jačanje međusobnog poverenja, stabilan razvoj, korišćenje bogatstva resursa i komplementarnosti privreda, kao i zajedničko nalaženje rešenja problema kroz ravnopravan dijalog. Upravo je ovo programska suština ŠOS, koja od osnivanja ima i ime - Šangajski duh. Tokom proteklih 25 godina organizacija se institucionalno izgradila, došlo je do njenog širenja i jačanja i razvoja odnosa između svih članica u brojnim oblastima - od utvrđivanja međudržavnih razgraničenja i zajedničkog nadgledanja granice, odgovora na bezbednosne pretnje, političke i saradnje u oblasti kulture, obrazovanja, medija, do trgovine, poljoprivrede, transportne infrastrukture, investicija, a naročito u oblasti istraživanja, eksploatacije i prenosa nafte i gasa.

Međutim, s obzirom na izuzetnu geopolitičku osetljivost regiona na kojima se prostire, brojne nasleđene i postojeće protivrečnosti, ŠOS pored izuzetne ekonomske perspektive i širenja mora da računa i sa ozbiljnim ograničenjima i izazovima. Nedavni kratki vojni okršaj između dve članice, Indije i Pakistana, pokazao je ranjivost organizacije i mogućnost stvaranja bezbednosnih pretnji.

Koja su najbitnija pitanja i odluke koje će biti razmatrane na ovom samitu, očekuje se i promovisanje Razvojne banke ŠOS?

- Samit u Tjencinu je ujedno i peti koji NR Kina organizuje. Svake godine je druga država od sadašnjih devet članica domaćin samita i drugih institucija ŠOS i formata saradnje, koji prethode samitu. Kao zemlja domaćin tokom 2024-2025, Kina je organizovala oko stotinu događaja, sa različitim temama, od redovnih susreta tela ŠOS do ekonomskih, kulturnih, sportskih, akademskih... Tema čitave godine je "Održivi razvoj Šangajske organizacije za saradnju", što govori da će težište zaključne deklaracije samita šefova država ili vlada biti usmeren na produbljivanje ekonomske saradnje članica i njenih dijalog partnera i posmatrača. Dodatno, kineski domaćini su najavili da će moto i tema samita biti "Održati Šangajski duh: ŠOS u pokretu". Njihov cilj je da se predstavi kineska vizija budućeg jačanja organizacije kroz nalaženje novih načina da se produbi saradnja na ekonomskom planu (naročito kroz digitalnu ekonomiju, autonomnu tehnologiju i suverena IKT rešenja) kao i na političkom, bezbednosnom i kulturnom planu. Kina će predložiti Strategiju ekonomskog razvoja ŠOS u narednih deset godina, koja će svakako uključivati i smanjenje spoljne zavisnosti članica u svom (održivom) razvoju i obezbeđivanje njihove sajber bezbednosti kroz stvaranje "arhitekture digitalne nezavisnosti" i što efikasnije korišćenje formata Inicijative "Pojas i put".

Predviđeno je i usvajanje deklaracije u kontekstu 80-godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. Kakva je bila uloga Kine, zašto se o tome malo priča i zna?

- Na samitu u Tjencinu šefovi država i vlada usvojiće i ovu deklaraciju. Malo se na Zapadu zna o ulozi Kine u Drugom svetskom ratu, kao što se malo zna i o našem ogromnom doprinosu, jer su istorija i narativ kroz medije, holivudsku produkciju i zvanične verzije događaja kreirani u zapadnim prestonicama, čak i onima koje su tesno sarađivale sa Hitlerom. Pojavila se istorija koja veliča ulogu SAD i njenih zapadnih saveznika, a umanjuje doprinos naroda SSSR, pogotovo Rusa, Srba Jugoslavije i drugih. NR Kina je 2015. ustanovila 3. septembar kao praznik pod nazivom "Dan pobede kineskog narodnog oslobodilačkog rata protiv japanske agresije", jer je Japan 2. septembra 1945. potpisao kapitulaciju pred predstavnicima devet savezničkih država, među kojima je bila i Kina.

No, bila je to Republika Kina na čijem čelu je bila Nacionalistička partija (Guomintang) i njena Nacionalna revolucionarna armija, koja je dominantno izvojevala ovu pobedu ratujući protiv Japana od 1928, uprkos privremenom Ujedinjenom frontu (1937-1945), sa dve armije pod komandom KP Kine. Ujedinjeni front kineskih snaga je ratovao protiv japanskih okupatora sve do njihove kapitulacije, a onda se nastavlja građanski rat između snaga KP Kine i Nacionalista, sve do 1949. kada bivaju pobeđeni. Žrtve kineskog naroda bile su ogromne - procenjuje se da je usled gladi, raseljavanja, zbegova, japanskih egzekucija i u građanskom ratu, život izgubilo nekoliko miliona, najviše civila. Ima i procena da je u tokom građanskih i oslobodilačkih ratova broj žrtava bio i čitavih dvadeset miliona. Za NR Kinu je ovaj datum prilika da se nacija ujedini oko odavanja počasti žrtvama, herojima otpora, da se podseti na odgovornost Japana za rat i stradanja Kineza, kao i da se naglasi značaj Komunističke partije kao snage koja je ujedinila zemlju i vratila naciji dostojanstvo. Danas Kina zajedno sa Rusijom predvodi ne samo ŠOS, već i BRIKS i izgradnju novog, multipolarnog sveta i kroz poziv na uključivanje svih zemalja na izgradnju zajedničke budućnosti čovečanstva u kojoj su jednakost i pravo na razvoj i bezbednost svih njih neotuđivi.

Odnosi sa Tajvanom

SNAGE KP Kine Nacionaliste su potisnuli na Tajvan, gde oni formiraju Republiku Kinu sa idejom da se jednom vrate u maticu i povrate vlast i prestonicu Nanđing, uživajući međunarodno priznanje i podršku Zapada. Iako se u Pekingu 1. oktobra 1949. proglašava NR Kina, mesto stalnog člana Saveta bezbednosti UN sve do 25. oktobra 1971. drži Tajvan.

Tada je ovo pravo preneto na NR Kinu i Peking, posle otopljavanja odnosa sa SAD.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije