KOLIKO ĆE EVROPU KOŠTATI "ISTORIJSKI" SPORAZUM SA TRAMPOM: Vašington trlja ruke, Brisel se opredelio za manje zlo

Od dva zla, Evropska unija je izabrala manje.

Foto Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

Pritešnjen pretnjom da će sva roba iz zajednice biti ocarinjena sa čak 30 odsto na američkom tlu, Brisel se izborio da namet prepolovi.

Uz 15 odsto takse koja će biti uvedena od petka, EU se takođe obavezala da svoje tržište otvori za trgovinu sa Vašingtonom bez carina s druge strane, uz kupovinu energenata u visini od 750 milijardi dolara, investiranje 600 milijardi na američkom tlu i nabavku određene količine vojne opreme koju proizvodi ova zemlja!

Ova poslednja stavka svakako se neće dopasti onim evropskim državama koje su insistirale na kupovini domaćeg oružja i razvijanju evropske vojne industrije, poput Francuske. Ali, očigledno drugog izlaza nije bilo. Ovako nabavljeno oružje uglavnom će završiti u Ukrajini. Tako ispada da će "patriot" ipak odneti primat nad "mambom".

EU je i do sada, od kako je Tramp ponovo na vlasti, plaćala otprilike u zbiru 15 odsto, a sada je to dobilo zvaničnu formu. Do značajnih promena je, međutim, došlo u automobilskoj industriji čiji su proizvodi takođe svedeni na 15 odsto, sa 25 koliko su, kako izuzetak, iznosili do sada. To će naročito pogodovati Nemačkoj.

Što se tiče čelika i aluminijuma, takse ostaju na astronomskim nivou od 50 odsto, a Tramp je to objasnio međunarodnim odnosima koji nemaju veze s bilateralnim sporazumom.

- Ovo je veoma jak i važan ugovor, najvažniji od svih sporazuma – nije krio zadovoljstvo Donald Tramp.

S evropske strane bili su tek nešto umereniji.

- Reč je o dobrom dogovoru, ovo je izuzetan sporazum, sa teškim pregovorima – poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Roba će se sada cariniti u trenutku stupanja na američko tlo. Taksu će plaćati uvoznici, ali će oni to odmah izraziti u povećanoj ceni, što će dodatno koštati američke kupce, koji bi zbog toga po Trampovoj računici trebalo da se klone evropske robe i kupuju domaće. Ali, mnogobrojni ekonomisti kritikuju ovu metodu. Između ostalog, i zbog toga što to preti da dovede do devalvacije dolara, za kojim će biti izražena manja potreba u Evropi čija će preduzeća sada smanjiti trgovinu sa SAD.    

Takse će, ujedno, imati i negativne posledice po evropsku privredu, jer će manje izvoziti preko Atlantika, ali se šteta procenjuje kao ograničena. Francuska bi, recimo, mogla da izgubi svega 0,1 do 0,3 odsto trgovine. Slična situacija je i sa Italijom i Španijom, a nešto veći gubitnik bi mogla da bude Nemačka.

Što se tiče sektora, neki će biti pogođeni više, drugi manje. Francuzi, tako, već negoduju zbog izvoza vina, ali i zbog negativnih posledica po aeronautičku industriju i brodogradnju. Najavljeni su i neki mogući izuzeci u aeronautici, ali za sada nije precizirano u kom domenu. S druge strane, Nemci su odahnuli, jer je automobilska industrija svedena u dodatnom oporezivanju na običnu robu.

Sve ovo bi na evropskom tlu moglo u dogledno vreme da pojača nezaposlenost i ima negativne posledice na privredni rast u inače teškoj ekonomskoj situaciji. Ali, veći ustupci, očigledno, nisu mogli da se isposluju.

NAJKRITIČNIJE S KINOM

Donald Tramp namerava ovako da smanji trgovinski deficit svoje zemlje koji je u prošloj godini iznosio 782 milijarde evra. Od toga, glavni deficit je s Kinom i iznosi 251 milijardu, s EU 200 milijardi, Meksikom 146 i Vijetnamom 105. Ako se u to uračunaju i usluge, a ne samo roba, američki minus u poslovanju s Evropom iznosi manje od 50 milijardi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije