Svet

PRIVREDNA ELITA POD DEBELIM KLJUČEM: U Nemačkoj ekonomski vrh dostupan mahom ljudima na samom vrhu društvene lestvice

Ивана Станојевић
Ivana Stanojević

16. 07. 2025. u 15:27

KLUB privredne elite u Nemačkoj, zaključan je maltene za sve osim za tri do četiri procenta stanovništva na vrhu drušvene lestvice. Pored plemićkih porodica, taj "pik" čine familije u čijem se vlasništvu decenijama nalaze privredni giganti. Sve u svemu, prodor sinova iz srednjih i donjih slojeva nemačkog društva u elitnu ekonomsku zajednicu, zapravo je izuzetak.

ПРИВРЕДНА ЕЛИТА ПОД ДЕБЕЛИМ КЉУЧЕМ: У Немачкој економски врх доступан махом људима на самом врху друштвене лествице

Foto: Epa

Sociolog Mihael Hartman, penzionisani profesor Tehničkog univerziteta u Darmštatu, bavio se ovim pitanjem tokom poslednjih vek i po, istražujući ko zauzima direktorske pozicije u vodećim nemačkim koncernima. I sam se, piše Dojče vele, iznenadio rezultatom koji pokazuje da je od 1927. do danas, udeo ljudi iz donjih slojeva u privrednoj vrhuški porastao samo za 2,5 procentna poena. Hartman izvodi zaključak da se "nemačka privredna elita razmnožava partenogenezom", što znači da elita sama sebe oplođuje i stvara svoje naslednike, bez mešanja sa drugim slojevima stanovništva.

Anketa koju je sproveo Bitkom, ključna organizacija IT industrije u Nemačkoj, pokazala je je da dve trećine firmi sa najmanje 500 zaposlenih uvelo takozovane ciljeve raznolikosti, a preostala trećina to planira, ili barem raspravlja tu problematiku. Ali, ni to nije ništa promenilo kad su rukovodeće pozicije u ekonomskom vrhu u pitanju, njih i dalje zauzima zatvorena elita koja voli isključivo sebi slične.

Diskriminacija po osnovu porodica iz koje dolaze ljudi počinje već tokom školovanja. Deca akademskih građana prelaze lakši put, imaju više podrške, time i više šansi za uspeh, nego potomci radnika.

Hartman je došao do zaključka da deca menadžera sa doktoratom imaju čak 17 puta veću mogućnost da uđu u upravu jedne od 400 najvećih kompanija, nego deca radnika sa istim akademskim zvanjem. Osim toga, navodi Dojče vele, o ključnim pozicijama u privedi odlučuju i kriterijumi koji nemaju veze sa ekonomijom, kao na primer, kako neko govori, kako se ponaša, ili čak koje hobije ima.

- Poslednjih godina šanse za radničku decu ipak su se povećale - veli Hartman. - Njihov udeo, odlepio se od vrlo niskog nivoa. To se, međutim, nije dogodilo na račun bogataške i plemićke dece, nego onih čiji su roditelji pripadnici srednjeg sloja. Dakle, dok je udeo potomaka elita na rukovodećim položajima nepromenjen, borba se sada vodi između naslednika onih iz sredine i sa dna društvene lestvice.

S druge strane, uvođenje ženske kvote, pomoglo je da se ravnoteža popravi kad je nežniji pol u pitanju, a sličan pomak beleži se i kod osoba migrantskog porekla. Hartman ocenjuje da bi jedino uvođenje kvota dovelo do konkretnih pomaka pa ih predlaže, uprkos njihovoj opštoj nepopularnosti.

Nemački superbogataši

BROJ superbogataša u Nemačkoj naglo raste i trenutno je 500 novih, a ukupno 3.900. Zajedno poseduju gotovo trećinu celokupnog finansijskog bogatstva zemlje. Samo dve države imaju više superbogataša, čiji bogatstvo premašuje stotinu miliona dolara, nego Nemačka, a to su SAD sa 33.000 i Kina sa 9.200. U Nemačkoj je porastao i broj dolarskih milionera, ima ih 678.000, što je 65.000 više nego lane. Milijarderi u Nemačkoj neuobičajeno velikoj meri svoje bogatstvo duguju nasledstvu, u čak 71 procenat slučajeva. Globalni prosek je 36 odsto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SKANDAL KAKAV SE NE PAMTI! Za povike Ubij Srbina! UEFA samo što ne isplati nagradu Ukrajincima!

SKANDAL KAKAV SE NE PAMTI! Za povike "Ubij Srbina!" UEFA samo što ne isplati nagradu Ukrajincima!