NEMAČKA U RALJAMA NEONACIZMA: Berlin suočen sa drastičnim porastom desnog ekstremizma

NEMAČKA se suočava sa drastičnim porastom desnog ekstremizma, ne samo po obimu, nego po dubini, ocenjuju tamošnji eksperti.

Foto: Profimedia

 Paradoks da zemlja koja je decenijama za jedan od glavnih postulata imala obračun sa neonacizmom, noseći teret trećerajhovske griže savesti, sada kao da gubi kontrolu nad ovom opasnošću. Neonacistički svetonazori ne šire samo rubovima društva, već su zahvatili i građanski sloj, temelj nemačke nacije, upozoravaju analitičari.

Anketa koju je sproveo list "Cajt" među pokrajinskim ministarstvima unutrašnjih poslova, zazvonila je na alarm. Godine 2024, broj ekstremno desničarskih incidenata porastao je za najmanje trećinu u odnosu na prethodnu godinu.

Holger Minh, direktor Saveznog biroa za borbu protiv kriminala (BKA), vrhovne nemačke institucije u ovoj oblasti, priznaje da "više od godinu dana u Nemačkoj teče pojačana radikalizacija mladih u sektoru desnog ekstremizma". Oni se okupljaju u sve organizovanijim strukturama s ciljem izvođenja krivičnih dela, veli Minh u razgovoru za Dojče vele.

Da se vlasti u Nemačkoj ne suočavaju samo sa uobičajenim i dobro poznatim organizovanim neonacističkim ćelijama kojima haraju stariji maloletnici napadajući izbegličke centre, nego da je problem dramatično dublji, pokazao je nedavni incident iz provincije.

U gradiću Gisenu na zapadu zemlje, generacija maturanata jedne gimnazije trebalo je, kao što to tradicija nalaže, da izabere slogan ovogodišnjeg maturskog slavlja, pod kojim se održava se matursko veče. On je ispisan na transparentima i nalepnicama, a maturanti obično nose i majice na kojima je odštampan.

U tajnom glasanju preko internet-foruma, kao najuspešniji slogan pojavio se sadržaj koji u velikoj meri imitiraju simboliku Trećeg Rajha, "Abi maht fraj!", što znači "Matura oslobađa". Taj predlog, komentariše Dojče vele, neukusno je poigravanje s natpisom iznad ulaza u mnoge nacističke koncentracione logore: "Arbajt maht fraj",(Rad oslobađa).

Predloga je bilo još: neki su se poigravali sa skraćenicom NSDAP (Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija), neke ideje, odnosile su se na paljenja knjiga, što su radili nacisti, a neki su se bazirali na današnjici i stavljali sve muslimane u isti koš sa teroristima. Forum je u međuvremenu izbrisan, a policija je pokrenula istragu zbog moguće sumnje da je počinjeno krivično delo širenja verske i nacionalne mržnje.

Eksperti objašnjavaju da su ekstremno desničarski incidenti u školama u porastu, zato što više ne postoji neposredna povezanost sa nacizmom. S jedne strane, tu su učenici čiji roditelji, dede i babe, nisu imali nikakve veze s Trećim Rajhom, jer nisu ni živeli u Nemačkoj. S druge, su mladi čiji su roditelji, bake i dede rođeni tek po završetku Drugog svetskog rata.

Arhiva Novosti

Incident u Gisenu, nije usamljen. Ispred logora smrti Aušvic, u kojem su nacisti ubili više od milion ljudi, učenici devetog razreda jedne gimnazije iz saksonskog Gerlica pokazivali su nacistički pozdrav. U Elsnicu, takođe u Saksoniji, jedna nastavnica u srednjoj školi zatražila je premeštaj, jer su joj pretili ekstremni desničari. U Vizbadenu, u pokrajini Hesen, učenici su aplaudirali tokom emitovanja edukativnog filma o ubistvu miliona Jevreja.

Štefan Dil, predsednik Udruženja nastavnika Nemačke i direktor jedne bavarske gimnazije, zalaže se za maksimalno strog pristup omladini, podnošenje prijave i policijska ovlašćenja.

- Ne možemo da guramo krivična dela pod tepih zato što počinilac ima 13 godina - kaže Dil, koji podržava predlog savezne ministarke obrazovanja Karin Prien da posete memorijalnim centrima bivših konc-logora postanu obavezne. - Iako 90 odsto škola to praktikujem, očuvanje sećanja na Holokaust postaje ve teže i za same obrazovne ustanove.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije