BEZ POKLONJENJA JOVANKI ORLEANKI: Praznik rada u Francuskoj po tradiciji slavili levičari, ali i suvereni desničari

Radničke prvomajske povorke levičara opšte su prisutni vizuelni milje u Francuskoj, ali je malo poznato da se toga dana na ulicama istovremeno okupljaju i suvereni desničari. Dva defilea godinama su se u Parizu vešto izbegavala i zaobilazila.

Foto: Goran Čvorović

Zašto pristalice levo orijentisanih stranaka i sindikalci tabanaju kaldrmom ovog datuma više je nego jasno, imajući u vidu dug istorijat radničkog protesta na Praznik rada, koji seže dva veka unazad. Ali, šta na ulice izvodi desničare?

Dugo godina pristalice nekadašnjeg Nacionalnog fronta na čijem čelu je bio Žan Mari Le Pen okupljale bi se na pariskom Trgu Opera u povorci do Trga Piramida, gde se nalazi spomenik Jovanki Orleanki. Ova manifestacija održavana je od 1988. godine i imala je duboko nacionalnu konotaciju, vezano za lik i delo francuske heroine. Ali, na taj način se istovremeno odavala i slika borbe ove političke formacije za radnička prava.

Obeležavanje dana Jovanke Orleanke slavi se 8. maja, u čast oslobađanja Orleana 1429. godine. Ovaj datum je francuska desnica, čak, želela kroz istoriju da utvrdi kao drugu nacionalnu svetkovinu, uz 14. juli. Osmi maj je praznik patriotizma za Francuze.

Posle Drugog svetskog rata, došlo je do poklapanja datuma, jer se toga dana na Zapadu slavi Dan pobede. Tako su se dva praznika obeležavala zajedno sve do 1988, kada se ovaj datum podudario s drugim krugom predsedničkih izbora na kojima je učestvovao Žan Mari Le Pen, pa je te godine sve pomereno nedelju dana ranije, za 1. maj. I tako je opet došlo do preklapanja praznovanja, ali ovoga puta sa levičarima za Praznik rada. Tada je odlučeno da nadalje tako i ostane, da bi se pokazao socijalni karakter stranke.

Od kako je Marin Le Pen krenula da popravlja imidž partije, menjajući joj i ime, odustalo se od okupljanja kod spomenika Jovanki Orleanki, ali su suverenisti nastavili da se sastaju 1. maja, održavajući interesovanje i brigu za radnička prava. Mnogi radnici glasaju upravo za njih. Susreti kod spomenika postali su preveliki teret za Nacionalno okupljanje.

Tragedija koja se dogodila 1995. godine na taj dan, na marginama defilea nacionalne desnice, ostala je upamćena po zlu u francuskoj novijoj istoriji. Tada su trojica skinhedsa opkolila na mostu Karusel dvadeset devetogodišnjeg Marokanca i oca dvoje dece Braima Burama, a onda ga je jedan od njih, iz rasističkih pobuda, gurnuo u Senu. Ne znajući da pliva, Buram se udavio.

Ostala je upamćena i 2015. godina, kada Marin Le Pen nije dozvolila svom ocu da se obrati ispred spomenika Jovanki Orelanki, posle njegovog ispada u kome je ponovio da su gasne komore bile samo "detalj iz Drugog svetskog rata". Žan Mari Le Pen je tada glasno pozvao Jovanku Orleanku u pomoć, i bez dozvole se obratio okupljenima. Nekoliko sedmica kasnije, isključen je iz stranke. Kasnijih godina, partijska delegacija je samo ostavljala venac pred spomenikom junakinji u oslobađanju Francuza od engleske dominacije.

Ove godine Marin Le Pen i predsednik stranke Žordan Bardela okupili su pristalice u gradu Narbonu, u Oksitaniji, na krajnjem jugu zemlje. Obratili su se pred oko pet hiljada ljudi, dok ih se prepodne na drugoj strani okuplo još toliko, da bi protestovali protiv njihovog dolaska.

Liderka francuskih suverenista je tom prilikom poručila da zemlja "socijalno krvari" i protestovala zbog masovnog seljenja industrije. Tom prilikom se osvrnula i na prvostepenu  sudsku odluku da joj se pet godina zabrani da učestvuje u izbornom procesu zbog afere fiktivnih zapošljavanja u Evropskom parlamentu, obećavši svojim sledbenicima da će nastaviti borbu za odbranu časti "sve do ulaska u Jelisejsku palatu".

Imajući u vidu da je u sondažama daleko najbolje plasirani kandidat za predsedničke izbore 2027. godine, pristalice je pozvala da je podrže da im ne bi "ukrali izbore i konfiskovali demokratiju". Njen govor su nakratko incidentom prekinuli pripadnici antisemitskog udruženja.

SOCIJALISTI "IZDAJNICI"

Prema sindikalnim podacima, na različitim levičarskim manifestacijama u Francuskoj tokom prvomajskih praznika okupilo se trista hiljada ljudi. Policija je izbrojala 157.000. Na osnovu takođe različitih podataka iz istih izvora, u defileu u Parizu između trgova Italije i Nacije, bilo je 100.000, odnosno 32.000 manifestanata.

Tom prilikom u glavnom gradu uhapšene su 54 osobe, od kojih je 19 zadržano u pritvoru, zbog različitih incidenata. Između ostalog, na tri mesta podmetnuta je vatra. Takođe, pripadnici "Crnih blokova" napali su predstavnike Socijalističke partije, nazivajući ih "izdajnicima". Tom prilikom bilo je i povređenih. U celoj zemlji uhapšena su 72 izgrednika.

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije