MESIĆE SE HLEB OD CRVA BRAŠNARA: Polemika posle odluke Brisela da dozvoli korišćenje brašna od insekta u ljudskoj ishrani

Hoće li uskoro u tanjirima za trpezom imati proizvode nastale od larve crva brašnara?

Foto: Profimedia/Ilustracija

Evropska unija je upravo dozvolila korišćenje ovog brašna u ljudskoj ishrani i ono bi ubrzo moglo da se nađe u različitim proizvodima kojima se hrani ljudski rod, na etažerima supermarketa.

Iza latinskog izraza "tenebrio molitor" krije se, u stvari, insekt brašnar koji je poznat i kao velika štetočina u skladištima. U EU bi sada da njegovo prisustvo okrenu u opštu prehrambenu korist. Od ponedeljka, moguće je brašno od njegovih larvi dodavati u različite proizvode u širokoj upotrebi, kao što su hleb, testenine, keksovi i kolači, ali i kompoti i sirevi.

Ova odluka izazvala je salvu negodovanja, ne samo na društvenim mrežama, već i među političarima, naročito onima koji zastupaju evropskeptične stavove. Ali, i ne jedino među njima. Ustali su mnogi koji smatraju da će nas "EU sada naterati da jedemo crve". Pojavile su se i mnogobrojne dezinformacije s tim u vezi. Ali, činjenica je da će brašna od crvića u hrani – biti.

U Briselu su precizirali da je isključivo na korisnicima da odluče da li će jesti ovo brašno ili ne. Predviđena je strkitna procedura obeležavanja i isticanja na ambalaži. Treba sada, samo, to i pročitati i obratiti pažnju prilikom kupovine. Pisaće "Brašno od celih larvi Tenebrio molitor tretiranih ultraljubičastim zracima". Larve će, naime, biti propuštane kroz UV zrake, da bi se povećala količina vitamina D.

Ovog brašna neće biti puno, mada nekima i sama pomisao na to izaziva gađenje. Dozvoljeno je od 1 do 4 grama na sto grama proizvoda, kako su precizirali u Evropskoj komisiji. Brašna od lavri crva moći će da bude do 4 odsto u hlebu i kolačima, 3,5 odsto u testeninama i kompotu i 1 odsto u sirevima. Ove "umerene" količine su određene da se ne bi menjao ukus proizvoda, a da bi se, s druge strane, povećala alternativa u izvoru proteina. Uz to, ove crve je relativno lako uzgajati, uz malo troškova i negativnog uticaja na čovekovu okolinu.

Iz Evropske komisije uveravaju da je ovako proizvedeno brašno sigurno za ljudsku ishranu. Pre izdavanja dozvole, Evropska agencija za bezbednost hrane je izvršila detljna ispitivanja. Jedini rizik je moguća alergičnost kod nekih osoba, pa će, između ostalog, na ambalaži morati da bude navedena i lista alergena, kada se koristi ovakvo brašno.

Sve ovo predstavlja i pravu malu revoluciju u ljudskoj ishrani. Ovde podsećaju da Evropljani nemaju naviku da jedu insekte, za razliku od nekih drugih podneblja gde su oni, naročito skakavci, prava poslastica. Izuzetaka, ipak, ima, pouput sira "kazu marcu" sa Sardinije i Korzike, pravog delikatesa, u kome se gaje larve sirnih muva, i to cele, koje uz to još nisu samlevene u brašno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije