Svet

AUFIDERZEN ZA ŠOLCA: Glasanje u Bundestagu otvorilo put prevremenim izborima u Nemačkoj u februaru

Ivana Stanojević

16. 12. 2024. u 20:22

NEPOVERENjE vladi nemačkog kancelara Olafa Šolca, izglasano u Bundestagu i njegova ostavka, otvorili su vrata prevremenim parlamentarnim izborima i, kako se najavljuje, povratku demohrišćana za državno kormilo.

АУФИДЕРЗЕН ЗА ШОЛЦА: Гласање у Бундестагу отворило пут превременим изборима у Немачкој у фебруару

Posle raspada takozvane semafor koalicije Šolcovih socijaldemokrata, liberala i Zelenih, Nemačka nije mogla da čeka na redovne izbore na jesen, pa će se oni održati 23. februara.

Uskraćivanje poverenja kancelaru Olafu Šolcu, bilo je očekivano. Tako su glasala 394 poslanika Bundestaga, 207 ih je odlučilo da Šolcu ipak "produži poverenje", dok je 116 je bilo uzdržano. Rezultat je saopšten danas nešto posle 16.30 sati.

Šolcov kabinet, sa izuzetkom liberalnih ministara koji su ga prošlog meseca napustili, ostaje u svojstvu tehničke vlade, ali to bi moglo da se protegne i na više meseci, budući da se očekuju dugotrajni pregovori o novoj vladi. Posle Šolcovog odlaska predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, raspustiće parlament.

Unekoliko iznenađujuće, tri poslanika desničarske Alternative za Nemačku (AfD), najavile su uoči zasedanja Bundestaga, da će glasati za Šolca, saopštila je njihova kopredsednica Alis Vajdel. Kao razlog je navela njihovu zabrinutost zbog "ratnog kancelara Fridriha Merca, koji nije isključio isporuku krstarećih projektila 'taurus' Ukrajini".

Hronologija kalkulacija

U POSLERATNOJ istoriji Nemačke, pet puta je traženo glasanje o poverenju. Godine 1972. socijaldemokrata Vili Brant namerno je izgubio, da bi potom ubedljivo pobedio na izborima. Deceniju kasnije, njegov stranački kolega Helmut Šmit dobio je poverenje, ali je posle samo pola godine, sam napustio vladu. Iste godine, posle raskida koalicije između liberala i socijaldemokrata, demohrišćanin Helmut Kol namerno je izgubio glasanje o poverenju, da bi, potom, seo u kancelarsku fotelju. Dvaput je poverenje tražio Gerhard Šreder, 2001. i 2005. godine, prvi put je pobedio, drugi izgubio.

Nemački mediji podsećaju da su i Šolc i Merc sedeli u Bundestagu kad je, pre gotovo četvrt veka, tadašnji, takođe socijaldemokratski kancelar, Gerhard Šreder, maja 2005. sa govornice "zamolio poslanike da mu ne iskazuju poverenje".

List "Cajt" piše da će se "većina prisutnih verovatno setiti i kratkog, ali moćnog, nastupa poslanika Zelenih Vernera Šulca". Bivši aktivista za građanska prava NDR došao je na govornicu ubrzo posle Šredera i rekao:

- Neću učestvovati u ovom glasanju. Ono što se ovde dešava je izrežirani, apsurdni događaj. Ovo pitanje poverenja bilo je fiktivno.

Iz Šrederovih kalkulacija, izrodio se i njegov krah, jer je, uprkos njegovom briljantnom povratku u predizbornoj kampanji, demohrišćanska kandidatkinja Angela Merkel, postala kancelarka i ostala na funkciji 16 godina. Sva je prilika da će se istorija ponoviti i mnogi u Nemačkoj i svetu vide Merca kao novog kancelara u Berlinu.

Pitanje o poverenju Šolcu bilo je, međutim, sve samo ne retoričko, iako iza njega stoji "drevni" motiv, preokretanje situacije u svoju korist. Ali situacija je daleko od ružičaste i Šolc nema argumente, a ni keca u rukavu. Nemačka industrija grca, pogoni se prisilno zatvaraju, standard građana rapidno opada, energenti poskupljuju iz dana u dan, migranti su preplavili zemlju, rečju, ljutnja na vlast je ogromna.