POSLEDNJI RATNIK HLADNOG RATA: Fernando Gonzales LJort, Kubanski nacionalni heroj, o junaštvu, dostojanstvu, razumevanju

FERNANDO Gonzales Ljort predsednik je Kubanskog instituta za prijateljstvo sa drugim narodima i nacionalni heroj ostrvske zemlje.

Foto: D. Vujičić

 Kada su ga 14. februara 2014. posle 16 godina provedenih u američkom zatvoru, na aerodromu u Havani pitali o čemu je razmišljao tokom svih tih godina kazao je: "Kuba, porodica, zahvalnost, borba i sloboda!"

Kao gost Beogradskog foruma na memorijalu obeležavanja 25 godina od agresije na našu zemlju koji je održan u prestonici kazao je:

- Dok slušamo ratne bubnjeve koji danas ponovo lupaju, hajde da svi udvostručimo napore za mirno rešavanje svetskih sukoba, da se borimo za transformaciju nepravednog i neodrživog međunarodnog poretka i da ojačamo mehanizme za integraciju, odbranu mira i principa jednakosti. Ograničimo globalnu vojnu potrošnju i osigurajmo da se milioni potrošeni u tu svrhu ulažu u razvoj, zdravstvo, obrazovanje i dobrobit naroda.

U tri dana boravka u srpskoj prestonici, najslavni iz čuvene "kubanske petorke" boraca protiv CIA s kraja prošlog veka, održao je predavanje u muzeju "Adligata" ljudima iz Udruženja prijateljstva dva naroda. U čuvenoj, prepunoj "petici" Pravnog fakulteta u Beogradu predstavio se studentima univerziteta koji su sa njim pevali uglas.

Za "Novosti" je odvojio posebno vreme, a na početku razgovora podseća nas na političko razmišljanje Fidela Kastra, vođe kubanske revolucije, o NATOkao vojnom instrumentu imperijalizma koji kroz intervencionizam, hegemonizam i strane vojne baze nameće svoju viziju sveta. Potvrdio je solidarnost Kube prema Srbiji u odbrani njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta u skladu sa međunarodnim pravom i poveljom UN. Pričao nam je i o svojoj zemlji i svojoj misiji:

- Kuba je jedno malo ostrvo sa 11 miliona ljudi, koje je svega 11 nautičkih milja udaljeno od Floride, od najveće ekonomske sile sveta. Potpuna blokada Kube od strane SAD je uvedena 1962. godine, ali nikada nije bila kao danas. Predsednik Tramp tokom svog mandata zakucao je svaku rupu u blokadi preko koje je moja zemlja uzimala ekonomski vazduh da živi. Da bude do kraja jasno, dogodilo nam se isto što i vama 1992. u Banjaluci. U Havani se 2019. pokvarila jedina fabrika kiseonika za medicinske potrebe. Tražili smo od suseda da nam pomognu, brod bi stigao za tri sata, a avion za pola. Odbili su da nam daju kiseonik za nejač - ispričao nam je Fernando.

Objašnjavao nam je i zašto je Kuba "neobjašnjiva" Zapadu:

- Kovid je stigao 2020. Ceo svet je upao u paniku, ali ne i mi. Kuba je napravilapet različitih predloga zavakcinuza kovid od kojih su tri razvijene u cepivo. Naša populacija je vakcinisana pre nego bilo koja druga i pozivam vas da proverite koliko Kubanaca je umrlo od zaraze, koliko je bilo zaraženo i da uporedite sve to sa bilo kojom zemljom koja ima sličnu populaciju i 20 puta više resursa. A najuspešniju vakcinu protiv kovida, svet nije hteo.

Nepravda je ono što Kubance najviše boli i što ne mogu da prihvate. Ponosnu karipsku državu američki predsednik Tramp stavio je pod sankcije kao zemlju koja podržava terorizam.

- Namera mu je bila da uskrati baš svaki i pojedinačni račun na ostrvu, navodno jer mi podržavamo teroriste. I zaista je običnom narodu otežao život. Hrana je poskupela, pa struja i nafta. Ima i protesta - kaže Ljort, objašnjavajući da Kubanci nisu navikli niti im je u prirodi da kriju teškoće. - U Santjagu, drugom po veličini gradu na Kubi, pre desetak dana ljudi su izašli na ulice da traže objašnjenje za restrikcije i nemogućnost normalnog života. Tražili su objašnjenja, a vlasti su im dale. Niko nije uhapšen, ništa nije razbijeno. Građani moje zemlje znaju ko im je neprijatelj.

Boreći se protiv terorizma sa druge strane Atlantika, Fernando Gonzales je zaslužio priznanje nacionalnog heroja. On nam objašnjava kako je kao agent obaveštajne uprave u Havani poslat da uđe u terorističku mrežu antikubanskog pokreta Movimiento Insurreccional de Recuperacion Revolucionaria (MIRR). Od šezdesetih kada je ova grupa ustanovljena do odlaska kubanskih agenata na Floridu 1997. odnosno do 2001. kada je nastao izveštaj UN, ovi teroristi su ubili 3.478 ljudi... Havana je Fernanda poslala da se sa kamaradima infiltrira među njih jer je kubanski turizam bio očigledna meta. I dogodilo se da ih je FBI uhapsio zajedno sa vođama terorističkog klana.

- Onda se dogodilo da se umešao Džeb Buš iz dinastije Bušovih koji je 2002. bio guvener Floride. Imenovao je Raula Kantera, unuka proteranog diktatora Batiste, za sudiju Vrhovnog suda. Unuk tiranina je antikubanske teroriste odmah oslobodio, a ljudi koji su se borili protiv njih ostali su zatvorima u Viskonsinu i Arkanzasu - prepričava Ljort svoju sudbinu.

Podseća na 2002. kada se Amerika pripremala da se navodno bori protiv svetskog terorizma. Tada u svoje dvorište nisu hteli da gledaju. Iza "petorke" havanskih patriota u zatvorima stali su Noam Čomski, osam nobelovaca, 110 članova britanskog Parlamenta, organizacija Hjuman rajts voč, ali uzalud.

- Brazilski pisac Fernando Morais nas je opisao kao poslednje vojnike Hladnog rata. A sada je opet tu vreli rat. Ništa se nije promenilo, samo što američka imperija vidljivo propada. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije