Svet

NEMAČKA VRAĆA SLUŽENJE VOJNOG ROKA: Popunjavanje manjka personala u Bundesveru

Ivana Stanojević

26. 12. 2023. u 06:30

NEMAČKI Bundesver beleži manjak borbenih aviona, fregata i helikoptera, ali sve više i vojnika, pa vlada kancelara Olafa Šolca, intenzivno razmišlja o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka.

НЕМАЧКА ВРАЋА СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА: Попуњавање мањка персонала у Бундесверу

Sondaže javnog mnjenja pokazuju da su Nemci listom za to, ali da u narodu postoji jaz - dok su stariji za povratak vojne obaveze, plašeći se širenja sukoba iz Ukrajine na zapad Evrope, mladi Nemci, na koje se to najdirektnije odnosi, nisu pristalice promena.

Socijaldemokratski ministar odbrane Boris Pistorijus, navodi primer Švedske u kojoj je, baš kao i u Nemačkoj, obavezno služenje vojnog roka bilo ukinuto, pa ponovo uvedeno. "Postojali su razlozi zbog kojih je vojna obaveza obustavljena, ali gledajući unazad, to je bila greška." Ako bi se ponovo uvela obaveza služenja vojnog roka, obuhvatala bi oba pola.

Po zvaničnim navodima Bundesvera, Nemačka je krajem oktobra na raspolaganju imala 181.383 vojnika, dok ih je, u vreme Hladnog rata sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, bilo skoro pola miliona. Bundesver je sada daleko od cilja da, do 2025. godine, u uniformama ima 203.000 muškaraca i žena, a istovremeno je sve manje privlačan za mlade ljude.

- Decenijama je vojna obaveza bila temelj nemačkog društva - kaže Pistorijus. - S ponovnim omogućavanjem da se SRN, sredinom pedesetih naoruža, muškarci od 18 godina, regrutovani su u vojnu službu. Ideja je bila da vojnici budu "građani u uniformi". Tokom pet i po decenija, gotovo svi mladići su služili vojni rok ili su u okviru civilnog služenja vojnog roka radili u staračkim domovima ili bolnicama. U leto 2011. godine, obavezni vojni rok je ukinut. U to vreme, cilj je bio smanjiti Bundesver i sprovesti reformu oružanih snaga. U slučaju napetosti ili potrebe za odbranom, obavezni vojni rok, međutim, može ponovo da se aktivira. Danas je Bundesver dobrovoljačka vojska, u kojoj služe i žene.

Novo naoružavanje Evrope

EVROPA mora da se posveti ponovnom naoružavanju, jer će njenoj industriji biti potrebno vreme da poveća proizvodne kapacitete, upozorava Pistorijus i dodaje da bi Stari kontinent trebalo da se zalaže za vojnu saradnju i pomoć izvan svojih granica, jer bi, u protivnom, omogućio Rusiji i Kini da prošire uticaj. On upozorava da "Evropa mora da pojača svoje odbrambene kapacitete kako bi odgovorila na pretnju koju Rusija predstavlja, jer će SAD verovatno smanjiti uključenost na kontinentu, pošto će se fokusirati na indo-pacifički region".

Ali dobrovoljci više ne dolaze. Novinar i stručnjak za odbrambenu i bezbednosnu politiku Tomas Vigold u intervjuu za Dojče vele za to krivi "veliku frustraciju, koju stvara birokratija, jer podnosioci zahteva često čekaju i po pola godine na odgovor." Tržište rada je takvo da mladi ljudi mogu da biraju gde žele da rade, a Bundesver nije privlačan poslodavac.

Kritike na Pistorijusovu ideju, stižu i iz redova njegove Socijaldemokratske partije. Šefica stranke Saskija Esken smatra da Bundesver sada ne bi bio sposoban za sprovođenje obavezne regrutacije. Kristijan Dir, šef poslaničke grupe liberala, koji su član vladajuće koalicije, smatra da bi ponovno uvođenje obaveznog služenja bilo ozbiljno zadiranje u slobodu mladih koji žele da se profesionalno orijentišu." Podrška, neočekivano, stiže od demohrišćana koji se "zalažu za opštu vojnu obavezu, odnosno, službu u Bundesveru".

22. 12. 2023. u 16:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

VAŠINGTON POST TVRDI: Ruska služba spremala scenario sa atentatom na Orbana

Svet

0 19

VAŠINGTON POST TVRDI: Ruska služba spremala scenario sa atentatom na Orbana

RUSKA Spoljna obaveštajna služba (SVR) navodno je razmatrala planove za uticaj na izbore u Mađarskoj, uključujući i insceniranje atentata na premijera Viktora Orbana, u cilju jačanja podrške Orbanu, pokazuje interni dokument do kojeg su došle evropske službe bezbednosti, piše danas Vašington post (WP).

21. 03. 2026. u 13:35

Društvo

KULT PREDAKA U PLAMENU MRŽNjE: 45 godina od paljenja konaka Pećke patrijaršije – Zločin koji je najavio Martovski pogrom

OVE sedmice pre tačno 45 godina, srpski narod i Srpska pravoslavna crkva zanemeli su pred prizorom koji je nagovestio decenije stradanja na Kosovu i Metohiji.

17. 03. 2026. u 19:10