Region

OSUĐEN BIVŠI HRVATSKI MINISTAR: Sud doneo odluku posle 10 godina istrage

В. Н.

29. 05. 2026. u 11:25

VIŠE od deset godina nakon pokretanja istrage, Županijski sud u Zagrebu objavio je drugu nepravosnažnu presudu protiv bivšeg ministra mora, saobraćaja i infrastrukture HDZ-a Božidara Kalmete u aferi HAC-Remorker.

ОСУЂЕН БИВШИ ХРВАТСКИ МИНИСТАР: Суд донео одлуку после 10 година истраге

Presuda je: Božidar Kalmeta i Damir Kezele su krivi.

Kalmeta je osuđen na dve godine i šest meseci zatvora, delimično uslovno - mora da odsluži deset meseci, a ostatak na uslovnu kaznu od četiri godine. Mora da nadoknadi štetu ministarstvu u iznosu od 81.000 evra u roku od tri meseca.

Sud može opozvati delimično uslovnu osudu ako se ceo ili delimični iznos ne isplati u roku od tri meseca.

Kezele je osuđen na dve godine zatvora. To je delimično uslovna kazna: mora da odsluži šest meseci, a ostatak je na uslovnoj kazni od četiri godine.

Kalmeta i Kezele moraju da plate troškove sudskog postupka u iznosu od 5.000 evra.

Sud je utvrdio da je bivši ministar učestvovao u organizovanoj šemi pranja novca kroz fiktivne konsultantske usluge, a deo optužbi se odnosio i na promotivni film finansiran javnim sredstvima.

Prema presudi, sud je utvrdio da je Kalmeta učestvovao u dogovoru prema kojem je Josip Sapunar pronašao Igora Premilovca, koji je izvlačio novac za određeni procenat kroz navodne konsultantske usluge.

Sud je Kalmetu proglasio krivim i u slučaju promotivnog filma „Saobraćajna renesansa“, koji je finansiran javnim sredstvima i godinama je predstavljao jednu od tačaka optužnice u slučaju koji je vodio USKOK.

Kalmeta, Zdravko Livaković, Milivoj Mikulić i Stjepko Boban oslobođeni su optužbi po drugoj tački optužnice.

Kalmeta je prvi put ispitan kao osumnjičeni 2015. godine, a prva optužnica protiv njega i ostalih optuženih podignuta je 2016. Tokom dva sudska postupka, USKOK je čak pet puta menjao optužnicu, menjajući i činjenične opise i iznose za koje je tužilaštvo tvrdilo da su nezakonito izvučeni ili pribavljeni.

Osim Kalmete, u predmetu su i bivši državni sekretar Zdravko Livaković , Milivoj Mikulić , Stjepko Boban , Kezele i Sandro Vukelić . U postupak su ranije bili uključeni i Josip Sapunar i Ivan Berket , koji su priznali krivicu i nagodili se sa USKOK-om.

Prva optužnica teretila je Kalmeta da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe koja je koristila Hrvatske autoceste i Hrvatske ceste za iznudu novca od državnih preduzeća. USKOK je tvrdio da je deo iznuđenog novca završio kod Kalmeta, što znači da je imao neprimerenu imovinsku korist od preko 500.000 evra, uključujući deo od oko deset miliona kuna koji je, prema tužilaštvu, iznuđen od HAC-a preko kompanije Remorker.

Najnovijom, petom verzijom optužnice, USKOK je značajno izmenio optužbe protiv bivšeg ministra. Više mu se nije stavljalo na teret da je deo novca izvučenog iz HAC-a završio kod njega, već da je zloupotrebio položaj ministra i omogućio Zdravku Livakoviću da stekne korist od oko deset miliona kuna. Kalmet se sada tereti da je isključivo kroz projekat Luka Gaženica ostvario nezakonitu korist od 222.222 evra. Za isti iznos se terete i Livaković i Vukelić.

Kalmeta je ostao optužen i u delu koji se odnosi na film „Transportska renesansa Hrvatske“. USKOK tvrdi da je Ministarstvo mora, saobraćaja, turizma i razvoja 2007. i 2008. godine naručilo od Fimi medije da izradi promotivni film za potrebe političke kampanje HDž-a, iako finansiranje političke kampanje iz državnog budžeta nije bilo dozvoljeno. Prema optužnici, time je državnom budžetu naneta šteta od 81.247 evra.

Svi optuženi su se tokom oba suđenja izjasnili da nisu krivi. Kalmeta je od prvog ispitivanja tvrdio da optužbe nemaju nikakve veze sa njim i da ga ne optužuju nijedan svedoci niti finansijski stručnjaci. Njegova odbrana je tokom završnih reči istakla da je USKOK pet puta menjao optužnicu, tvrdeći da to pokazuje da tužilaštvo nema čvrste dokaze.

Livaković je odbacio tvrdnje ključnog svedoka Josipa Sapunara i tvrdio da nikada nije primio mito od njega. Odbrane ostalih optuženih takođe su tvrdile da USKOK nije dokazao postojanje organizovane kriminalne grupe niti Kalmetinu vezu sa pranjem novca.

Prva nepravosnažna presuda doneta je u septembru 2019. Tom presudom Kalmeta i ostali su oslobođeni optužbi za pridruživanje zločinačkoj organizaciji jer je sud zaključio da USKOK nije dokazao tvrdnje da je Kalmeta bio na čelu grupe koja je izvlačila novac iz HAC-a i Hrvatskih cesta. Sud je tada utvrdio da je novac zaista izvlačen iz putarskih preduzeća, ali je trag novca završio kod Josipa Sapunara.

Istom presudom, Mikulić, Boban i Kezele proglašeni su krivim za proneveru novca iz Vijadukta. Mikulić je osuđen na tri godine zatvora, Boban na dve godine, a Kezele na jedinstvenu kaznu od tri i po godine zatvora. Mikulić i Boban su osuđeni i zato što je Vijadukt, preko trgovačke kompanije, izgradio kuću za Bobana, koja je kasnije konfiskovana. Trojici osuđenih je takođe oduzeta nezakonito stečena imovina od oko tri miliona kuna.

Vrhovni sud je 2022. godine poništio osuđujući deo presude protiv Mikulića, Bobana i Kezelea, kao i oslobađajući deo koji se odnosio na Kalmetu. Stoga je naloženo novo suđenje.

Vrhovni sud je smatrao da je potrebno ponovo ispitati deo optužnice koji se odnosi na film „Saobraćajna renesansa Hrvatske“, naime da utvrdi da li je za njegovu produkciju korišćen javni novac i da li je film bio namenjen političkoj propagandi HDž-a. Ponovno suđenje je počelo 2023. godine.

(Jutarnji.hr)

BONUS VIDEO: N1 huška na rat