Region

PREKRAJAJU USTAŠKE ZLOČINE EVRIMA IZ EU: Upravnik spomen-područja Jasenovac o odluci da zbog revizije istorije podnese ostavku

NIŠTA više od onog što sam rekao kada sam dao ostavku ne mogu u ovom času da kažem, rekao je Ivo Pejaković za "Novosti" povodom neopozive ostavke na mesto upravnika Javne ustanove Spomen-područje Jasenovac.

ПРЕКРАЈАЈУ УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЕ ЕВРИМА ИЗ ЕУ: Управник спомен-подручја Јасеновац о одлуци да због ревизије историје поднесе оставку

Foto Printskrin

Napominje samo da je ostavku dao Ministarstvu kulture koje je nadležno za ovu ustanovu, ali da nije upoznat sa tim kakva je bila reakcija.

- Ja sam na otkaznom roku koji traje 30 dana i do tada ću raditi poslove upravnika - objasnio je za naš list.

Povod sa ostavku bio je tekst istoričara Vladimira Gajgera, koji je demantovao podatke sa internet stranica Javne ustanove u Jasenovcu da su u junu 1941. ustaše i predstavnici nemačkog Rajha na sastanku u Zagrebu doneli zaključke kako da se reši "srpsko pitanje" u NDH - masovnim iseljavanjem, ubijanjem i deportovanjem u koncentracione logore. Gajger, koji učestvuje u projektu "Krofakt" za proveru istorijskih podataka, tvrdi da to nije tačno.

- O tom sastanku pisali su brojni hrvatski, slovenački, bosanskohercegovački i srpski istoričari, ali nijedan od njih u radovima ne spominje da je na njemu zaključeno, ili razmatrano, da se srpsko pitanje rešina taj način. U njihovim se radovima uopšte ne spominje da su nacisti vlastima NDH odobrili "već ranije preduzete mere za konačno rešenje srpskoga pitanja u NDH" - smatra Gajger koji radi u Hrvatskom institutu za istoriju, tvrdeći da se nije spominjao pojam "konačno rešenje", a da nacisti nisu ustašama odobrili "već ranije preduzete mere za konačno rešenje srpskog pitanja u NDH".

Odavno bio trn u oku desničara

PEJAKOVIĆ je vodio Javnu ustanovu Spomen-područje sedam godina i bio brana brojnim pokušajima revizionizma, ali i trn u oku desničara koji uporno žele da dokažu kako je Jasenovac bio radni logor u kom je vladala humana atmosfera, a da su zločine počinili komunisti posle rata. Oštro je osuđivao i postavljanje ploče sa ustaškim pozdravom "Za dom spremni" u blizini bivšeg logora, kao i na stalne pokušaje istorijskih revizionista koji su uporno tvrdili da nije ustaški režim počinio genocid nad Srbima.

Projekat "Krofakt" pokrenut je u septembru prošle godine na inicijativu Leksikografskog zavoda "Miroslav Krleža", Hrvatskog instituta za istoriju i Hrvatskog memorijalno-dokumentacijskog centra Domovinskog rata, a u celini ga finansira EU. Cilj je da se istaknuti naučnici bave važnim istorijskim i kulturnim temama iz 19. i 20. veka koje snažno polarizuju hrvatsko društvo.

Red je došao na Jasenovac, u trenutku kada je talas osporavalaca ustaških zločina u zloglasnom logoru doveo do pravog cunamija "naučnih" radova kojima je cilj osporavanje i umanjivanje ustaških zločina, posebno nad Srbima.

O holokaustu nad Jevrejima i genocidu nad Romima nema problema među naučnicima i političarima, ali se uporno demantuje da je počinjen genocid nad Srbima. Pejaković objašnjava da je politička situacija u okruženju izazovna, a za bivšeg upravnika došlo je vreme da se definiše šta se dogodilo u Jasenovcu.

Dug je spisak "naučnika" koji, i uz podršku države, objavljuju knjige u kojima se demantuju zločini ustaškog režima, a pogotovo kada se spominje uloga kardinala Alojzija Stepinca, pre svega 1941. godine sa dolaskom Ante Pavelića na vlast i početkom terora nad Srbima. Pejaković se takvim pokušajima snažno suprotstavljao, ukazivao na štetnost pokušaja revizionista da polože vence "stradalima u Jasenovcu od 1941. do 1951" i nezainteresovanosti hrvatskih škola da učenici posete bivši logor i saznaju o zločinima ustaškog režima.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
JEDINO REŠENJE: Šešelj otkrio šta država hitno mora da uradi

JEDINO REŠENjE: Šešelj otkrio šta država hitno mora da uradi