SIMBOLIKA I ZNAČAJ KOSE KROZ MITOVE I VREME: Ogledalo statusa, bogatstva, seksualnosti...

„Crne kose, raspletene bujne“ pevala je Hanka Paldum u vanvremenskom hitu iz 1980, bez kog gotovo nijedno „naručivanje“ muzike u kafani ni danas ne može da prođe, a za koji je tekst i muziku napisao roker Milić Vukašinović. Junakinja numere jasno je opisana u svega nekoliko reči, među kojima kosa ima glavnu ulogu.

Foto: Depositphotos

U američkom dramskom mjuziklu „Kosa“ (1979), Miloša Formana, nastalom prema istoimenoj brodvejskoj predstavi iz 1968, takođe je protagonistkinja kosa, ali sa posve drugačijom simbolikom. Na Botičelijevom remek-delu „Rađanje Venere“, duga zlatna kosa boginje simbol je plodnosti i lepote, ali i delikatan prekrivač intimne regije njenog tela. Ovo su samo neki od primera iz kojih vidimo kako je kosa oduvek bila, a i još je, inspiracija umetnicima i onima koji to nisu, zadržavajući dozu mističnosti među svojim vlasima.

Kakvu simboliku je imala ženska kosa u prvim mitovima i o kojima je reč, otkriva nam dr Lidija Vasiljević, psihološkinja i psihoterapeutkinja: 

- Mit o Meduzi poslednjih decenija doživljava pravu renesansu. U Ovidijevim „Metamorfozama“, Meduza je prvobitno bila prelepa smrtnica koju je Posejdon silovao u Atininom hramu. Umesto da kazni Posejdona, svog muža, Atina kažnjava Meduzu pretvorivši je u čudovište sa zmijama umesto kose i pogledom koji muškarce pretvara u kamen. Nakon što joj junak Persej na prevaru odseca glavu ona postaje ubojito oružje protiv neprijatelja. Sve češće se pojavljuje kao inspiracija umetnica različitih provinijencija, pre svega simbolišući ženski otpor nepravdi i nasilju nad ženama.

др Лидија Васиљевић/Приватна архива

U književnom delu „Smeh Meduze“, Elen Siksu ovaj mit tumači kao demonizaciju ženine seksualne moći koja je odraz straha patrijarhata od njene autonomije, pravedničkog gneva, pa osvetoljubivosti. Činjenica da muškarac koristi Meduzinu glavu kao oružje implicira da je ženska moć prihvatljiva samo kada je kontrolišu muškarci. Atina koja kažnjava Meduzu, umesto svog supruga, posmatra se kao internalizovana mizoginija, tj. žena koja sprovodi patrijarhalne vrednosti.

A muška?

- Muška kosa je uvek bila odraz snage i zdravlja. Naravno, i kod muškaraca je u različitim istorijskih fazama odražavala pripadnost određenoj kulturološkoj grupi, zajednici. Najpoznatiji je mit o Samsonu i Dalili, u kome se odsecanjem kose Samson onesposobi i postane ranjiv. Važno je znati da je muška kosa kratka tek od pre nekog veka.

Koliko se značaj kose menjao kroz vreme?

- Značaj ženske kose se menjao kroz vreme, ali nikada nije izgubio na važnosti. Ženska kosa je predmet istraživanja u različitim oblastima, ne samo kao oznaka identiteta, već i kao sredstvo društvene kontrole, otpora i osnaživanja žena. Stilizovanost kose, njena dužina, boja i tekstura mogu komunicirati status, odnos prema rodnim ulogama, pa čak i vrednosni i politički stav. U mnogim kulturama, ženska kosa se koristila da signalizira koliko se njene vlasnice pridržavaju društvenih pravila i normi, da li su udate ili slobodne, u kojoj su životnoj fazi i da li su duhovnost ili religija deo njihovog života.

Foto: Depositphotos

Na koji način je ženska kosa bila sredstvo društvene kontrole, otpora i osnaživanja dama?

- U mnogim društvima kosa je predmet patrijarhalne kontrole i strogo je regulisana normama. Poznato je da se divlja, slobodno puštena kosa, povezivala sa slobodnom seksualnošću, i to je ženama stvaralo probleme. Dakle, i kosu je trebalo obuzdati i disciplinovati. Od žena se u pojedinim verskim ili etničkim zajednicama očekuje da pokrivaju ili sakrivaju kosu jer je to znak skromnosti ili podređenosti. Čin pokrivanja ili menjanja ženske kose, bilo maramom, velom ili šišanjem, može biti eksplicitan način kontrole njene seksualnosti i održavanja rodne hijerarhije. Na primer, hidžab ili nikab simbolizuju ne samo versku skromnost već i način na koji patrijarhalni sistemi regulišu ženska tela. Mišljenja o ovom običaju su podeljena, pa i među feminističkim istraživačicama. Kreću se od žestokih kritika do toga da se odluka o nošenju hidžaba i posebne odeće može posmatrati i kao izbor osnaživanja i zahtev za autonomijom u patrijarhalnom sistemu.

Navedite nam i neke primere.

- Najbolji primer posmatranja kose kao načina izražavanja kulturnog i rasnog identiteta prepoznajemo kod Afroamerikanki u periodu dok se ravna (belačka) smatrala normom lepote, a afro tekstura primitivnom i nepoželjnom. Odlukama o prestanku peglanja kose i isticanju izdašnih lokni, naročito od 70-ih godina prošlog veka, kroz pokrete Black is beautiful i Pokret prirodne kose, sama frizura postaje politički čin i poziv na otpor.

Kakve su se sve duhovne moći pripisivale kosi?

- Mnoštvo kultura, poput indijanskih, vrednovalo je duhovnu i transformativnu moć kose, njenu vezu sa životnom snagom, mudrošću i božanskim. U tom kontekstu, njeno šišanje ili ukroćivanje moglo je imati duboke duhovne implikacije, i veliku ulogu u obredima prelaska u odraslo doba ili brak.

Kako je povezana sa pokazivanjem bogatsva i klasnog statusa?

- Na primer, u mnogim društvima, dobro održavana kosa znak je ekonomske privilegije, gde se vreme, novac i trud troše na tretmane kose, salone ili skupe proizvode za nju. S druge strane, neočešljana, neuredna kosa često se povezuje sa siromaštvom ili nedostatkom resursa, pa i psihičkom labilnošću. Ukoliko u analizu uključimo i pitanje klase, ideja da samo određene žene mogu sebi priuštiti da oblikuju kosu na način koji je u skladu sa društvenim očekivanjima može da promoviše klasizam i isključenost. To je dovelo do kritika industrije lepote i standardizacije ideala lepote koji često ignorišu ekonomske razlike.

Foto: Depositphotos

Govoreći o njenoj ulozi i značaju, kakva je situacija danas?

- Iako više ne postoji toliko jasna vezanost ženine frizure za pripadnost nekoj subkulturnoj grupi, vezanoj za muziku, pokret ili religiozno opredeljenje, razlike ipak postoje. Bez obzira na velike slobode koje žene uživaju u većini zemalja, kada je u pitanju kosa primetno je da je diktat mode i neka nova vrsta uniformnosti uzela maha. Mada su mogućnosti veće nego ikada pre, vidimo da se mnogo devojaka i žena drži onoga što je popularno i što je trenutno neki standard. Smatram da je to, kao i uvek, potreba za pripadanjem, i strah od štrčanja. Isto važi i za muškarce, njihove frizure su mahom slične usled diktata modne industrije i društvenih mreža. Kada vidite nekog mladića s dužom kosom danas, to je ili samozvani roker, ili „metalac“.

Kada su muškarci nosili dugu kosu i zbog čega je to u novije vreme postalo više izuzetak nego pravilo?

- U prošlosti je duga kosa bila standard, i čini se da je smatrana i estetski bitnom - takav im je bio ukus. Jedan od razloga za skraćivanje muške kose bio je praktične prirode, zbog lakoće s kojom na bojnom polju neprijatelj može da protivniku zgrabi kosu, ili rep, i tako ga pobedi, ali tu su i razlozi vremena neophodnog za negu i održavanje. Međutim, 20. vek donosi promenu nametanjem ideje o tome da je muževno ono što je kratko i svedeno, mislim da taj trend dolazi iz vojske. Dakle, kratka kosa, alfa mužjak, disciplina, snaga...

Da li i nesvesno nešto o sebi poručujemo svojim izborom frizure, odnosno načinom na koji pristupamo kosi?

- Žene se što svesno, što nesvesno, kao i muškarci, povode za normama i očekivanjima. Često se očekivanje da bi žene trebalo da održavaju dugu, uredno stilizovanu kosu posmatra kao odraz njihove „prirodne“ uloge u patrijarhalnim društvima – brižne, negujuće i seksualno privlačne, dok kratka kosa može označavati pobunu, nezavisnost ili odbacivanje tradicionalnih rodnih uloga. Tako su, recimo, Marlen Ditrih, Odri Hepbern ili, u skorije vreme, Ema Votson i Kristin Stjuart, postale simboli osnaživanja i autonomije žena. Stereotip je da žene menjaju frizuru kada žele promenu. To se zaista i dešava, ali ne usled njihove površnosti, nego često zbog nemogućnosti da te promene budu svrsishodnije.

Foto: Depositphotos Kristin Stjuart/

STANDARDIZACIJA IDEALA LEPOTE

Ko kreira standardizaciju ideala lepote danas a ko je to činio u prošlim vremenima?

- Reklo bi se da su to uvek bili oni koji vladaju, direktno ili indirektno. Bilo da to čine uz pomoć crkve ili stvarajući neke kulturne standarde, bilo modnom industrijom, koja pak vlada potrošačima u kapitalizmu – ističe dr Lidija Vasiljević.

Preporučujemo

Panorama

0 0

ŠTA NAM DONOSI SEZONA OVNA OD 20. MARTA DO 19. APRILA: Vreme je za nove početke

17. 03. 2026. u 11:38

Panorama

0 0

ŠTA ZNAČI KADA PAS STAVI ŠAPU NA VAS? Dreser navodi 4 razloga

17. 03. 2026. u 10:13

Panorama

0 1

ČETIRI NAJVEĆA SRCOLOMCA HOROSKOPA: Ozbiljne veze ih ne zanimaju

17. 03. 2026. u 09:00

Panorama

0 0

ŽIVE U PROŠLOSTI: Ova TRI horoskopska znaka ne mogu bez bivših

17. 03. 2026. u 08:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije