Panorama

SVINJSKA SRCA I RIBLJA KOŽA: Granice između operacioni sale i naučne fantastike se brišu

Dragana Matović

29. 09. 2025. u 15:39

KAO sedamnaestogodišnjakinja, Meri Roč je sedela ispred televizora i gledala seriju "Čovek od šest miliona dolara", koja govori o preporodu. "Možemo ga ponovo izgraditi", govorio je narator."Boljeg nego što je bio pre. Boljeg. Jačeg. Bržeg."

СВИЊСКА СРЦА И РИБЉА КОЖА: Границе између операциони сале и научне фантастике се бришу

Ideja o astronautu sastavljenom od bionike tada je bila čista fantastika. Ali, kako Roč primećuje u svojoj novoj knjizi "Zamenjivi ti: avanture u ljudskoj anatomiji", granica između naučne fantastike i operacione sale počinje da se briše.

Živimo u eri brzih otkrića "koja su istovremeno čudesna, neverovatna i nadrealna", piše ona, uvodeći nas u budućnost u kojoj se delovi tela uzgajaju u laboratorijama.

Najdramatičniji primer je srce. U jednoj laboratoriji Univerziteta u Mičigenu hirurzi koriste "srce-u-kutiji" - uređaje koji održavaju organ u životu i do 12 sati, tri puta duže nego klasični transport na ledu. Taj produženi vremenski okvir znači više uspešnih transplantacija i više pacijenata kojima se pruža druga šansa za život.

Najčešći donorski organi potiču od svinja. Njihova srca po veličini i građi najviše liče na ljudska. Godine 2022. hirurzi sa Univerziteta u Merilendu transplantirali su svinjsko srce čoveku koji je živeo još dva meseca, dok su druge ekipe uspešno implantirale svinjske bubrege u pacijente u moždanoj smrti. Ako klinička ispitivanja nastave da daju ohrabrujuće rezultate, stručnjaci predviđaju da bi ksenotransplantacije mogle postati uobičajene u narednoj deceniji.

Kako piše "Njujork post" plastični hirurg iz Bostona, Džeremi Goverman, zamišlja budućnost u kojoj će pacijenti imati "svoju ličnu svinju", genetski izmenjenu da se podudara s njihovim organizmom - neprijatna, ali potencijalno spasonosna "farma rezervnih delova", ne samo srca, već i bubrega, kože, rožnjača ili pankreasnih ćelija za lečenje dijabetesa.

Lekari se okreću i drugim životinjama - eksperimentišu sa kožom bakalara kao materijalom za presađivanje. Iako zvuči jezivo, efekti su izuzetni: riblja koža zatvara rane, štiti od infekcija i podstiče zarastanje bolje nego sintetički zavoji.

Roč piše o plastičnom hirurgu iz Gruzije, Ivi Kuzanovu, koji je jednom pacijentu rekonstruisao polni organ koristeći srednji prst. Postupak, koji je, kako kaže, primenio "četiri ili pet puta" u poslednjih petnaest godina, uključuje implantaciju kostiju prsta i preusmeravanje uretre, čime se stvara čvrst, funkcionalan organ.