"PUSTI ME DA VIDIM MOJE DETE": Potresni prizori ispred zgrade u Vršcu u kojoj je otac ubio ćerku pa sebe

Znam da centri za socijalni rad nisu svemocni, da mnogo toga ne mogu, ali tmao bi ipak trebalo da rade osobe (a zasigurno su dovoljno dobro placeni!) strucne da procene kome e bi a kome bi trebalo nesto dozvoliti... Toliko mnogo gresaka! Prema starima (domovi za stare, nasilje, itd.), zenama zrtvama nasilja, roditeljima zrtvama tranzicije kojima se oduzimaju deca potom umesto da se ti ljudi pomognu, deci...Previse. Ovo je greska cetra za socijalni rad. Koga sada i kako kazniti za ovo?

I opet centar za socijalni rad okrvsvio ruke dali ce ta ili taj sluzbenik imati grizu savesti i dali uopste neko ce ici u zatvor

Nije samo centar za socijalni rad nego i policija. Vreme je da neki budu smenjeni i da se ovakve tragedije svedu na nultu verovatnocu sa nultom tolerancijom. Policija je imala pretnju ubistvom i nista nije uradila - svi u lancu komandovanja da ustupe mesto ozbiljim policajcima. Ovi koji su ovo "preculi" da budu suspendovani i da odgovaraju za pomaganje u ubistvu.

Mislim da bi prilikom razvoda brakova sa decom oba supruznika trebalo poslati na detaljnu psiholosku i psihijatrijsku procenu. Tek nakon toga uz puno uvazavanje misljenja struke donositi odluke o dodeljivanju dece i vidjanju sa drugim roditeljem.

Sta je takvih slucajeva u Srbiji bilo a da je kriva socijalna ustanova ,koju pokriva drzava (drzavni poso ).Nigde nisam videla toliko zlih uposlenika kao u socijalnoj ustanovi,bolje reci sekti.Znaci ta sekta odredjuje sta ce biti sa decom i njihovom sudbinom ,jadno i zalosno .Treba ih pod hitno skoniti i zameniti osobljem zdavog razuma i psihicki zdravim .To je za moj pojam kriminal .

Ne treba i ne zaslužuje svako da postane roditelj, evo primera, tragičnog primera.

Ako je neko registrovan kao nasilnik ili nasilje u porodici,toj osobi treba dozvoliti samo u prisustvu odredjenih da vidja dete a nikako samostalno. Ovde je centar za socijalni rad napravio gresku i tu neko mora da leti sa posla da bi se ta ustanova svuda u zemlji dovela u red.

Posle svih tragedija koje su se desile nestručnošču, nedovoljnom brigom i neznanjem zaposlenih u Centrima za socijalni rad, čovek treba da se zapita ko u njima radi? Koliko su stručni i koliko iskustva imaju. Koje su škole završili i jesu li dobili bilo kakvu obuku u vezi rada sa ovako specifičnim slučajevima jer, jasno je, ne radi se o krompirima već o deci? Ima li u Centrima zaposlenih psihologa i psihijatara koji bi stručno mogli da procenjuju profile i psihičko zdravlje roditelja? Zašto se događaju ovakve i slične tragedije a da Centri za socijalni rad nisu reagovali pre nego što su se dogodile? Utisak je da je to grana koju treba dobro preispitati i mnogo šta menjati u njoj. Počev od zaposlenih pa na dalje.

Mnogi nevernici pitaju, kako izgleda pakao? Eto, ovo je prava slika pakla. Gde nema ljubavi, svuda je pakao. Nema ljubavi u braku, prema zeni, prema muzu, prema deci. Nema ljubavi ni u drzavi ni u drzavnim ustanovama koje treba da rade svoj posao sa ljubavlju. To je taj "skrgut zuba" gde idu svi gresnici koji nemaju ljubavi. To je "krajnja tama" gde svo zlo stanuje u vecnim mukama. Sramota je da Srbija zivi u paklu, to je zato sto smo svi sebicni. Ne osudjujem nikoga, nego samo placem. Bog ce suditi svima.

Nije prvi put nece niko da odgovara.