Suđenja

"RIKNUO JE DEDA": Na suđenju zatvorskim čuvarima svedočio cimer iz sobe ubijenog penzionera Stanimira Brajkovića

Slađana Matić

17. 06. 2026. u 21:48

NA suđenju doktorki i čuvarima u zatvoru u Padinskoj Skeli Vesni Sredojević, Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Zoranu Krstiću i Stefanu Pavloviću, okrivljenim za nesavesno postupanje u službi, zbog smrti prekršajnog zatvorenika Stanimira Brajkovića 4. februara 2024. godine, u Višem sudu u Beogradu danas je svedočio Nikola Lukić, koji je sa Brajkovićem tada bio u sobi.

РИКНУО ЈЕ ДЕДА: На суђењу затворским чуварима сведочио цимер из собе убијеног пензионера Станимира Брајковића

On je rekao da o optuženim komandirima i doktorki nema ništa loše da kaže.

Ispričao je da je u zatvoru bio dva meseca, od 9. januara do 9. marta, jer je vozio motor bez dozvole i da je u sobi bio sa Brajkovićem, Milenkom Miličićem i trojicom koja su osuđena za ubistvo Brajkovića - Srećkom Stankovićem, Sašom Stevanovićem i Daliborom Petrovićem.

- Sve je bilo u redu prvih dana. Pokojni je imao 12.000 dinara za kantinu i oni su za te pare uzimali sebi šta su hteli. Kada je nestalo para, njih trojica su krenuli da ga šamaraju, i tako šamar po šamar i te kobne večeri su preterali - kazao je Lukić. - I ja sam se sa njima potukao pet puta, u početku, jer sam im govorio da ga ne tuku, pa bi oni onda skočili na mene. Nisam imao vidljive povrede, a nije ih imao ni Brajković, od šamara ne ostaju povrede.

On je dodao da ne zna zašto maltretiranje dede nije prijavio, kaže da je bio u šoku zbog svega i da je iz zatvora izašao sa 30 kilograma manje.

- Njih trojica su ga tukli, šutirali nogama, držali su mu usta, ili ga prekrivali ćebetom. Odlazio sam u ve-ce, nisam mogao da gledam. Oni su mi rekli da pustim vodu da se ne čuje i ja sam je puštao, šta sam mogao da uradim, da se bijem sa njima? U tom momentu nisam bio svestan da im pomažem. Tog poslednjeg dana dedu su tukli dva do tri sata. Brajkovića su zastrašili unukom, rekli su mu adresu na kojoj živi i ja sam je zapamtio i zato se valjda plašio da ih prijavi. Kada su stražari ulazili i pitali je li sve u redu, on je govorio da jeste - ispričao je svedok.

Lukić je rekao da je Brajković, kada su ga prvi put vodili u ambulantu, rekao da je udario glavom u natkasnu kada je sebi pravio ovsene pahuljice, a drugi put se povredio kada je pao u kupatilu na plastičnu kantu i izgrebao se. Tvrdio je da ga tada nisu tukli i da su Srećko, Saša i Dalibir tada sedeli za stolom.

- Brajković poslednjih dana nije mogao da izlazi u šetnju, ali je bilo hladno, pa niko nije ni izlazio. Jednom je ostao da leži na brojanju. Komandir je pitao šta je sa dedom i oni su rekli da je popio bensedin i da spava, a on nije ni ušao unutra da pogleda. Taj komandir nije optužen - kazao je Lukić, navodeći i da su za smrt Brajkovića saznali kada im je komandir ušao u sobu i rekao "riknuo je deda".

Rekao je i da su trojica, koja su tukli dedu iz iste ulice i istog mesta i da su verovatno pitali nadzornika da ih stavi u istu sobu u zatvoru, jer se poznaju.

- Posle je u sobu na mesto Brajkovića došao neki Živković sa Karaburme i njega su odmah počeli da maltretiraju. On je bio miran čovek, srednjih godina. Ja sam izašao na telefon i prijavio to. Komandiri su došli i tada rasturili sobu, njih trojicu su razmestili, a ostali smo ja i Živković - ispričao je Nikola Lukić.

On je svedočeći optužio medicinskog tehničara u zatvoru da ga je zarazio hepatitisom C, jer ga je ubo iglom iz kante za smeće.