U ZATVORU SILOVANJA I TORTURE ČESTI, A ŽRTVE PRIMORANE DA ĆUTE: Svedočenje bivšeg upravnika u Padinskoj Skeli na suđenju čuvarima

ZA Stanimira Brajkovića sam prvi put čuo kada su me pozvali i rekli da je preminuo u zatvoru oko 22.30 časova. Na poslu sam ujutru dobio informaciju da je najverovatnije preminuo od izliva krvi u mozak.

Foto: Fejsbuk

Pozvao sam doktorku Vesnu i ona mi je rekla da je bio lošeg zdravstvenog stanja kada je došao u zatvor, da je ranije imao moždani udar i da se otežano kretao. Rekla je da je imao povrede na telu i donela mi je fotografije. Ono što sam na njima video je delovalo bezazleno, ogrebotina na glavi, masnica kod lakta i modrica kod rebara. Kazala mi je da je uzrok povreda pad i da je čovek bio sklon padanju.

Ovo je svedočeći danas u Višem sudu u Beogradu na suđenju zatvorskim čuvarima u Padinskoj Skeli Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Stefanu Pavloviću, Zoranu Krstiću i doktorki Vesni Sredojević ispričao tadašnji upravnik Vladimir Bukvić. Ovi zaposleni u zatvoru se terete za nesavestan rad, čija je posledica smrt zatvorenika Stanimira Brajkovića 4.2.2024. godine. Brajkovića su trojica mlađih cimera iz ćelije, koji su u međuvremenu prvostepeno osuđeni za teško ubistvo, danima zlostavljali i prebijali, pa je od nanetih povreda preminuo.

Foto: Fejsbuk

Bukvić je kazao da je nevezano za ovaj slučaj tada tražio premeštaj na drugo radno mesto - zamenika upravnika za drugi objekat i da je ceo mart bio na odmoru van Beograda, a da je 13. maja otišao u penziju. Da je Brajkovićeva smrt bila nasilna saznao je, kako kaže, kada ga je pozvala koleginica iz KPZ Valjevo 22.3.2024. godine i rekla da će zbog toga biti suspendovan.

Odgovarajući na pitanje zašto su prekršajno osuđeni bili u zatvorenom delu zatvora, Vladimir Bukvić je rekao da je njihovo kretanje po zatvoru, kada je došao 2018. godine na mesto upravnika, bilo apsolutno nekontrolisano.

- Bili su svuda, išli su gde su hteli, a ja na tako nešto nisam pristajao. Pozvao sam stručni tim da u zatvoru napravimo red. Sve kategorije zatvorenika po zakonu moraju da budu odvojene i nema druženja među njima. U B paviljonu je bio samo jedan komandir i odlučili smo da prekršajno osuđene stavimo u zatvoreni deo. Deluje da su prekršajno osuđeni najlakši zatvorenici, ali nije tako. Velika većina njih su migranti bez ikakvih podataka ili lica sa više krivičnih kazni pre te prekršajne. Izuzetno su skloni nasilju. Kada god smo otvarali sobe migranata došlo je do tuče, cigaretama su napadali komandire. Ima i lakših prekršajnih zatvorenika, ali u koju će sobu da ih stave je na zaposlenima, koji su prilikom rada u dodiru sa njima - ispričao je bivši upravnik.

Objašnjavao je da se gleda da u sobu zajedno smeste ljudi sličnih godina i društvenog života, ali ako stave zajedno sve starije ljude, njima nema ko da pomogne i da im nešto doda ili primakne kada treba. Zbog toga su znali da starije stave sa mlađima, kako bi imali pomoć.

On je rekao da nije imao nikakve informacije o dešavanjima u sobi u kojoj je bio Stanimir Brajković.

- Kažnjavao sam zaposlene za svaku sitnicu, a kako ne bih da su prikrivali da se nešto ovako dešava. Da su to krili, ne bi smeli da me sačekaju. Ne vidim kod njih razlog da nešto kriju. Nikada ranije nisu krili. Zašto bi zaposleni branio osuđena lica? Ne vidim ni nameru doktorke da krije povrede. Zašto bi to činila? Ili ja da ćutim tri meseca pred penziju. Šta će mi se desiti? - komentarisao je svedok, navodeći da on nikada nije odustajao od poštovanja procedura i zato nije bio omiljen kao upravnik.

Foto: Fejsbuk

Kazao je i da je se možda jednom godišnje desi da zatvorenik premine, ali nikada se nije desila tako ružna stvar kao u slučaju Brajkovića.

Na pitanje branioca kakav je bio optuženi Slađan Kovačević, Bukvić je odgovorio da mu ne bi ništa zamerio, osim da malo više energije uloži u posao.

- Reč je o poštenom čoveku. Jednom sam sa njim imao problemčić, jer je tvrdoglavo branio pravo osuđenika na šetnju, a ja sam je prekinuo, jer se desio napad za koji on nije znao - kazao je upravnik.

Za optuženog Krstić je rekao da je bio pred penzijom, da je radio korektno šta je mogao i u skladu sa godinama. Nije se očekivalo da trči za osuđenicima, ali je bilo važno da neko iskusan bude na bloku. Za Komazeca i Pavlovića je naveo da su u pitanju mladi momci, koji imaju drugačiji način rada, miran i staložen i da su pošteno radili posao. Nisu mu se nikada suprotstavljali kada im nešto naloži i radili su kako se od njih očekivalo.

Foto: Fejsbuk

Kazao je i da je od jednog zaposlenog dobio usmenu informaciju da nadzornik Nišić i Lazarević posle smrti Brajkovića na pojedine optužene vrše pritisak da promene svoje iskaze o tome šta su znali, gde su bili, šta su radili.

Naveo je i da je redovno sprovodio nadzor zaposlenih i više puta nego što je propisano.

- To su bili obilasci zatečenog stanja. Postoji knjiga obilazaka u koju se to upisuje i u polovini slučajeva sam zatekao nepravilnosti. Mislim da sam 4. februara dobio obaveštenje da je nadzornik Nišić vanredno obišao zatvor i da je sve u redu. Načelniku službe za obezbeđenje sam 6. februara napisao dopis da ne mogu da shvatim da kad obilazim blok uvek imam neku primedbu, bar nešto sitno, da nisu upalili svetla, a nadzornik koji je radio sa njima i potekao iz te poslovne sredine nikada nije imao nikakvu primedbu i stanje mu je uvek bilo redovno. Krajem januara ili početkom februara imali smo i obilazak Komiteta za sprečavanje torture i njima je stanje bilo redovno - kazao je Bukvić.

On je naveo da nije lako otkriti šta se dešava u sobama, da su u zatvoru torture i silovanja česti, a da žrtve o tome ćute.

Foto: Fejsbuk

- Žrtve tih nasilja su primorane da ćute i zato ga je teško detektovati i otkriti. Kada idete hodnikom morate to prikriti da biste čuli šta se dešava u sobi. Kada čuju komandire da idu, da pričaju ili škripu obuće, svi se utišaju, ućute i zalepe uvo za vrata. Imali smo nebrojeno slučajeva silovanja u zatvoru, a da komandiri to ne čuju. Zatvorenici su problematični i bezobzirni, inače ne bi bili tu. Zlostavljanje je u zatvoru jako teško sprečiti i zato sam sprečavao da se prekršajci slobodno kreću po krugu zatvora od četiri hektara - kazao je bivši upravnik navodeći da je Brajković sigurno bio preplašen, ali da ne zna da li je možda pokušavao nekom nešto da kaže.

Odgovarajući na pitanje Bukvić je kazao da Brajković nije trebalo da bude u toj sobi i da je mogao da bude smešten u bolesničku sobi, ako već nije mogao da se kreće. Kazao je da je načelnik službe za tretman kontrolisao zdravstvene kartone osuđenih i da nije bilo većih zamerki na rad doktorke i medicinskog tehničara.

- Bilo je situacija da komandiri dnevne događaje ne opišu dovoljno detaljno, jer su bili lenji, ali nisu prikrivali ozbiljne događaje. Dešavalo se da napišu samo jednu rečenicu o nečemu i uvek sam sugerisao da treba detaljnije da opišu, ali nisam video zlu nameru u tome, već samo da su lenji da pišu - kazao je Bukvić. - Nije vanredan događaj to što je za vreme podele terapije doktorka Brajkoviću rekla da leži i da ne ide na šetnju, ali to komandir može da pribeleži. Ili ako cela soba odbije šetnju, to može da se evidentira, ali to je i dalje redovno stanje. Ako osuđenik ima povredu od pada, komandir nije dužan da navede da je to vanredni događaj, jer nije u pitanju napad. Ako je doktorka konstatovala da je pad i ako je fotografisala povrede, komandir može da napiše samo da je to bilo.

Na pitanje sudije šta ako je Brajković u 15 dana tri puta bio kod lekara na pregledu i imao povrede za koje je rekao da su od pada, Bukvić je kazao da je doktorka ako je posumnjala u pogoršanje zdravstvenog stanja mogla da ga pošalje u bolnicu ili u zatvorski stacionar. Da ga prebace u drugi sobu mogli su pod pretpostavkom da se nije prilagodio ili da trpi nešto.

Foto: Fejsbuk

Na pitanje sudije šta ako četiri dana ne izlazi u šetnju, Bukvić je rekao da to već predstavlja problem i ukazuje da se nešto dešava, da treba da se obrati pažnja i utvrde stvarni razlozi zašto ne izlazi.

Rekao je i da su zatvorenici u sobama imali televizore dok ih nisu polupali. Onda su im kupili tranzistore, ali su i njih polupali.

Kazao je i da su mu se lekari Hitne pomoći žalili da ih komandiri zovu bezveze, za bezazlene situacije.

- Kad nije bilo doktorke i tehničara u smeni, komandiri nisu mogli da razluče da li osuđenici foliraju ili ne. Bilo je deset foliranata, koji progutaju nešto i boli ih stomak ili lažu da im je loše, pa se doktori Hitne pomoći ljute na mene i govore da ne zovemo više zbog gluposti. Ja sam to preneo načelnicima - ispričao je svedočeći Bukvić.

Preporučujemo

Zločin

0 0

OTAC ZAKLAO IVANA, A SIN GA "POKRIVAO": Dvojica Mihalja iz Aradca osumnjičena za smrt poznanika

19. 03. 2026. u 19:30

Hapšenja i istraga

0 1

SAMO JEDAN IZNEO ODBRANU: Trojici Čačana osumnjičenih za ubistvo Nenada Kustudića određen pritvor

19. 03. 2026. u 19:13

Hapšenja i istraga

0 0

KRAO BICIKLE NA VOŽDOVCU: Uhapšen lopov koji je harao u naselju Stepa Stepanović

19. 03. 2026. u 18:54

Zločin

0 0

VIŠI SUD U ZAJEČARU DONEO ODLUKU: Produžen pritvor osumnjičenima za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić

19. 03. 2026. u 16:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije