GORELI LEŠEVI I ČOVEK BEZ GLAVE: Svedoci o strahotama ratnog zločina na Petrovačkoj cesti

KAKO dolazim vidim dim, gori šleper, gori nekoliko automobila. Vidim kako gore dva leša u autu, a u kamionu čovek bez glave. Sva ta vozila su na cesti. Narod je pobegao u neke doline i šumarke sa leve i desne strane.

Foto: Printskrin Hepi TV

Ovo je svedočeći na suđenju u odsustvu četvorici hrvatskih oficira, koji su naredili napade na kolone srpskih izbeglica 7. i 8. avgusta 1995. godine na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti u BiH, danas u Sudu za ratne zločine u Beogradu ispričao Predrag Grubor. Za ovaj zločin nad civilnim stanovništvom optuženi su Vladimir Mikac, Zdenko Radulj, Željko Jelenić i Danijel Borović, koji se nalaze u Hrvatskoj.

Svedok Grubor, koji je tada bio policajac u Bosanskom Petrovcu, je dalje kazao da su mu ljudi tu tada rekli da ih je "bombardovao avion".

- Mi smo tih dana povučeni sa ratišta, jer se Kninska krajina povlačila i svi su išli kroz jednu raskrsnicu u Petrovcu. Dolazile su dve izbegličke kolone iz pravca Drvara i Bihaća i tu se spajale u jednu i išle dalje u pravcu Ključa ka Banjaluci. Mi smo regulisali saobraćaj da se ne bi zagušilo i sve stalo, već da mogu da prolaze - objasnio je Grubor. - To su bile nepregledne kolone ljudi i taj egzodus i te patnje se ne mogu opisati. Dok sam bio na raskrsnici video sam avion kako naleće iz pravca Ključa ka Bihaću. Leteo je prilično nisko, čim sam ja uspeo da vidim šahovnicu na njemu. Prvo sam pomislio otkud tu avion i to još hrvatski.

Grubor kaže da su vrlo brzo posle toga dobili naredbu da idu na lice mesta, jer je bombardovana civilna kolona. Probijali su se teško cestom, zbog zakrčenosti, pa su morali i negde livadama da prolaze. Povukli su se nazad na raskrsnicu, čim je došla uviđajna ekipa. Ovaj svedok kaže da je gađana kolona bila civilna, ali da je u njoj bilo ljudi u uniformama, koji su napustili vojsku i sa porodicama bežali civilnim vozilima. U njoj tvrdi nije bilo vojnih vozila.

- Vojnim vozilima je bilo zabranjeno da prolaze kroz Petrovac. Sva vojna tehnika je sklanjana u polje pre Petrovca i iz Vojske Republike Srpske su dolazili i odvozili je. Mi smo imali naredbu da isključimo iz saobraćaja vojna vozila ako naiđu, ali nije se dešavalo, jer je njih regulisala vojna policija. Bio je jedino jedan vojni kamion "150" parkiran na pešačkom delu i u njemu su bili invalidi, pa smo zvali da dođe neko da ih preuzme i zbrine - ispričao je Grubor.

Drugi svedok Miroslav Knežević prevezao je grupu ranjenih sa Petrovačke ceste do bolnice. On kaže da nije bio vojni obveznik, jer je pred početak rata imao ozbiljnu operaciju, pa se prijavio u Civilnu zaštitu da pomaže.

- Imao sam kombi, pa sam kupio nepokretne ljude i invalide i prevozio. Komšije nisu htele da ih ostave same u kućama, pa ih povezu do slobodne teritorije, tu ostave i jave bolnicama gde su i onda mene pošalju po njih. Tog dana sam ručao u restoranu i osetio sam detonaciju, čulo se kao udar neki. Pola sata kasnije ulazi Jovo Lukić moj nadređeni u Civilnoj zaštiti i kaže: "Izgleda da je avion tukao kolonu i napravio haos, možeš li da kreneš"? Nekih sat vremena sam se probijao do lica mesta i tamo zatičem užas, ljudi izbezumljeni, gori kamion, automobili, svuda razbacane stvari, delovi vozila.

Knežević je ispričao da je u jednom kamionu, kojem je bilo otkinuto sve do hladnjaka zatekao grupu ljudi.

- Čovek mi kaže, "da smo bili dva metra nazad, ne bi od nas bilo više nikoga". Pogledam, a pozadi sedi još 10, 15 ljudi, on ih sve bio povezao. Na kombiju mi je bio zalapljen crveni krst i mašu mi neki ljudi da dođem do ranjenih. Pitaju me da li mogu da povezem dečaka od deset ili 12 godina, ne može da progovori. Ima jedan ranjen u ruku i tako ih potrpam u kombi njih šest, sedam. Ovome dam da stegne ruku, baš mu je krvarila i odvezem u bolnicu. Ranjeni momak je tada pričao da se avion upravio sa kolonom pre gađanja, a tu je put prav jedno kilometar i po - ispričao je Knežević.

Penzionisani vojni pilot Stanko Ristić tada je vozio pomoć ljudima u kolonama i video je hrvatski "mig 21". Svedočeći u sudnici, kazao je da se sa "migom" praktično mimoišao.

- Krenuli smo helikopterom sa aerodroma u Banjaluci i imali smo zadatak da gde god vidimo grupu ljudi da je stala da odmara, da sletimo i da im dostavimo hranu, hleb, vodu, ćebad, lekove... Kada smo sleteli kod Petrovca, narod je bežao, nisu prilazili helikopteru kao ranije i to nam je bilo čudno - ispričao je Ristić u sudnici. - Sačekali smo malo i onda su prišli. U tom momentu nismo znali da hrvatska avijacija dejstvuje, to sam saznao tek u Bosanskom Petrovcu gde sam odatle otišao po neke ranjenike, kada su mi rekli da ne mogu da poletim za Banjaluku, jer je avijacija dejstvovala po koloni. Ja sam ipak poleteo na svoju odgovornost i leteo vrlo nisko do Banjaluke.

Ovaj svedok je kazao da je pre sletanja da ostavi pomoć narodu kod Petrovca sa svoje leve strane video "mig 21", koji je bio udaljen nekih sto metara.

- Ja sam bio nekih 50 metara od zemlje, a on jedno 40 metara iznad mene. Išao je vrlo sporo, možda 600, 700 kilometara na sat. Nisam video da je dejstvovao po koloni, niti sam čuo eksplozije, helikopter pravi buku, a i mi imamo slušalice. Na helikopteru smo imali obeležje, crveni krst veliki oko dva metra. Pilot "miga" u to vreme nije imao radare da nas pri zemlji uoče, mogao je jedino da nas vizuelno uoči, a da li nas je video ne znam. Po helikopterima iz aviona dejstvuju topovima 23 milimetra, da smo bili na 5.000 metara visine, onda bi ispalili rakete - odgovarao je na pitanja punomoćnika oštećenih pilot Ristić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije