ČUVARI SA VRATA PROVERAVALI JE LI SVE U REDU: Devet zaposleni u zatvoru svedičilo na suđenju za ubistvo Stanimira Brajkovića

NA suđenju Srećku Stefanoviću, Saši Stankoviću i Daliboru Petroviću, okrivljenim za teško ubistvo Stanimira Brajkovića (74) u zatvoru Padinska Skela, u Višem sudu u Beogradu danas je ispitano devet svedoka, koji su zaposleni u tom zatvoru.

Foto: Fejsbuk

Ova trojica su optužena da su u više navrata i to pre svega po noći tukli rukama i nogama Brajkovića, gazili ga, seksualno ga zlostavljali metlom, kupali hladnom vodom i naneli mu povrede od kojih je on 4. februara uveče 2024. godine preminuo.

Prvi svedok čuvar Nikola Tomašević je odgovarajući na pitanja rekao da je zatvor akustičan, da se ponoći sve čuje, svaki krik, vika, galama, čuje se kada zatvorenici u sobi pričaju viceve, smeju se, ali i kada se potuku.

Na pitanje branioca da li ima neka saznanja o ovom izvršenom krivičnom delu Tomašević je rekao da ima, ali da o njima ne želi da se izjašnjava. Pošto je svedok i zakleo se u sudu da će reći sve što zna, on je kazao neće da priča, jer će onda imati problem za egzistenciju, dobiće loše ocene i premeštaj u drugi zatvor, a ima porodicu, koju izdržava. Kazao je da je to što je ranije pričao, već negativno uticalo na njega. Na kraju je sa sudijom razjasnio da se to njegovo odbijanje odnosi na propuste u službi i na njegove nadređene, a ne na osumnjičene za ubistvo.

Čuvar Miljan Simjanović je ispričao da je Brajkovića video kada je to veče 4.2.2024. godine pre smrti spušten u ambulantu i kada je Hitna pokušala da ga reanimira. Kazao je i da mu niko ranije nije prijavio da ima problema u sobi 14, gde su bili Brajković i okrivljeni, niti mu se Brajković ikada požalio da ima problema. Naveo je i da nikada nije video da on ima povrede.

- Stanimir je ustajao kada uđem u sobu, izgledao je normalno. Poslednji put sam ga video 30.1.2024. godine. Bio sam u sobi 15 sekundi, pitao da li je sve u redu, oni su stojali jedan do drugog i rekli da jeste - kazao je Simjanović.

Čuvar Đorđe Podunavac kazao je da je on smestio Brajkovića u sobu 14 kada je došao u zatvor, jer su u njoj bila tri zatvorenika.

- Po naređenju nadzornika 4. februara uveče je prebačen u drugu sobu. Moguće je da je Srećko tada preneo njegove stvari i posteljinu. Brajkoviću nije bilo dobro, pa smo zvali Hitnu pomoć. Te večeri se nije žalio da ga je neko maltretirao. Nekoliko puta smo ga to pitali, ali on je vrteo glavom i otežano govorio "ne". Nije bio sposoban da odgovori, ali smo uspeli da mu sa usana čitamo "ne" - kazao je Podunavac.

On je rekao da nije obratio pažnju da li Brajković ima povrede i da ih je video tek kada su ga lekari skinuli da mu pruže pomoć. Odgovarajući na pitanje rekao je i da se po noći čuje svaki šum, kao i voda ako je neko pušta u kupatilu.

Čuvar Dušan Komazec, kojem se inače sudi za nesavestan rad zbog smrti Brajkovića, naveo je da je 1. februara radio noćnu smenu i da mu je kolega ostavio poruku da je Brajković pao u kupatilu, da je bio kod lekara i da je sve u redu.

- Nisam video da ima povrede na glavi, niti sam ga pregledao ili skidao. Vodio sam ga sam u ambulantu 31. januara na zahtev tehničara da mu izmeri pritisak. Nisam ga tada pitao šta mu je i da li ga nešto boli i da li ima probleme u sobi. Išao je sam, a ja pored. Pričao je normalno, mada nismo razgovarali - kazao je Komazec.

On je ispričao i da je 4. februara Brajković ujutru mogao da hoda i stajao je u redu da mu medicinski tehničar Miroslav Stojanović da terapiju, a da se oko četiri sata popodne požalio da mu nije dobro.

- Otežano je hodao, sedeo je, ali je mogao normalno da govori. Samo je rekao da mu nije dobro. Tehničar je došao i pošto je bila nedelja, rekao je da će ga sutra prebaciti u Specijalnu zatvorsku bolnicu. Poslednji put sam ga video u 19 časova i nisam primetio da ima modrice i povrede na telu - rekao je Komazec.

Pošto su svedici mahom govorili da otvore vrata sobe i pitaju je li sve u redu, pa i Komazec, tužilac ga je pitala da li se ikada desilo da neko pred svima kaže da nije u redu i da ima problema, Komazec je odgovorio da se to nikada nije desilo.

Stefan Pavlović, koji je takođe optužen za nesavestan rad, kazao je da mu je 3. februar bio prvi radni dan na poslu i da mu je desetak minuta nakon preuzimanja smene Srećko kucao na vrata i rekao da je Brajković pao.

- Kazao je da je išao u vece i pao. Svi ostali su se žalili kako se uneredio nekoliko puta i da celu noć nisu spavali. Molili su nas da ga okupamo i premestimo u drugu sobu. Pozvao sam doktorku i ona ga je pregledala i rekla da ima posekotinu na donjem delu leđa i da odmara. Tog dana sam ga video sedam, osam puta. Sa vrata pogledam, pitam je li sve u redu, oni kažu jeste, a on je ležao. Nisam pričao sa njim i nisam video povrede na njemu.

Čuvar Nebojša Sibinčić je ispričao je 1. februara ujutru Brajković bio loše, nije bio u stanju da priča, ni da hoda, pa su ga dvojica osuđenika iz sobe odvela u ambulantu.

- Imao je nizak pritisak i tehničar Miroslav mu je dao bočicu tečnosti da popije za pola sata i posle mu je bilo dobro. Posle pola sata sam ga pitao kako je sad, a on kaže odlično. Stao je na jednu nogu i skakutao, a onda na drugu. Oko 11 sati mu se slošilo i pao je. Neko od zatvorenika mi je rekao da je pao u kupatilu, pa sam zvao doktorku, koja ga je pregledala. Nije imao značajne povrede, samo oguljotinu na leđima kod bubrega. Brajković je potvrdio da je pao. Tada je u sobi bio još jedan osuđenik, moguće Srećko, a ostali su bili u šetnji - kazao je Sibinčić.

Medicinski tehničar Miroslav Stojanović rekao je da je Brajković 25. januara imao jednu ogrebotinicu sa desne strane glave i da je rekao da je otvarao kasetu u udario glavom.

- Doktorka ga je pregledala i nismo fotografisali tu povredu. Komandir Sibinčić me onda zvao 1. februara i rekao da Brajkoviću nije dobro, dao sam mu terapiju, i posle sam zvao, a Sibinčić mi kaže: "Evo ga deda trči po sobi". Pritisak mu je varirao od baš visokog do niskog, a ja sam tehničar i nisam utvrđivao zašto je to tako. Radio sam u nedelju 4. februara, a doktorka mi je ostavila poruku da je Brajković pao u kupatilu, da ga je pregledala i da fotografišem povrede. On je mogao da hoda, ustao je po terapiju, stojao to vreme i pričao normalno. Rekao je gde je pao i pokazao neki polomljeni lavor. Imao je povrede na glavi, ruci i kuku, a ja nisam ispitivao dalje kako su te povrede nastale. Slikao sam ih - kazao je Stojanović.

On je kazao da je jednom dnevno viđao Brajkovića i da nije primetio nikakve promene na njemu, niti mu je on nekada rekao da ga tuku. Nije bio uplašen ili nervozan.

Naveo je da mu je Srećko rekao da deda mokri u krevet i da ga prebace u drugu sobu. Na pitanje tužioca da li su razmišljali zašto čovek mokri u krevet, Stojanović je odgovorio da nisu.

Na kraju je svedočio i Ljubiša Nišić iz obezbeđenja, koji je rekao da je 25. januara dobio nalog da proveri kako je Brajković zadobio povredu glave.

- Pričao sam sa njim nasamo u kancelariji komadura neka dva minuta. Rekao je da je hteo da uzme hranu iz kasete, da se sapleo i udario glavom. Bio je izričit. Posle više nije bilo nikakvih informacija o njemu do 4. februara, kada sam uveče došao u kontrolu. Ušao sam u sobu, Brajković je sedeo, glava mu je bila zabačena, otežano je disao i nije reagovao što sam ušao. Izašao sam i rekao da zovu Hitnu. Doktorka iz Hitne je posle rekla da je imao pražnjenje i umro od možanog udara - isričao je svedok Nišić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije