Ekonomija

USVOJEN ZAKON O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU: Kreće sa primenom od januara 2022. godine, a evo šta će podrazumevati

Б. Ца.

28. 04. 2021. u 17:26

SKUPŠTINA Srbije usvojila je danas Zakon o elektronskom fakturisanju kojim se svi subjekti u javnom sektoru obavezuju da od 1. januara 2022. godine primaju, čuvaju i izdaju elektronske fakture, a privatni subjekti od 1. januara 2023. godine.

УСВОЈЕН ЗАКОН О ЕЛЕКТРОНСКОМ ФАКТУРИСАЊУ: Креће са применом од јануара 2022. године, а ево шта ће подразумевати

Reč je o sistemskom zakonu koji menja način funkcionisanja privrede po ugledu na digitalne fakture koje se kao praksa već sprovode u Evropskoj uniji i koje treba da doprinesu transparentnosti i pravnoj sigurnosti u poslovanju.

Zakon podrazumeva da će postepeno uvoditi obaveza rada izdavanja i primanja elektronskih faktura za sve one privredne subjekte koji su u sistemu PDV-a od 1. januara 2022. do 1. januara 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao u raspravi da će korišćenje sistema e-faktura biti besplatno, a za one privredne subjekte koji žele da koriste informacione posrednike oni će, kako objašnjava, to moći da urade, ali će njihov odnos biti regulisan međusobnim ugovorom, a ne zakonom.

- Što se rokova tiče, sistem će da se uvodi fazno od 1. januara 2022. godine. Svi subjekti javnog sektora biće u obavezi da primaju, čuvaju i izdaju e- fakture između sebe. Takođe, oni koji su u privatnom imaće mogućnost da izdaju elekronske fakture javnom sektoru ukoliko žele da rade sa javnim sektorom - rekao je Mali.

On je naveo da će od 1. jula 2022. godine subjekti privatnog setora biti osposobljeni da primaju i čuvaju e-fakture i od javnog i privatnog sektora.

- Od 1. januara 2023. ceo privatni sektor će biti u obavezi da prima i šalje e- fakture - poručio je Mali.

Kada je reč o izmenama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, umesto 1. jula 2021. propisuje se 1. januar 2022. kao datum početka evidaniranja e-faktura.

Usvojene su i izmene Zakona o osiguranju, a Mali je kazao da se njima rešava pitanje društvenog kapitala u društvima za osiguranje.

-Zakonom se rešava to pitanje gde se društveni kapital pretvara u akcijski na sledeći način - 70 odsto tog kapitala ide u korist Republike Srbije, do 25 odsto zaposlenima i bivsism zaposlenima kroz besplatne akcije i pet odsto ide akcionarskom fondu osim kod triglav osiguranja s obzirom da je udeo društvenog kapitala 0,12 odsto - rekao je Mali.

On je podsetio da Ustav ne prepoznaje društvenu svojinu, te da će se na ovaj način konačno završiti i zaokružiti pravna sigurnost svih onih koji posluju sa Dunav osiguranjem, a njima omogućiti da bolje posluju.

Za Zakon o registru administrativnih postupaka, koji je takođe danas usvojen, ministar je rekao da je vazan iskorak napred, i da je to registar koji predstavlja jedinstven portal sa svim informacijama koje su potrebne korisnicima javnih usluga.

- Očekujemo da ćemo poboljsati poziciju naše zemlje na raznim listama koje mere dostupnost usluga javne uprave I eliminišemo prostor za korupciju - naveo je Mali.