NASLEDNIKE ČEKAJU DVA SCENARIJA: Kredit ne nestaje posle smrti, a jedan slučaj potpuno oslobađa duga!

SMRT korisnika kredita ne znači da dug automatski nestaje, ali ni da banka može neograničeno da naplaćuje obaveze iz lične imovine njegove porodice. Naslednici odgovaraju samo do vrednosti onoga što su nasledili, dok ih odricanje od celokupnog nasledstva može potpuno osloboditi dugova.

Foto: South West Images Scotland / Alamy / Profimedia

Gubitak bliske osobe donosi težak emotivni period, ali se porodica ubrzo može suočiti i sa pitanjima kredita, hipoteke, osiguranja i ostavinskog postupka.

Jedna od najčešćih zabluda jeste da se kredit automatski gasi smrću korisnika. To nije pravilo. Obaveza ulazi u zaostavštinu zajedno sa imovinom, dok hipoteka ostaje upisana na nepokretnosti.

Narodna banka Srbije navodi da banka, ukoliko naslednici ne otplaćuju uredno kredit obezbeđen hipotekom, može da naplati potraživanje prodajom založene nepokretnosti.

To, međutim, ne znači da banka može jednostavno da preuzme stan preko noći. Naplata se sprovodi u zakonom propisanom postupku.

Naslednik odgovara samo do vrednosti nasleđene imovine

Najvažnija zaštita naslednika jeste ograničenje njihove odgovornosti.

Prema Zakonu o nasleđivanju, naslednik odgovara za dugove preminulog samo do visine vrednosti imovine koju je nasledio. Naslednik koji se odrekao nasledstva ne odgovara za dugove ostavioca.

Na primer, ako ukupna vrednost nasledstva iznosi 80.000 evra, naslednik za dugove može odgovarati najviše do tog iznosa, čak i kada su dugovanja preminulog veća.

U računicu se ne uzima samo stan pod hipotekom, već vrednost celokupnog naslednog dela koji je određena osoba primila.

To znači da dugovi pokojnika ne mogu bez ograničenja da se naplaćuju iz imovine koju je naslednik ranije stekao svojim radom ili kupovinom.

Šta se dešava kada ima više naslednika?

Ako iza preminulog ostane više naslednika, svi mogu odgovarati za njegove obaveze.

Prema pravilima nasleđivanja, oni prema poveriocima odgovaraju solidarno, ali svaki samo do vrednosti svog naslednog dela. Nakon podele nasledstva, dug se između njih raspoređuje srazmerno naslednim delovima, osim kada iz testamenta proizlazi drugačije.

Zbog toga nije dovoljno proveriti samo koliko je rata ostalo do kraja kredita.

Pre donošenja odluke potrebno je utvrditi:

• ukupnu vrednost nasledstva;
• preostali iznos glavnice;
• dospele i neplaćene rate;
• druge dugove preminulog;
• vrednost nepokretnosti;
• postojanje i sadržaj polise osiguranja.

Rate se ne zaustavljaju automatski

Smrt korisnika kredita sama po sebi ne uvodi moratorijum niti pauzu u otplati.

Ako rate ne budu plaćane, mogu nastaviti da se obračunavaju kamata i drugi ugovoreni troškovi. U zavisnosti od odredaba ugovora, duže kašnjenje može dovesti i do toga da banka zahteva naplatu celog preostalog duga.

Zato porodica ne bi trebalo da čeka završetak ostavinskog postupka pre nego što kontaktira banku.

Banka često nema automatsko saznanje da je klijent preminuo dok je naslednici ili druga ovlašćena lica o tome ne obaveste.

Od banke treba zatražiti precizne informacije o:

• preostaloj glavnici;
• dospelim obavezama;
• visini mesečne rate;
• sredstvima obezbeđenja;
• postojanju osiguranja;
• mogućnostima nastavka ili prevremene otplate.

Dva glavna scenarija za naslednike

Naslednici se u praksi najčešće nalaze pred dve mogućnosti.

Prvi scenario: Prihvataju nasledstvo i obaveze

Ukoliko prihvate nasledstvo, naslednici dobijaju imovinu, ali prihvataju i odgovornost za dugove preminulog, do visine vrednosti nasledstva.

Tada mogu da pokušaju da:

• nastave otplatu kredita;
• sa bankom zaključe novi dogovor;
• prevremeno isplate dug;
• prodaju stan i iz kupoprodajne cene zatvore kredit;
• aktiviraju životno osiguranje, ako ono postoji i pokriva smrt korisnika.

Nastavak otplate ne znači nužno da naslednici samo nastavljaju identičan ugovor i iste rate. Pravni odnos sa bankom mora biti uređen u skladu sa ostavinskim rešenjem, ugovorom i dogovorom sa bankom.

Drugi scenario: Odriču se nasledstva

Ako su dugovi veći od vrednosti imovine ili naslednici ne žele da preuzmu rizik, mogu da se odreknu nasledstva.

Naslednik koji se valjano odrekao nasledstva ne odgovara za dugove ostavioca.

Međutim, odricanje ne može da bude delimično.

Nije moguće odreći se kredita, a zadržati stan, novac, automobil ili drugu imovinu iz zaostavštine. Naslednik se odriče celog naslednog dela, odnosno i imovine i obaveza koje uz nju dolaze.

Oprez kod odricanja u korist drugog naslednika

Posebnu pažnju treba obratiti na izjavu da se neko odriče nasledstva „u korist“ drugog naslednika.

Takva izjava se pravno ne tretira isto kao čisto odricanje. Ona u suštini može predstavljati prihvatanje nasledstva, a zatim ustupanje svog dela drugoj osobi.

Zbog toga osoba koja želi da izbegne odgovornost za dugove ne bi trebalo da daje bilo kakvu izjavu bez prethodnog razgovora sa javnim beležnikom ili advokatom.

Takođe, naslednik koji je već raspolagao imovinom iz zaostavštine može izgubiti mogućnost da se kasnije odrekne nasledstva.

Životno osiguranje može da zatvori kredit

Drugi način da dug bude potpuno ili delimično isplaćen jeste polisa životnog osiguranja.

Ako je kredit osiguran za slučaj smrti korisnika, osiguravajuće društvo može banci isplatiti preostali iznos kredita, u skladu sa ugovorenim pokrićem. NBS navodi da banka, kada je kredit obezbeđen životnim osiguranjem, može posle smrti korisnika zahtevati isplatu preostalog iznosa od osiguravajuće kuće.

Ipak, samo postojanje neke polise ne znači automatski da će dug biti zatvoren.

Potrebno je proveriti:

• da li polisa pokriva smrt korisnika;
• do kada važi;
• kolika je osigurana suma;
• da li su premije redovno plaćane;
• koji su rizici isključeni;
• da li je polisa vinkulirana u korist banke.

Vinkulacija znači da se osigurana suma, u ugovorenom obimu, prvo isplaćuje banci radi namirenja kredita.

Ako je osigurana suma niža od preostalog duga, nepokriveni deo obaveze ostaje. Isto važi i kada osiguravajuća kuća osnovano odbije isplatu zbog nekog ugovorenog isključenja.

Osiguranje stana nije isto što i životno osiguranje

Porodice često čuju da je „kredit osiguran“, ali ne znaju na šta se osiguranje odnosi.

Osiguranje nepokretnosti uglavnom pokriva štetu na stanu usled ugovorenih rizika, kao što su požar, poplava ili druge nesreće.

Takva polisa po pravilu ne otplaćuje kredit kada korisnik premine.

Za pokriće duga u slučaju smrti potrebna je odgovarajuća polisa životnog osiguranja ili drugo posebno ugovoreno osiguranje korisnika kredita.

Odlučujući je sadržaj ugovora i polise, a ne samo naziv proizvoda.

Može li da se proda stan pod hipotekom?

Stan opterećen hipotekom može da bude prodat, ali hipoteka ne nestaje automatski promenom vlasnika.

Takva prodaja se najčešće sprovodi u saradnji sa bankom.

Uobičajeni model jeste da se deo kupoprodajne cene direktno uplati banci radi zatvaranja preostalog kredita. Banka nakon naplate izdaje dokument potreban za brisanje hipoteke, dok preostali deo novca pripada prodavcima, odnosno naslednicima.

Ako stan ima više naslednika, jedan od njih ne može samostalno prodati celu nepokretnost. Za prodaju i raspolaganje zajedničkom imovinom neophodan je dogovor svih lica koja su stekla odgovarajuća prava.

Banka ne može samo da „uzme sve“

Česta je i suprotna zabluda da banka nakon smrti dužnika može odmah da naplati dug iz bilo koje imovine članova njegove porodice.

Članovi porodice koji nisu naslednici, sudužnici, jemci ili potpisnici nekog drugog obezbeđenja ne odgovaraju za kredit samo zato što su bili u srodstvu sa preminulim.

Naslednici odgovaraju u zakonskim granicama, odnosno do vrednosti nasleđene imovine.

Kod kredita obezbeđenog hipotekom, banka ima mogućnost da se naplati prodajom založene nepokretnosti ako obaveze ne budu izmirivane.

Prvi potezi koje bi porodica trebalo da preduzme

Nakon smrti korisnika kredita potrebno je što pre:

• obavestiti banku o smrti korisnika;
• zatražiti potvrdu o tačnom stanju duga;
• proveriti sve ugovore i sredstva obezbeđenja;
• pronaći polisu životnog osiguranja, ako postoji;
• popisati celokupnu imovinu i dugove;
• ne raspolagati zaostavštinom pre odluke o prihvatanju nasledstva;
• konsultovati javnog beležnika, advokata i banku pre davanja nasledničke izjave.

Kredit ne prestaje smrću korisnika, ali odgovornost porodice nije neograničena.

Naslednik koji prihvati imovinu prihvata i odgovornost za dugove, ali samo do vrednosti svog naslednog dela. Onaj ko se potpuno odrekne nasledstva ne odgovara za dug, ali istovremeno ne može da zadrži ni stan ni drugu imovinu pokojnika.

Treća važna mogućnost jeste polisa životnog osiguranja, koja može potpuno ili delimično da pokrije preostali kredit.

Odluka o prihvatanju nasledstva sa stambenim kreditom zahteva ozbiljnu finansijsku procenu.

Naslednici bi trebalo da uporede tržišnu vrednost celokupne imovine sa preostalom glavnicom, dospelim ratama, drugim dugovima, troškovima postupka i stvarnim pokrićem osiguranja.

Najskuplja greška može biti pasivno čekanje, jer kreditne obaveze i hipoteka ne nestaju dok traje ostavinski postupak.

(Alo)

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

NOVAC STIŽE 20. JULA: Važna vest za šest grupa građana

18. 07. 2026. u 11:41

Ekonomija

0 4

LEŽE JOŠ NOVCA I PORED PAKETA NOVIH MERA: 25.000 u septembru, pa 65.000 od 1. oktobra!

18. 07. 2026. u 11:15

Ekonomija

0 0

JEFTINIJA KIRIJA ILI ZAMKA? Jedna greška sa cimerima može vas skupo koštati

18. 07. 2026. u 10:30

Ekonomija

0 0

U KOJOJ ZEMLjI SE NAJDUŽE RADI? Evo ko je na vrhu liste EU

18. 07. 2026. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije