ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ: Srbija bi oko 2040. mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu na mreži

MINISTARKA rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, učestvujući kao izaslanik predsednika Aleksandra Vučića na Nuklearnom samitu 2026. u Parizu, da Srbija u predstojećoj eri električne energije želi da bude deo nuklearne renesanse koja se dešava u svetu kroz partnerstva, nove tehnologije i održivi razvoj.

Foto : Nenad Kostic

- Energetika se planira decenijama unapred i zahteva hrabre odluke danas za narednih 50 godina, a nama je potrebna stabilna energija za stabilnu Srbiju. Potrebno nam je više električne energije za razvoj naše ekonomije, novih tehnologija, veštačke inteligencije, a to znači da nam je potrebna i nuklearna elektrana do 2040. godine da bismo ostvarili naše ciljeve i podržali privredni rast i razvoj. Energetika je baza, a nuklearna energija daje čvrstu bazu - rekla je ministarka na skupu koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Francuska.

Foto : Nenad Kostic

Đedović Handanović je rekla da rastuća globalna potražnja za čistom energijom, sa snažnom ulogom veštačke inteligencije i data centara, zahteva da danas planiramo i delujemo, na strateški, ekološki i društveno odgovoran način, ako želimo da budemo spremni za izazove sutrašnjice. 

- Znamo da je Srbija novajlija u nuklearnom svetu, jer smo se decenijama oslanjali na ugalj i hidroenergiju. Pre 18 meseci odlučili smo da promenimo taj pristup i ukinuli smo zabranu korišćenja nuklearne energije i sada smo u fazi 1 razvoja našeg nuklearnog programa, u skladu sa smernicama IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) Srbija je na raskrsnici na kojoj se donose odluke koje će oblikovati naš energetski sektor u narednim decenijama, a naši investicioni planovi do 2030. i 2035. godine predviđaju nuklearnu energiju kao jedan od stubova razvoja našeg energetskog sektora - rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je cilj da se faza 1 završi do sredine 2027, što znači da imamo sve informacije potrebne za donošenje informisane odluke o nuklearnom programu. 

- Do 2032. godine, trebalo bi da, u smislu naših institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, imamo dovoljno kapaciteta za izbor tehnologije i ulazak u proces izgradnje, tako da oko 2040. možemo imati nuklearnu elektranu na mreži. Želimo da iskoristimo ponovni uspon nuklearne energije u svetu kako bismo podržali naše dugoročne ciljeve energetske bezbednosti, energetske nezavisnosti i održive energetske tranzicije. To bi imalo pozitivan uticaj i na domaću industriju, stvarajući nove lance vrednosti, nova radna mesta i jačajući našu bazu stručnjaka, inženjera i tehničara - rekla je ministarka.

Foto : Nenad Kostic

Đedović Handanović je naglasila važnost nove runde tehničke saradnje sa IAEA, gde će agencija pružati podršku, između ostalog, kroz programe stipendija i obuka, jačanje regulatornih kapaciteta, razvoj bezbednosnih standarda. Najavila je i da će uskoro u Srbiju doći visoka delegacija francuske kompanije EDF, sa kojima bi trebalo da bude potpisano pismo o namerama za nastavak saradnje u fazi1 razvoja nuklearnog programa i izradu dodatne četiri studije koje se tiču ljudskih resursa, analize zakonodavnog okvira i javnog mnjenja.

Đedović Handanović je učestvovala i na panelu koji je moderirao francuski ministar za Evropu i spoljne poslove Žan-Noel Baro, a panelisti su bili i generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matijas Korman, predsednik Afričke komisije za nuklearnu energiju (AFKONE)  Gaspar Lijoko Mbojo, predsednik Kineske nacionalne nuklearne korporacije (CNNC) Janfeng Šen i predsednik, generalni direktor Francuske elektroprivrede (EDF) Bernar Fontana, izvršni savetnik u Westinghouse Electric Company  Žak Besnainu i predsednik Grupe evropskih opština sa nuklearnim postrojenjima (GMF) i gradonačelnik Borsele Gerben Dajksterhuis.

Foto : Nenad Kostic

Nuklearni samit se održava u kongresnom centru "La Seine Musicale", otvorio ga je predsednik Francuske Emanuel Makron, a uz srpsku ministarku obratili su se i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen, premijer Slovačke Ribert Fico, premijer Grčke Kirjakos Micotakic, predsednik Ruande Pol Kagame, generalni direktor  IAEA Rafael Mariano Grosi i brojni zvaničnici više od 30 zemalja.
 

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

DOBIT PALA ZA 54 ODSTO: Folksvagen ukida 50.000 radnih mesta

10. 03. 2026. u 17:13

Ekonomija

0 0

MINISTRI ENERGETIKE G7: Odložili odluku o oslobađanju strateških rezervi

10. 03. 2026. u 17:10

Ekonomija

0 0

POSLEDICE NAPADA NA IRAN: Sankcije protiv Rusije izgorele u Ormuskom moreuzu

10. 03. 2026. u 16:57

Ekonomija

0 0

SITUACIJA SE POGORŠAVA: Najveća rafinerija nafte u Emiratima obustavila rad

10. 03. 2026. u 15:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije