SVI DETALJI VOZA BUDIMPEŠTA-BEOGRAD! Cena karte, kako da stignete, ali i celokupan red vožnje

VOZ će od mađarske prestonice do granice sa Srbijom prevaljivati deonicu dugu 160 kilometara za oko 95 minuta, što predstavlja drastično smanjenje u odnosu na prethodne vremenske okvire.

Foto: Ministarstvo

Nakon višegodišnjih priprema, rekonstrukcija i modernizacija mađarske deonice pruge Budimpešta–Beograd ulazi u završnu fazu, a njeno zvanično otvaranje za teretni saobraćaj zakazano je za 27. februar ove godine. Prema najavama nadležnih, putnički saobraćaj trebalo bi da krene polovinom marta, čime će biti okončan najveći železnički projekat u Mađarskoj poslednjih decenija.

Radovi na deonici od Budimpešte do granične stanice Kelebija obuhvatili su kompletnu zamenu šina, elektrifikaciju, izgradnju drugog koloseka, modernizaciju stanica, postavljanje novih bezbednosnih i signalizacionih sistema i prilagođavanje infrastrukture za brzine do 160 kilometara na čas.

Ministar građevinarstva i saobraćaja Janoš Lazar kaže da su infrastrukturni radovi tehnički završeni, ali da predstoje finalno testiranje i bezbednosna sertifikacija. Prema njegovim rečima, teretni saobraćaj će biti korišćen kao proba za finalne tehničke provere, nakon čega će biti doneta odluka o puštanju putničkih linija u rad.

Svi vozovi polaziće sa glavne železničke stanice Keleti u Budimpešti, a linija će obuhvatati više tipova saobraćaja – ekspresne međunarodne vozove, regionalne i prigradske. Međunarodne kompozicije zaustavljaće se samo u Kiškunhalašu, u centralnom delu zemlje, dok će brzi i regionalni vozovi stajati u Soltvadkertu, Kiškerešu, Sabadsalašu i Kunsentmiklošu. Prigradske linije na ovoj pruzi povezivaće sva manja naselja na trasi do granice.

U Ministarstvu saobraćaja i građevinarstva kažu da će ova linija znatno uticati na svakodnevnu mobilnost u regionima Bač-Kiškun i Pešta, olakšavajući dnevne migracije i pristup tržištima rada u Budimpešti. Dodaju da su u saradnji sa lokalnim samoupravama izgrađeni novi autobuski terminali u Kiškerešu i Kiškunhalašu, kao i biciklističke podzemne veze ispod pruga, čime je povećana integracija različitih vidova prevoza.

Saobraćajni stručnjaci podsećaju da je na početku planiranja projekta, 2014. godine, bilo predloga da trasa ide preko većih gradova poput Kečkemeta i Segedina, što bi omogućilo regionalno povezivanje i brži pristup stanovništva iz tih krajeva glavnom aerodromu u Budimpešti. Kako podseća portal „Teleks”, nadležni su se na kraju ipak odlučili za kraću, direktnu trasu koja zaobilazi većinu velikih mađarskih gradova.

To je bio razlog što su nedavno pokrenuti paralelni projekti za obnovu alternativne linije koja ide preko Segedina i Kečkemeta. Ministar Lazar je u novembru 2025. najavio da će vlada izdvojiti 600 milijardi forinti za rekonstrukciju te linije, uključujući dupliranje koloseka između Segedina i Čongrada. Planira se da ova linija u budućnosti služi i za transport vozila iz nove fabrike BYD u Segedinu, što je dodatno ubrzalo njenu realizaciju.

Prema podacima železničke kompanije MAV, u radove na mađarskoj deonici pruge Budimpešta–Kelebija bilo je uključeno više od 1.200 radnika, a oko 300 zaposlenih prošlo je specijalnu obuku za upravljanje novim signalnim i bezbednosnim sistemima.

Predstavnik MAV-a Erne Pap izjavio je da je signalni sistem potpuno usklađen sa evropskim standardom ETCS Level 1+, i da je tokom testiranja postignut visok stepen pouzdanosti.

Infrastrukturni radovi obuhvatili su i renoviranje železničkih stanica, ugradnju savremenih video-nadzornih sistema, osvetljenja, novih sistema zaštite na putnim prelazima i postavljanje platformskih liftova. U Kiškunhalašu i Kiškerešu izgrađeni su novi objekti za prijem putnika i čekaonice, a u nekim mestima uspostavljena je integracija s prigradskim autobuskim mrežama.

Mediji u Mađarskoj su kao veoma ohrabrujuću ocenili vest da će cena povratne karte za putovanje prugom Budimpešta–Beograd iznositi 64 evra. Kako je najavljeno, voz će od mađarske prestonice do granice sa Srbijom prevaljivati deonicu dugu 160 kilometara za oko 95 minuta, što predstavlja drastično smanjenje u odnosu na prethodne vremenske okvire.

(Bizportal)

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

PUTINOV SPECIJALAC NAJAVLjUJE KOLAPS: EU će izgubiti do 3 biliona evra zbog ruskih energenata

23. 03. 2026. u 22:19

Ekonomija

0 1

HRVATSKI INDEKS: Svuda po Hrvatskoj nestašica goriva! Nema ni u Zagrebu

23. 03. 2026. u 19:34

Ekonomija

0 0

NAKON TRAMPOVE NAJAVE O SMIRIVANjU RATA SA IRANOM: Cena zlata oko 4.430 dolara po unci

23. 03. 2026. u 19:10

Ekonomija

0 0

BEOGRADSKA BERZA PROMETOVALA 17,78 MILIONA: Evo ko se našao na listi dobitnika

23. 03. 2026. u 18:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije