TRI EVROPSKA AERODROMA NA UDARU: Novi sistem donosi haos već od oktobra

NOVI sistem ulaska u EU, EES sistem, počinje sa primenom u oktobru, a sa početkom njegove implementacije očekuju se gužve na graničnim prelazima i aerodromima.

FOTO: Arhiva novosti

– Aerodrom može potpuno da kolabira za iznenađujuće kratko vreme – upozorava avio-ekonomista Oliver Ranson.

Ako do toga dođe – ljudi jednostavno ne mogu da stanu u halu za dolaske, pa avioni moraju da ostanu na gejtu s putnicima u avionu – kaže on.

Ranson je analizirao rasporede letova na aerodromima kako bi identifikovao koje će lokacije biti najpodložnije zastoju kada EU uvede svoj novi sistem ulaska i izlaska (EES) 12. oktobra.

Prema njegovom mišljenju, tri evropska aerodroma koja su najviše u riziku od „saobraćajnog kolapsa putnika“ su:

• Atina
• Bukurešt
• Milano Malpensa

Za The Independent podkast o putovanjima, Ranson je rekao – Možda će neki letovi čak morati da budu preusmereni ili otkazani jer aerodrom neće moći da ih primi.

Mnogi aerodromi EU, uključujući i Atinu, već su postavili štandove za biometrijsku obradu putnika van Šengena.

Šta se menja?

-Plan EU, koji je više puta odlagan, zahtevaće od putnika koji nisu državljani EU da daju biometrijske podatke (fotografija lica i otisci prstiju) prilikom ulaska ili izlaska iz Šengen zone.

Obrada putnika će trajati i do četiri puta duže

– Testiranja su pokazala da bi obrada putnika na EES punktovima mogla da traje i do četiri puta duže nego sada. Tokom 180 dana uvođenja sistema (koji se završava 9. aprila 2026) putnici će biti pogođeni „duplom birokratijom“.

EU je odustala od uvođenje sistema u svim zemljama odjednom i sada traži postepeno uvođenje EES-a, piše B92. Na mestima gde se stvaraju gužve, do 90 odsto putnika može biti oslobođeno EES provere.

Čak i najbolje organizovani aerodromi mogu doživeti ozbiljne poremećaje, kaže Ranson – Terminali, hale za dolaske i IT sistemi su optimizovani za normalan rad, kada avioni dolaze i odlaze na vreme, i kada se ljudi u očekivanom ritmu kreću kroz sistem.

– To ne znači da nećete morati da čekate u redu. Aerodromi i aviokompanije očekuju da će u određenim delovima dana postojati gužve. Jednostavno ne mogu da izgrade dovoljno veliku halu za dolaske, niti da zaposle dovoljno osoblja da svi prođu bez čekanja. Ali, nadamo se da većinu vremena ljudi neće morati da čekaju predugo – rekao je i dodao:

– Problem nastaje kada stvari počnu da idu po zlu, posebno kada se uvedu novi sistemi poput EES sistema. Tada neočekivani tehnički problemi mogu veoma brzo da učine ceo proces dolaska veoma komplikovanim.

– Ako posle vas nema drugih putnika koji dolaze i ulaze u red, a dođe do nekog problema i imigracionim službenicima treba više vremena za obradu, redovi će biti duži nego obično. Ali, dokle god nema previše novih putnika koji stižu odmah nakon toga, svi će na kraju proći. Kada sledeći talas aviona stigne za tri, četiri ili pet sati hala za dolaske će biti prazna i ceo proces može ponovo da počne.

Na aerodromima kao što su Atina, Bukurešt, Milano Malpensa, kao i Budimpešta i Berlin, dolazak putnika izvan Šengen zone je ravnomerno raspoređen tokom dana.

– Ako, iz bilo kog razloga, imigracioni službenici procene da vanredna provera, svaka deseta osoba, nije izvodljiva, onda jednostavno nema mogućnosti da se redovi raščiste, i to će dovesti do velikih problema – rekao je gospodin Ranson.

– Previše putnika će stizati, redovi se neće smanjivati dovoljno brzo, i na kraju avioni više neće moći da sleću. A kada avioni ne mogu više da sleću, ili kada moraju da stoje na gejtu satima, to znači da će letovi iz istog aerodroma morati da se otkažu. Dakle, čak i ljudi koji ne ulaze u Šengen zonu, već iz nje izlaze, mogu da dožive kašnjenja i otkazivanja letova.

Dva aerodroma u EU sa najvećim udelom dolazaka izvan Šengen zone su Pariz Šarl de Gol (CDG) i Faro, glavna vazdušna luka portugalskog Algarvea.

Međutim, gospodin Ranson ističe da se na tim aerodromima dolasci iz non-Šengen zemalja dešavaju u određenim vremenskim intervalima tokom dana, što znači da, ako i dođe do problema, postoji dovoljno vremena da se redovi raščiste.

Aerodrom koji je najmanje podložan problemima je, prema njegovim rečima, Palermo na Siciliji, jer ima talase dolazaka izvan Šengen zone.

Na primer, nakon ranog jutarnjeg leta iz Njujorka, sledi pauza od oko tri sata pre nego što stigne nekoliko letova iz Londona.

Naredni letovi sa non-Šengen destinacija su takođe raspoređeni s razmakom od dva do tri sata, što olakšava obradu putnika.

Ekonomista, koji vodi blog Airline Revenue Economics, kaže da aviokompanije i aerodromi moraju da biraju:

– Ili da imaju veću fleksibilnost u slučaju poremećaja ili da rade na ivici kapaciteta sa vrlo malo rezerve u sistemu. To je zapravo vrlo težak izbor za direktore avio-kompanija ili aerodroma – rekao je Ranson.

– Ne možete imati obe opcije — ne možete imati sistem koji je optimizovan i za redovno funkcionisanje i za vanredne situacije – rekao je.

Najugroženiji aerodromi u slučaju problema sa EES sistemom:

• Atina
• Bukurešt
• Milano Malpensa
• Budimpešta
• Berlin
• Beč
• Rim Fijumičino
• Amsterdam
• Kopenhagen
• Prag

(BizPortal)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije