OBNOVLJIVI IZVORI SPAS I ZA RUDNIKE: Može li Srbija da transformiše svoje rudarstvo u održivi model sa minimalnim ekološkim posledicama

DA li je Srbija spremna za zeleno rudarstvo? Ovo pitanje se sve više nameće kao jedna od važnih tema za razvoj naše države.

Foto: Shutterstock

Srbija stoji na raskršću: kako uskladiti rudarsku industriju s globalnim zahtevima za karbonsku neutralnost? Dok svet teži takozvanoj net-zero budućnosti, pitanje je da li Srbija može da transformiše svoj rudarski sektor u održivi model koji ekološki otisak svodi na minimum bez posledica po dalji ekonomski razvoj. Sa rezervama minerala vrednim preko 250 milijardi evra, prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, Srbija ima potencijal da postane važan igrač u održivom rudarstvu, ali se suočava s brojnim izazovima.

OIE kao ključ

Za smanjenje ekološkog otiska rudarstva Srbija bi trebalo značajno da poveća udeo obnovljivih izvora energije u rudarstvu. Tranzicija ka održivim tehnologijama naglašava važnost minerala za zelene tehnologije, ali bez sopstvenih kapaciteta za solarnu ili vetar energiju, rudarski sektor ostaje vezan za fosilna goriva. Pilot-projekti, poput planiranih solarnih elektrana u istočnoj Srbiji, mogli bi da budu prvi korak. Sledeći korak za Srbiju mogao bi da bude dodatno unapređenje regulatornog okvira, kako bi se podstakla ulaganja u zelene tehnologije i promovisale odgovorne prakse. Prema analizama Evropske banke za obnovu i razvoj, zemlje jugoistočne Evrope imaju priliku da razvojem fleksibilnijih politika zaštite životne sredine privuku strane investitore u održivo rudarstvo.

Prvi koraci

Koncept rudarstva sa "nultim" uticajem na životnu sredinu podrazumeva smanjenje emisija ugljenika, upotrebu obnovljivih izvora energije i primenu tehnologija koje štite životnu sredinu. Prvi koraci ka ovim modelima poslovanja u Srbiji već su napravljeni. Rudnik Čukaru Peki, kojim upravlja "Srbija Ziđin Majning" koristi tehnike poput zapunjavanja otkopanih prostorija otpadnim materijalom, čime se eliminiše potreba za površinskim deponijama, održava se stabilnost zemljišta i sprečava potencijalno ulegnuće terena. Formiran je sistem kruženja tehničke vode, koja se nakon prečišćavanja vraća u proces proizvodnje, smanjujući rizik od zagađenja prirodnih vodotoka. Ovo je primer dobre prakse, ali u našoj zemlji još uvek predstavlja izuzetak, a ne pravilo.

Najveći deo rudarske infrastrukture u Srbiji i dalje se oslanja na zastarele tehnologije i fosilna goriva. Prema izveštajima Svetske banke iz 2024, rudarski sektor u zemljama u razvoju, uključujući Srbiju, zaostaje u usvajanju obnovljivih izvora energije. U Srbiji, gde ugalj čini oko 60 odsto energetskog miksa (podaci "Elektroprivrede Srbije", 2023), prelazak na solarnu ili vetar energiju za rudarske operacije zahteva ogromne investicije.

Pored toga, rudarstvo često izaziva zabrinutost lokalnih zajednica zbog uticaja na životnu sredinu. Izazovi poput povremenih zabrinutosti za vodu, buku ili zemljište u blizini određenih rudnika ukazuju na potrebu za većom transparentnošću.

Prilika za liderstvo

Srbija ima jedinstvenu priliku da se pozicionira kao lider u održivom rudarstvu u regionu. Bogatstvo mineralnih resursa i strateški položaj pružaju povoljan kontekst za razvoj sektora koji može da pomiri ekonomske prednosti i zaštitu životne sredine. Uspeh leži u prilici da Srbija postepeno unapredi svoju infrastrukturu, podstakne upotrebu obnovljivih izvora energije i produbi dijalog s lokalnim zajednicama. Inicijative poput onih u rudniku Čukaru Peki ukazuju na velike mogućnost, a šira transformacija može se postići kroz zajedničke napore, dalje investicije i saradnju između vlade, industrije i građana. Uz jasan plan i posvećenost, Srbija može iskoristiti svoje rudarsko bogatstvo za održivu budućnost, postavši primer kako tradicija može da se spoji s ekološkom odgovornošću u eri zelene tranzicije.    

V. N.

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

ŠTA BLOKIRA POSTUPAK "SVOJ NA SVOME": Jedna greška može da zaustavi upis u katastar

11. 07. 2026. u 15:58

Poljoprivreda

0 0

SRBIJA IZMEĐU ŠLjIVE I SMOKVE: Dramatičan preokret za srpske voćare, evo kako klima menja navike

11. 07. 2026. u 14:49

Ekonomija

0 1

JEDNI SE BAHATE, DRUGI ŠTEDE: Globalna potražnja za naftom opala prvi put od 2020.

11. 07. 2026. u 14:27

Ekonomija

0 0

STIŽE NOVČANA POMOĆ OD 20.000 DINARA: Rok je od 1. do 15. avgusta, ovi građani mogu da očekuju isplatu

11. 07. 2026. u 14:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije