PROIZVODNJA CVEĆA SVE UNOSNIJI POSAO: Koliko može da se zaradi u Srbiji od uzgoja

SEZONA uređivanja dvorišta, vrtova i terasa je u punom jeku. Petunije, muškatle, begonije i drugo sezonsko cveće već se raskošno razvilo, dajući mnogim dvorištima i balkonima bajkovit izgled. Gotovo da nema pijace na severu Vojvodine na kojoj nije bogata ponuda različitog cveća, što ne čudi jer je cvećarstvo postalo jedna od isplativijih poljoprivrednih grana.

J.L.

Da to ne dolazi samo od sebe najbolje znaju oni koji se bave ovim lepim, ali nimalo lakim poslom. Cveće zahteva pažljivu negu, ali još važnije od toga je da bude kvalitetno proizvedeno. Uzgoj cveća traži mnogo više strpljenja, rada, energije i ulaganja nego mnoge druge grane poljoprivrede, ali zato može biti vrlo isplativ, posebno u krajevima gde postoji duga i snažna tradicija uređenja dvorišta.

Prema nekim procenama, za početak je potrebno oko 6.000 evra. Ta suma obuhvata plastenik od 100 kvadratnih metara (oko 3.000 evra), sistem za grejanje (približno 1.000 evra), kao i troškove za sadni materijal, zemlju, đubrivo, saksije i ogrev (oko 3.000 evra). Ulaganje se, u zavisnosti od obima proizvodnje, može povratiti već u prve dve godine, dok se od treće godine očekuje zarada. Prinos u narednim godinama može se i duplirati.

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

Zbog toga ne čudi što su mnogi proizvođači sa povrtarskih kultura prešli na cvetne.
- Prvi razlog je cena jer povrću vremenom pada, na primer paradajz na početku bude i do 300 dinara, da bi u avgustu on bio 40-50. Sa druge strane, cveće drži cenu skoro do kraja sezone. Takođe, na jednoj površini plastenika stane mnogo više rasada cveća, jer može da se i okači, nego što stane povrća - objašnjava Mirjana M. iz okoline Subotice. - Mi, nažalost, nemamo zalivne sisteme "kap po kap", već svaka od skoro 13.000 sadnica svakodnevno prođe kroz moje ruke da bih ih zalila. Za to dnevno potrošim više od 600 litara vode. Trošak je i grejanje, pa prihrana, koju mi radimo svakodnevno kako bi cveće bilo zdravo i bogato. Prodajemo uglavnom na veliko, nakupcima, mada bi nam isplativije bilo da sami svakodnevno izađemo da prodajemo, a ne samo vikendom.

Mnogo lakše i isplativije je ako se koriste savremeniji načini proizvodnje, ali, naravno, to iziskuje veća ulaganja.

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

- Cvećarstvom se bavimo već 15 godina. Imamo 1.500 kvadrata grejanog i 2.500 negrejanog prostora. Uložili smo mnogo da bismo imali modernu proizvodnju - ne radimo "na štap i kanap", niti sadimo u jogurt čašama. Seme, zemlja, pesticidi - sve je uvozno i ne štedimo na kvalitetu - priča nam Irena M. iz okoline Kanjiže. - Koristili smo pokrajinske subvencije, što nam je mnogo značilo, kao i povoljne kredite s kamatom od jedan odsto za obrtna sredstva. Nemam tačan broj sadnica koje proizvedemo - radimo porodično i mogu reći da je isplativo, ali i izuzetno naporno. Radimo 360 dana u godini, jer imamo i jesenji program, božićne zvezde, pa Osmi mart, a neke vrste se gaje i po osam meseci.

- Sa jednog hektara pod cvećem može se ostvariti prihod i nekoliko desetina puta veći nego u ratarstvu, tako da će Ministarstva poljoprivrede raditi na daljem razvoju svih onih grana koje će ostvariti veće prihode po hektaru obradive površine - poručio je Dragan Glamočić, novi ministar poljoprivrede.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije