KLIMA NAM "OTELA" ŠEST MILIJARDI DOLARA: Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji

PREMA najnovijem izveštaju UNDP klimatske promene pričinile su i Srbiji veliku štetu, koja je u poslednjih 20 godina, usled ekstremnih vremenskih prilika izgubila više od šest milijardi dolara.

Foto: Privatna arhiva

Stalna predstavnica Programa UN za razvoj Fransin Pikap procenila je u intervjuu za "Novosti", da će bez uvođenja hitnih mera adaptacije na klimatske promene, iznos štete do 2030. godine dostići 13 milijardi dolara. Globalno zagrevanje u velikoj meri prouzrokovano je ljudskom aktivnošću.

Možemo li i kako da ublažimo posledice prirodnih katastrofa koje odnose živote, uništavaju domove i biosisteme?

- Srbija se priključila svetskim naporima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. To je važno jer su posledice klimatskih promena veoma vidljive. Zato i moramo brzo da se prilagodimo na novu realnost. UNDP već pomaže Vladi Srbije da izradi prvi Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene. U njemu će biti navedene sve hitne mere koje će pomoći Srbiji da postane otpornija na klimatske promene.

Možete li izdvojiti najvažnije mere?

- Ako bismo, na primer, pričali o poljoprivredi i zaštiti prinosa od sve toplijeg vremena, mere koje bismo sproveli imale bi za cilj poboljšanje navodnjavanja, prelazak na upotrebu semena otpornog na sušu, izgradnju više staklenika i redovnije korišćenje protivgradnih mreža i sistema. Da bi bile obezbeđene dovoljne količine vode za proizvodnju hrane i energije, Srbiji su potrebne nove brane i rezervoari, ali i sistemi za drenažu. Uporedo sa tim neophodno je raditi i na sadnji novog drveća koje bi pomoglo u sprečavanju poplava, klizišta i erozije. Mnogo je mera kojima pokušavamo da ublažimo posledice klimatskih promena.

Kažete da su to hitne mere. Šta je potrebno da se uradi na duže staze?

- Srbija, kao i ostale zemlje, treba da pređe na cirkularnu ekonomiju koja za proizvodnju koristi manje prirodnih resursa kao što su drvo, mineralni resursi, voda i tlo, a da pritom proizvodi i manje otpada. Takva, zelena tranzicija, zahteva ulaganja, ali to ne treba da doživljavamo kao trošak, nego kao priliku i jedini način da obezbedimo trajan i održiv privredni rast. Uspešno izdavanje prve zelene obveznice u Srbiji je važan korak u tom smislu, jer pokazuje posvećenost Vlade privrednoj tranziciji i može da mobiliše značajna sredstva na međunarodnom tržištu kapitala. Smanjenjem emisija ugljen-dioksida, srpska privreda i kompanije će postati ne samo konkurentnije na globalnom tržištu, već će moći i da privuku sve dostupnija sredstva banaka, međunarodnih institucija i investitora za "zeleno" finansiranje.

Foto: Privatna arhiva

Porast prosečne temperature

SRBIJA se nalazi u regionu gde temperatura raste brže od globalnog proseka - više od jednog stepena Celzijusa. Porast temperature je već prouzrokovao česte ekstremne vremenske nepogode - uglavnom duge periode suše ili poplave koje utiču na proizvodnju hrane i dostupnost pijaće vode.

Ako temperature nastave da rastu, Srbija neće moći da održi poljoprivrednu proizvodnju kakvu ima sada. Klimatske promene usporiće privredni rast i u oblasti šumarstva, energije, transporta i infrastrukture.

Glazgovska konferencija

POD okriljem UN, u Glazgovu će se okupiti lideri 197 zemalja, uključujući i Srbiju. Upravo i na ovom skupu će se pričati o sporazumu o preduzimanju hitnih mera usmerenih za ublažavanje efekata klimatskih promena.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

PUTINOV SARADNIK: Na pragu smo globalne nestašice nafte

06. 04. 2026. u 21:36

Ekonomija

0 0

NOVI POTRES NA TRŽIŠTU: Usred Trampovog obraćanja cena nafte skočila, a berze su pale

06. 04. 2026. u 21:34

Ekonomija

0 0

EU SE SPREMA ZA KRIZU: Najavljena teška ograničenja svim građanima

06. 04. 2026. u 20:00

Ekonomija

0 0

ISTORIJSKI DAN ZA TENT B, ZAVRŠEN MEGAPROJEKAT: Japan pomogao Srbiji, zagađenje će se smanjiti i do 30 puta

06. 04. 2026. u 18:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije