VOĆARI SE OVO PITAJU ČESTO: Zašto voćnjak jedne godine rodi, a druge podbaci? - Ovo je odgovor!

VOĆARSTVO često zna da iznenadi i one sa dugogodišnjim iskustvom: jedne godine rod obilan, druge gotovo da ga i nema. Razlozi za ovakve pojave najčešće nisu slučajni, već leže u načinu gajenja, nezi i primeni osnovnih pomotehničkih mera. Donosimo vam odgovore na najčešća pitanja voćara i praktične savete kako da voćnjak rađa redovno, zdravo i dugoročno.

Foto: charcrit boonsom / Alamy / Profimedia

Mnogi voćari su se barem jednom zapitali zašto voćke jedne godine daju obilne prinose, dok sledeće skoro da i ne rode. Ova pojava u voćarstvu je dobro poznata i naziva se alternativna rodnost.

Najčešće se javlja u voćnjacima u kojima se ne primenjuje odgovarajuća tehnologija gajenja, naročito u takozvanim ekstenzivnim zasadima. U takvim voćnjacima voćke jedne godine obilno cvetaju, zametnu veliki broj plodova i daju visoke prinose.

Međutim, zbog prevelikog opterećenja, stabla se iscrpe i ne uspeju da formiraju rodne pupoljke za narednu godinu. Rezultat je slabo cvetanje ili potpuno izostajanje roda u sledećoj sezoni.

Da bi se ova pojava izbegla, neophodno je da se u voćnjaku svake godine sprovode sve agro i pomotehničke mere. Posebno su važne pravilna rezidba, uravnotežena ishrana i pravovremeno proređivanje plodova, jer upravo ove mere pomažu da se održi ravnoteža između rasta i rodnosti.

Zašto i kada treba krečiti voćke?

Tokom zimskih meseci često dolazi do velikih razlika između dnevnih i noćnih temperatura. Debla voćaka se tokom dana zagrevaju, a noću naglo hlade, što može dovesti do pucanja kore. Na tim mestima se lako naseljavaju patogeni, što vremenom može izazvati propadanje stabala.

Ova pojava je naročito izražena u voćnjacima podignutim na južnim i jugozapadnim ekspozicijama. Jedna od najstarijih i najefikasnijih mera zaštite od pucanja kore i štetnog dejstva mraza jeste krečenje debla i osnova skeletnih grana.

Krečena stabla se sporije zagrevaju, jer bela boja odbija sunčevu svetlost. Na taj način se smanjuju temperaturne razlike između dana i noći, a ujedno se i usporava kretanje vegetacije za nekoliko dana.

Krečno mleko se priprema mešanjem 5 kg negašenog kreča sa vodom, do željene gustine, uz dodatak 500 g kuhinjske soli i 250 g sumpora u prahu, kako bi se postiglo bolje prijanjanje na koru. Pripremljeni rastvor treba da odstoji nekoliko dana.

Krečenje je najbolje obaviti krajem jeseni, tokom novembra ili početkom decembra, po suvom vremenu i pri temperaturi iznad 0 °C. Pored debla, preporučuje se i krečenje osnova skeletnih grana u dužini od 20 do 30 centimetara.

Zašto se voćke orezuju?

Rezidba je jedna od najvažnijih pomotehničkih mera u voćarstvu i mora se sprovoditi redovno, svake godine. Njena osnovna uloga je uspostavljanje ravnoteže između vegetativnog rasta i rodnosti.

Kod mladih stabala rezidba se izvodi kako bi se pravilno formirao uzgojni oblik, dok se kod stabala u punoj rodnosti primenjuje sa ciljem održavanja stabilnih i redovnih prinosa.

Uklanjanjem određenog broja grana sa cvetnim i vegetativnim pupoljcima smanjuje se preobilna rodnost, a dobijaju se krupniji, kvalitetniji i ujednačenije obojeni plodovi.

Rezidba takođe podstiče rast novih mladara, obnavlja krunu i sprečava odumiranje pojedinih delova stabla. Može se obavljati tokom mirovanja voćaka, kao zimska rezidba, ili u toku vegetacije, kao zelena rezidba tokom leta.

Da li se jabuka može kalemiti na krušku i obrnuto?

Odgovor je jednostavan – ne može. Svaka voćna vrsta se kalemi isključivo na odgovarajuće podloge, kako bi se obezbedio dobar prijem kalema i kvalitetni proizvodni rezultati.

Podloge mogu biti generativne, poreklom iz semena, ili vegetativne, nastale vegetativnim razmnožavanjem. U prošlosti se jabuka često kalemila na sejance divlje jabuke, što je davalo stabla sa velikom krunom, kasnijim stupanjem u rod i sitnijim plodovima slabijeg kvaliteta.

Danas se jabuka gotovo isključivo kalemi na slabo bujne vegetativne podloge, koje omogućavaju ranije stupanje u rod, visoke prinose i krupne, kvalitetne plodove uz savremenu tehnologiju gajenja.

Kruška se može kalemiti na sejanac divlje kruške ili na vegetativne podloge dunje. Sejanac divlje kruške se uglavnom koristi u ekstenzivnim zasadima, gde su stabla otpornija, ali kasnije stupaju u rod i daju slabiji kvalitet plodova.

U intenzivnoj proizvodnji kruška se najčešće kalemi na dunju, jer tada ranije rađa i daje krupnije i kvalitetnije plodove. Važno je, međutim, voditi računa o kompatibilnosti, jer nisu sve sorte kruške pogodne za direktno kalemljenje na dunju, pa se često koriste posrednici.

(Agromedia)

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 1

DA LI SU MINERALNA ĐUBRIVA "VEŠTAČKA ĐUBRIVA"? Odgovor je složeniji nego što se na prvi pogled čini

14. 06. 2026. u 13:49

Poljoprivreda

0 0

USLOVI DOBRI, ALI NIKO NEĆE: Voćari se žale na manjak radnika - Evo šta daju!

14. 06. 2026. u 10:30

Poljoprivreda

0 1

UŠTEDA VODE PRI ZALIVANjU: Deset saveta koji štede novac

13. 06. 2026. u 16:59

Poljoprivreda

0 1

CENE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA: Evo šta vam je najsigurnija investicija

10. 06. 2026. u 11:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije