PŠENICA OBEĆAVA DOBAR ROD: Ratare brine ono što dolazi posle žetve

IAKO je prolećni mraz u Banatu oštetio pojedine zasade, poljoprivrednici u Srbiji mogli bi ove godine da očekuju dobru žetvu pšenice. Prema rečima stručnjaka, stanje na njivama uliva optimizam, uprkos izazovima koje poslednjih godina donose klimatske promene.

Foto: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia

Na to ukazuje agroanalitičar Milan Prostran, koji je tokom obilaska Južnog Banata imao priliku da se uveri u stanje useva na terenu.

Kako ističe, ratari su prošle jeseni pažljivo procenjivali koliko mogu da ulože i koje kulture da zaseju, vodeći računa o sve izraženijim klimatskim rizicima. Rezultat takvih odluka jeste činjenica da je pod pšenicom ove godine zasejano između 630.000 i 650.000 hektara, što predstavlja značajnu površinu.

– Poljoprivrednici su poslušali i sopstveno iskustvo i upozorenja koja se već godinama upućuju zbog klimatskih promena. Zato su se odlučili za veće površine pod ozimim kulturama, koje su se pokazale sigurnijim u odnosu na prolećne setve – navodi Prostran.

On podseća da su stručnjaci godinama ukazivali da bi Srbiji, uz maksimalnu primenu savremene agrotehnike i visoke prinose, bilo dovoljno oko 400.000 hektara pod pšenicom. Međutim, uslovi proizvodnje poslednjih godina značajno su se promenili.

– Živimo u vremenu klimatskih ekstrema, suša i različitih kriza, pa je dobro što su proizvođači povećali površine pod kulturama koje se seju u jesen. To je dodatna sigurnost za domaću proizvodnju hrane – ocenjuje Prostran.

Prema njegovim rečima, ozime kulture trenutno se nalaze u veoma dobrom stanju. Pšenica, ječam, raž, ovas i uljana repica dobro su podneli vegetacioni period i imaju solidne izglede za uspešan završetak proizvodnje.

– Pšenici u ovom trenutku praktično nisu potrebne dodatne padavine. Ima dovoljno vlage da završi razvoj i formira zadovoljavajući prinos – kaže Prostran.

Ipak, dodaje da ove godine ne treba očekivati rekordne rezultate. Razlog nije stanje useva, već nešto skromnija ulaganja proizvođača tokom jeseni.

– Da je primenjena puna tehnologija proizvodnje, prinosi bi mogli da budu sedam, osam ili čak devet tona po hektaru. Međutim, zbog ekonomskih okolnosti mnogi poljoprivrednici su smanjili ulaganja u takozvane faktore intenziviranja proizvodnje. Bez obzira na to, očekuje nas dobra godina za pšenicu – smatra Prostran.

Pored prinosa, poljoprivrednike već sada brine pitanje plasmana novog roda. Srbija će, kako navodi, u žetvu ući sa značajnim zalihama pšenice koje se već nalaze kod proizvođača i u državnim rezervama. Ipak, Prostran smatra da razloga za paniku nema.

– Hleb je osnovna životna namirnica i za pšenicu će se pronaći tržište. Najvažnije je da rod sazri, da se obavi žetva i da se zrno bezbedno smesti u silose. Nakon toga treba pratiti tržišna kretanja – objašnjava agroanalitičar.

On savetuje proizvođačima da ne žure sa prodajom odmah po završetku žetve.

– Pšenicu ne treba odmah nuditi tržištu. Potrebno je vreme da tehnološki dozri u skladištima, a i tržišne okolnosti mogu da se promene u narednim nedeljama. Naravno, deo roda je već unapred prodat kroz takozvanu zelenu prodaju, što je uobičajena praksa kada proizvođačima nedostaju sredstva za finansiranje nove proizvodnje – navodi Prostran.

Kada je reč o drugim kulturama, stanje na parcelama nije potpuno ujednačeno. Uljana repica izgleda veoma dobro, dok se među prolećnim usevima trenutno najbolje drži suncokret. Šećerna repa je takođe u dobrom stanju zahvaljujući padavinama koje su stigle u pravom trenutku. Sa druge strane, kukuruz za sada zaostaje.

– Kukuruz je još prilično mali i tu postoji određena zabrinutost. To je kultura koja traži i vodu i sunce, a proizvođači su već duže vreme u dilemi koliko ga sejati i kada obavljati setvu. Takva situacija bila je prisutna i prošle godine – kaže Prostran.

Tokom obilaska Južnog Banata primetio je i manji broj parcela na kojima je pšenica polegla usled jakih vetrova i dobrog razvoja useva. Međutim, smatra da to za sada ne predstavlja ozbiljan problem.

– Najvažnije je da ne bude velikih nevremena i ekstremnih vremenskih pojava. Grad može da napravi štetu, ali on uglavnom pogađa lokalna područja, a ne čitavu zemlju. Ako nas vreme posluži, postoje dobri izgledi da ovogodišnja proizvodnja pšenice bude sasvim zadovoljavajuća – zaključuje agroanalitičar Milan Prostran.

(Agropres)

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

PUCANjE TREŠANjA: Sprečite, uberite zdravo i zaradite više

02. 06. 2026. u 17:24

Poljoprivreda

0 0

PRIRODNO ĐUBRIVO: Evo šta treba da koristite za bolje prinose

02. 06. 2026. u 14:19

Poljoprivreda

0 0

SAVREMENO POVRTARSTVO: Evo kako da tačno znate koliko ćete paradajza ubrati

02. 06. 2026. u 10:26

Poljoprivreda

0 0

OD NjIVE DO SERTIFIKATA: Kako izgleda prelazak na organsku proizvodnju?

01. 06. 2026. u 13:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije