OPASNO DRVO: Smrtonosno za 100 odsto sadnica drugog drveća - Ubija sve oko sebe!

ŠIROM Srbije, posebno u zapuštenim krajevima i njivama koje se ne obrađuju, sigurno ste primetili kiselo drvo. U pitanju je jedna vrsta vrlo invazivne korovske biljke koja se brzo i lako širi, a raste i do dva metra godišnje.

Foto: MARIA GARCIA / Alamy / Profimedia

Ova biljka u zemlju ispušta kisele i toksične materije kojima ubija okolni biljni svet, a može da „zagadi“ zemljište.

Kiselo drvo (lat. Ailanthus altissima) vodi poreklo iz Kine gde se gajilo zbog posebne vrste moljca – leptira koji se njime hrane a daje niti poput svilene bube, ali jače i izdržljivije. U narodu je poznato i pod imenima nebesko drvo, kineski ili smrdljivi sumak zato što biljka oslobađa jak, smrdljiv miris posebno iz svojih cvetova. U Evropu je stiglo kad je seme ovog drveta iz Pekinga preko Sibira poslao francuski jezuita Pjer Nikola le Šeron d`Inkarvil svom prijatelju botaničaru Bernardu de Jusijeu 1740.

Pjer je verovao da je prijatelju poslao seme kineskog lakiranog drveta koje je video u donjem regionu Jangcea, ali u pitanju je bilo kiselo drvo. Zbog svoje izuzetne izdržljivosti i otpornosti na bolesti uzgajalo kao ukrasno drvo, ali se toliko brzo raširilo i razmnožilo da sad predstavlja problem u većem delu Evrope.

U pitanju je listopadno drvo srednje visine do 25 metara i širine oko jedan metar, a može da živi do 50 godina. Ima pravilnu, vrlo retku krošnju. Grančice su malo dlakave, debele i krte, žućkasto mrke boje, a kora starijih grana je svetlosiva.

Koren je vrlo agresivan i ne samo što u zemlju ispušta toksične materije koje sprečavaju rast drugih biljaka već je i vrlo agresivan i može da ošteti podzemne cevi za vodu ili kanalizaciju ako na njih naiđe. Listovi su neparno perasti i dobijaju jarko crvenu boju u jesen, a metličaste cvasti sastoje se od sitnih žućkastih cvetova.

Cveta u maju, plodovi prepuni semena sazrevaju od juna do avgusta. Jedno dobro razvijeno stablo godišnje proizvede više od 300.000 semenki koje izrazito lako klija. Širi se i izdancima iz korena koji se javljaju i na 20 metara udaljenosti od matičnog stabla.

Kiselo drvo veoma brzo raste i lako se širi, što ugrožava opstanak autohtonih vrsta biljaka koje potiskuje iz prirodnog staništa. Toksini iz listova i izlučevine iz korena, tačnije ailantin, otežava rast većem broju biljnih vrsta u okolini kiselog drveta. Ne napadaju ga štetočine i bolesti, a ptice se ne gnezde u ovom drvetu zbog retkih grana.

Opstaje i javlja se u svim, pa čak i surovim klimatskim uslovima, a raste u svakom tipu zemljišata čak i onom koje je vrlo oskudno hranljivim materijama kao što je peskovito ili glineno tlo. Spada u jednu od najtolerantnijih biljaka na zagađenje vazduha. U svojim listovima apsorbuje čak i sumpor-dioksid, može da preživi cementnu prašinu i isparenja katrana, kamenog uglja, veoma niske nivoe fosfora i visok nivo saliniteta.

Jedino što mu smeta je duboka senka i previše vode, a široko je rasprostranjena i u urbanim i gradskim sredinama koje su ruinirane. Tolerantno je na sušu zbog efikasnog skladištenja vode u korenovom sistemu i često se nalazi u oblastima gde malo koja biljka može da preživi. Raste često duž autoputeva gde formira gustu šikaru. Čak ni savremena sredstva protiv korova često ne pomažu kod kiselog drveta. Ako se isprska hemijskim sredstvima ili stablo poseče to je samo privremeno rešenje, jer već posle nekoliko meseci nići će novi izdanci.

Najjača toksična jedinjenja nalaze se u korenu i kori ove biljke, ali su prisutni i u listovima, drvetu i semenu. Jedna studija je pokazala da je sirovi ekstrakt korena kiselog drveta sprečio klijanje 50% uzorka drugih biljaka. Smrtonosan je za 100 odsto sadnica drugog drveća, osim za sadnice samog kiselog drveta koje ima određeni odbrambeni mehanizam koji sprečava autotoksičnost.

Koren kiselog drveta je izuzetno otrovan za čoveka, miris izaziva mučninu i glavobolju, a direktan kontak sa kožom stvara iritaciju sličnu opekotini. Sredstva za iskorenjivanje kiselog drveta mogu biti fizička, termička, biološka ili hemijska. Kombinacija nekoliko od ovih načina pokazala su se kao najefikasnija. Najbolje je mešavina hemijske i fizičke kontrole – odnosno  primena folijarnih ili bazalnih herbicida za uništavanje postojećeg drveća, dok se ručno čupaju ili kose mladice kako bi se sprečio novi rast.

(Agrobiznis magazin) 

BONUS VIDEO:

CEO PARIZ SLAVI: Trenuci kada je PSŽ osvojio Ligu šampiona protiv Arsenala

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

ZA VRSNO VINO: Evo kako drveće oko vinograda utiče na aromu i kvalitet

01. 06. 2026. u 17:02

Poljoprivreda

0 0

"TIHI LOV" Gde u Srbiji možete naći jestive pečurke?

01. 06. 2026. u 15:50

Poljoprivreda

0 0

PRIJAVE DO 12. JUNA: Bespovratna sredstva za mehanizaciju i opremu u biljnoj proizvodnji

01. 06. 2026. u 13:15

Poljoprivreda

0 0

BOLjA MLEČNOST KRAVA: Kako sprečiti povrede papaka - Gubitak od 40% i ozbiljan problem

01. 06. 2026. u 11:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije