NE UNIŠTAVAJTE KOPRIVU: Poljoprivrednici, ona je "zlata vredna" - Evo zašto!

KNjIGA "Prirodoslovlje kopriva" (A Natural History of Nettles) britanskog autora Kita Vilera jedna je od najpoznatijih monografija posvećenih ovoj biljci. Nastala je kao rezultat dugogodišnjeg istraživanja ekologije, mikroskopske biologije i etnobotanike.

Foto: Eduard Shelesnjak / Alamy / Profimedia

Ko se nije barem jednom opekao na koprivu? Možda u detinjstvu, kada ste išli po loptu u kanal pun ove biljke koju je Marko O. namerno šutnuo? Ili ste se nedavno za vreme prvomajskog roštilja spotakli u šumi dok ste išli po sitnija drva u vikend naselju i završili u njenom vatrenom zagrljaju.

Jedna je od retkih biljaka koja poseduje izuzetno efikasan odbrambeni sistem nalik mikroskopskoj hipodermskoj igli. Njene žareće dlačice pri dodiru pucaju, probijaju kožu i ubrizgavaju mešavinu hemijskih jedinjenja poput histamina, acetilholina i mravlje kiseline, što uzrokuje pečenje, svrab i crvenilo.

Upravo zbog tog mehanizma smatra se jednom od najupečatljivijih odbrambenih biljaka u prirodi. Taj sistem odbrane toliko je efikasan da su neke druge biljke, poput mrtve koprive, evolutivno razvile sličan izgled kako bi odbijale biljojede, iako same uopšte ne poseduju žareće dlačice.

O istoriji i nauci

Kroz istoriju su i druge biljke imale "lošu reputaciju", poput paradajza, krompira, patlidžana i luka. Paradajz se u Evropi, sve do 17. veka smatrao opasnim, delom i zato što je kiselina iz njega mogla da otpušta olovo iz tadašnjeg posuđa od kositra iz kojih su jeli bogati, pa se trovanje pogrešno pripisivalo njemu.

Krompir je pak u Evropi isprva odbacivan jer nije bio spomenut u Bibliji i jer je rastao pod zemljom, što se povezivalo sa bolešću i "nečistim" silama. U Francuskoj ga se čak povezivalo sa gubom. Pa su ga onda toliko zavoleli i podarili svetu "francuske prženice" ili kako se to kod nas kaže pomfrit.

Kopriva se kroz istoriju koristila na brojne načine. Postoje zapisi još iz rimskog razdoblja o vojnicima koji su se namerno njom šibali kako bi se ugrijali. Arheološki nalazi iz bronzanog doba upućuju na to da su njena vlakna korišćena za izradu odeće. Na primer, u knjizi Gillian Edom "Od žarenja do predenja: istorija vlakna koprive" autorka je prikupila dokaze o korišćenju vlakana koprive u različitim delovima sveta, od najranijih razdoblja pa sve do Drugog svetskog rata, sa posebnim naglaskom na Japan.

Biljka je bogata hranjivim materijama, uključujući vitamine, minerale, masti i aminokiseline, a mnogi njezini spojevi deluju kao prirodni antioksidansi. Ako se pravilno pripremi, kopriva se može koristiti u prehrani - za čaj, supu, variva, pesto, hleb pa čak i kolače. U Cornwall-u se od njenog lišća proizvodi i sir Cornish Yarg.

Ima ima ključnu ulogu u održavanju bioraznolikosti. Podržava velik broj oprašivača i životinjskih vrsta. Insekti koji žive na koprivi dovoljno su lagani da ne aktiviraju žareće dlačice, pa se mogu hraniti i razmnožavati bez opasnosti. Posebno je važna za određene vrste leptira, čije gusenice koriste koprivu kao primarni izvor hrane.

Kopriva koristi i pticama: gusto lišće pruža zaklon za gnežđenje, a vrste poput zeba i vrabaca hrane se njenim semenkama tokom jeseni i zime, čime učestvuju i u širenju biljke.

Brojni oprašivači, uključujući pčele, privučeni su njenim cvetovima koji daju nektar u razdoblju kada mnoge druge biljke više ne cvetaju, čime kopriva popunjava važnu ekološku prazninu.

Sve je popularnija i u ekološkoj i permakulturnoj proizvodnji gde se koristi kao azotno đubrivo, ali i insekticid.

Najpoznatija monografija

Knjiga "Prirodoslovlje kopriva" britanskog autora Kita Vilera jedna je od najpoznatijih monografija posvećenih ovoj biljci. Nastala je kao rezultat dugogodišnjeg istraživanja ekologije, mikroskopske biologije i etnobotanike.

Autor je prikazuje kao kompleksan organizam, a ne kao običan korov ili lekovitu biljku. Posebno detaljno obrađuje njenu biologiju, strukturu žarećih dlačica i hemijski mehanizam odbrane, kao i njene interakcije sa drugim vrstama. Analizira istorijsku i praktičnu upotrebu koprive - kao hrane, stočne krme i izvora vlakana, naročito u razdobljima ratova i nestašica tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Time kopriva izlazi iz okvira "obične biljke" i postaje deo kulturne i privredne istorije čoveka.

Biologija, istorija i ekologija

U knjizi autor povezuje botaniku, zoologiju, ekologiju, istoriju i etnologiju te koprivu prikazuje kao biljku duboko povezanu s prirodnim i ljudskim sistemima. Kopriva tako spaja biologiju, istoriju, kulturu i ekologiju - od odbrambenog mehanizma koji deluje poput prirodne igle, preko prehrambene i industrijske upotrebe, do važne uloge u ekosistemima, što je čini jednom od najzanimljivijih i najpotcenjenijih biljaka u prirodi.

(Agroklub)

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

Andrija Jorgić dobitnik priznanja BALKAN BUSINESS AWARDS

31. 05. 2026. u 15:22

Poljoprivreda

0 0

KRASTAVAC: Rod veći i do 60 odsto - Ovo je islandski trik!

31. 05. 2026. u 14:52

Poljoprivreda

0 0

KRUPAN I SLADAK PARADAJZ? Trik u zalivanju ostvariće vam želju

31. 05. 2026. u 14:24

Poljoprivreda

0 0

IMATE KOKOŠKE? Niste ni svesni šta sve mogu - Genijalci koji znaju i da broje!

31. 05. 2026. u 14:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije