Poljoprivreda

ČAK JE I STRANCI TRAŽE: Koja biljka rađa više od grožđa i spada u jednu od najisplativijih za uzgoj?

В.Н.

30. 05. 2026. u 15:24

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

SRBIJA se polako približava Evropskoj uniji i postepeno usklađuje sa evropskim pravilima u poljoprivredi i zaštiti životne sredine, pa se samim tim i sve više govori o kulturama koje mogu da donesu sigurnu zaradu na velikom tržištu. Naravno, idealno je ako je to moguće uz manja ulaganja.

ЧАК ЈЕ И СТРАНЦИ ТРАЖЕ: Која биљка рађа више од грожђа и спада у једну од најисплативијих за узгој?

Foto: Vladimir Lesendrić / Alamy / Profimedia

Evropsko tržište sve više traži proizvode iz održive i organske proizvodnje, a upravo tu se otvara prostor za biljke poput zove.

Njena upotreba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i rastuća tražnja u zemljama EU, pokazuju da i ovakve, do sada zapostavljene kulture, mogu postati deo šire priče o razvoju domaće poljoprivrede i njenom uključivanju u evropsko tržište.

Mala ulaganja, velik rod, velika potražnja

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih biljki naših poljoprivrednika, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su manja. Ova biljka traži peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine centar njenog uzgoja u našoj zemlji, ovde je više voćara uspešno uzgaja, i to najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom "hazberg". Na pijacama se slatka i sokovi od zove već godinama dosta traže i prodaju pa se i od ovih proizvoda, koji se relativno jednostavno prave, može dosta dobro zaraditi.

Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na više od 500.000 dinara po hektaru od prodaje. Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, je još pre nekoliko godina govorio o ovoj nepravedno zapostavljenoj biljci kod nas.

Prema njegovim rečima, prinos po hektaru može se i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.

- Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđa, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su mnogo manja.

Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja. Lako se umnožava, a nema ni mnogo posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa - ispričao je on.

Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međunarodni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Na našem tržištu tražnja za zovom je sve veća. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.

- Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambrenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode, koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambrenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju, jer služi i za farbanje - ispričao je tada Šerfeze.

Pravi specijalitet

Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, za zovu je rekao da je ona jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost.

- Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj - pojasnio je Ognjanov, piše Kurir.

(Kurir)

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
Vodimo te u zemlju pobednika Watch and bet
Celo Prventsvo igraj besplatno Betboost
Early payout Kuća najvećih bonusa
Betbuilder Maksimalna isplata
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SUSRETI SA PENZIONERIMA REZULTIRALI BROJNIM MERAMA PODRŠKE
Ekonomija

0 0

SUSRETI SA PENZIONERIMA REZULTIRALI BROJNIM MERAMA PODRŠKE

NADAM se da ovo dobro raspoloženje vlada i zbog mera koje smo doneli i da će ovih 377,2 miliona evra koje ćemo vama vratiti posle 40 godina rada i doprinosa bar malo pomoći da živite bolje u ovoj godini, a mi ćemo se truditi da vredno radimo i da sledeće godine isto ovo postignemo – ovim rečima započeo je obraćanje pančevačkim penzionerima Relja Ognjenović, direktor Fonda PIO, na tribini koju je RF PIO u saradnji sa Savezom penzionera Srbije održao 14. jula, okupivši oko 320 korisnika penzija iz Pančeva i okoline.

14. 07. 2026. u 17:13

E-ATA karneti za brže granice i jednostavnije poslovanje
Preduzetnik

0 0

E-ATA karneti za brže granice i jednostavnije poslovanje

SRBIJA će od 2027. godine u potpunosti digitalizovati izdavanje i upotrebu ATA karneta, pasoša za robu, radi bržeg i jeftinijeg poslovanja. Sa više od 300 digitalnih transakcija realizovanih za samo mesec dana, Srbija je vodeća među zemljama koje izdaju kombinovane, papirne i digitalne ATA karnete za privremeni uvoz robe u 30 evropskih država sa digitalnim sistemom, pokazuju podaci platforme ATA Carnet Core Međunarodne trgovinske komore.

14. 07. 2026. u 16:16

Politika
Tenis
Fudbal
Delta Real Estate lider zelene gradnje u Srbiji

Delta Real Estate lider zelene gradnje u Srbiji