Poljoprivreda

VRELINA, POŽARI, OLUJE PRETE DA UGASE AGRAR: Može li srpska poljoprivreda da se izbori sa klimatskim promenama

Д. Стојаковић

18. 09. 2025. u 15:38

EVROPA je zbog vrelog leta nakupila u ovoj godini štetu u poljoprivredi od 43 milijarde evra. Razlog su klimatske promene. Suša, oluje, požari, mraz... Perspektiva je još mračnija - očekuje se da do 2029. godine gubici porastu na 126 milijardi evra!? I naša Srbija prati ove trendove. U poslednjih četvrt veka imali smo osam ekstremnih suša, a računa se da smo pretrpeli štetu od 9,5 milijardi evra.

ВРЕЛИНА, ПОЖАРИ, ОЛУЈЕ ПРЕТЕ ДА УГАСЕ АГРАР: Може ли српска пољопривреда да се избори са климатским променама

Foto: N. Fifić

Ove godine je najviše stradalo voćarstvo. Tradicionalno tople zime ranije bude stabla koja propupaju pre vremena, a onda ih saseče aprilski mraz. Voćnjake masakrira. Domaćih kajsija nije ni bilo, a svima nam je u sećanju cena trešanja na tezgama koja je dostizala i 1.200 dinara za kilogram. Što ne potamani mraz, dotuče grad. Ako, kojim slučajem, nešto i pretekne, letnje žege ga dokrajče.

Šteta, šteta, šteta. I tradicionalne kulture su na udaru. Na nekim našim njivama neće biti ni kilograma kukuruza, a krompiraši se žale da krtole neće biti od proizvođača južnije od Save i Dunava. Čekati i gledati u nebo i nadati se da dogodine valjda neće ponovo je suludo. Zato je potrebno ozbiljno se uhvatiti ukoštac sa ovim problemom.

U narednim brojevima "Novosti" objavićemo serijal "Može li srpska poljoprivreda da se izbori sa klimatskim promenama". Pitali smo stručnjake i nadležne - kako se izboriti sa ovim nemalim problemom?

Da li je rešenje u intenzivnom ulaganju u sisteme za navodnjavanje? Da li svaka njiva mora da se zaliva? Postoje li sistemi koji efikasno štite od mraza i grada? Da li je vreme da odustanemo od nekih kultura i opredelimo se za one najotpornije na trenutnu klimu? Koliko je važna agro-tehnička priprema?

Dobili smo veoma dobre odgovore. Zaključak tokom izrade našeg serijala je da imamo stručne ljude, koji imaju i znanje i ideje. Koji prate iskustva iz drugih zemalja i nude predloge. Ukoliko i država prepozna problem i oformi tim za izradu strategije, ali i odmah uđe u borbu protiv klimatskih promena, biće i nade. Istina je da će se teško pobediti nemilosrdna klima, ali štete mogu da se svedu na najnižu moguću meru. Ako su zemlje koje nemaju ni približno plodno zemljište kao mi uspele, valjda možemo i mi. 

Procenat društvenog proizvoda

KOLIKA je šteta od klimatskih promena govore studije u kojima se konstatuje da su tri evropske zemlje: Grčka, Bugarska, Kipar i Malta u ovoj godini doživele štetu u iznosu jednog procenta bruto društvenog proizvoda za 2024. godinu. Odmah iza njih su Italija, Španija i Portugalija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Adiko banner

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA U ŠOKU! Nije ni sanjala da će ovo da doživi, a taman je sve krenulo po njenom! Kremlj odmah reagovao

RUSIJA U ŠOKU! Nije ni sanjala da će ovo da doživi, a taman je sve krenulo po njenom! Kremlj odmah reagovao