„SITUACIJA NAS NAJOZBILJNIJE UPOZORAVA” Dr Janković o ponovnom uvođenju policijskog časa

Карантин није полицијски сат. Карантин је превентивно изоловање здравих људи који су били у контакту са оболелима, или се не зна јесу ли, на пример зато што долазе из иностранства, а тамо наша епидемиолошка служба нема увид у контакте. Карантин није неселективно изоловање свих редом, осим ако ствар дође дотле да је наступио слом. Дакле, да би се спроводио карантин, потребно је налазити контакте оболелих. То је посао, то није причам ти причу на телевизији. Рекло би се да наша епидемиолошка служба није у стању да открива контакте, или неће то да ради, па зато није могуће спровођење карантина. Ако се прави упоредна анализа успешности маски и карантина, онда то изгледа овако... У Шпанији, Француској, Италији, Немачкој и на сличним местима, спроводи се политика маскирања, на основу непроверене вести о 1% преноса при општем маскирању, и то има за последицу галопирање короне у таласима. На Новом Зеланду, у Кини, у Вијетнаму, и на сличним местима, спроводи се политика карантина, на основу кроз историју провереног и доказаног концепта карантина, и тамо нема таласа, просто нема короне, ту и тамо се провуче, о онда је затуку карантином. На неким местима, као на Новом Зеланду, колико ја знам, маске нису обавезне. Тамо где је мање оболелих, тамо је и мање умрлих, а пошто земље које примењују карантин имају неупоредиво мање оболелих, оне имају и неупоредиво мање умрлих од короне него земље које маскирају своје поданике. Према томе, карантин је неупоредиво ефикаснији од пендрека, а друго је питање ко уме, ко не уме, ко хоће, ко неће, и зашто неће ако неће. Наравно, битно је нагласити да карантин није полицијски сат, и то што неко уведе полицисјки сат, то не значи да је увео карантин, него значи да није спроводио политику карантина.