STRUČNJACI SAVETUJU: Istraumiranoj deci sada najpotrebnija sigurnost i zagrljaj

RODITELjI kod kuće bi trebalo deci da objasne šta se dogodilo u školi "Vladislav Ribnikar" i da ih upoznaju sa tim događajem, jer neki su za njega čuli, a neki nisu. A kada dođu u školu, nastavnici i učitelji moraju da budu otvoreni za sva pitanja učenika o ovom događaju ukoliko ih imaju. Takođe, deci se mora reći da su bezbedna u svom okruženju - u školi, u porodici i u svom gradu i da ne treba da se plaše.

Foto: B. B.

Ove savete kako postupati sa decom školskog uzrasta u porodici i u školi nakon strašnog događaja u kome je učenik sedmog razreda Kosta K. ubio osmoro vršnjaka i jednog zaposlenog, dala nam je Milka Karaklajić, školski psiholog u OŠ "Milinko Kušić" iz Ivanjice. Ona kaže da je neminovno da do dece stignu informacije o strašnom događaju, da su ona uplašena i nesigurna i da ih treba "pričuvati" dok se događaji koliko-toliko ne slegnu.

- Moramo raditi na preventivi, to je najvažnije, a kada se nešto dogodi, onda je kasno - ističe naša sagovornica.

Psihijatri upozoravaju da posebnu pažnju treba usmeriti na decu koja su videla beživotna tela svojih drugara, krv, užas.

- Pošto je ovo sad akutna situacija, deca koja su bila na licu mesta treba da budu kod kuće, dalje od škole i mesta gde se sve to izdešavalo - kaže dr sci. med. Petar Vojvodić. - Najvažnije da se osećaju sigurno, a to je moguće kod kuće, sa porodicom, da roditelji uzmu bolovanje i daju detetu vremena da obradi ovo traumatično iskustvo.

Foto: Фото: Новости

POGLEDAJ GALERIJU

On ističe da decu ne treba siliti da pričaju o svemu što se desilo, zato što su ona sada u stanju šoka.

- Neko od učenika će biti ćutljiv, dislociran, gledaće u jednu tačku, neko će vrištati, plakati, neko će misliti da je baš on kriv za to što se desilo - ističe dr Vojvodić - Roditelj mora da kaže detetu da će sve biti u redu i da su sve njegove reakcije u redu. Dete sada ne sme da se retraumatizuje, mora da se čeka da ono samo počne da priča o tome.

Međutim, ako je dete previše uzmemireno, ako gubi kontrolu, ne može da spava - treba otići kod psihijatra ili kod psihologa.

- I što je veoma važno, moj savet je da se deci sada ograniči dostupnost informacija - preporučuje ovaj psihijatar. - Televizija, vesti, telefoni da se ograniče i da se obavezno sklone od njih, jer ih to dodatno uznemirava. Sad im treba mir, tišina, da se skupe, srede... Treba apelovati na Ministarstvo zdravlja i prosvete da se ovoj deci omogući urgentna psihološka pomoć i da se obezbede psihijatri i psiholozi po školama i ustanovama koji bi im bili na raspolaganju.

Dr Vojvodić naglašava da Amerika prednjači po ovoj vrsti patologije koja se sada izvozi i kod nas. Nažalost, kaže on, porodica je oštećena, deca su prepuštena mrežama, raznim uticajima koji ih čine destabilizovanim i van emotivne regulacije.

- Zašto je poginulo osmoro dece? Moramo da se bavimo svojom decom, a ne da ih vaspitava internet. Valjda ćemo naučiti nešto iz ove strašne tragedije - nada se ovaj lekar.

Da događaj u beogradskoj školi predstavlja traumu ne samo za preživelu decu, njihove roditelje i svedoke, već za sve koji su posredno saznali za događaj, za celo društvo, pa i region, konstatuje psiholog Ana Vlajković.

- Ne možemo znati šta je dovelo do ovoga, niti bi u ovom trenutku trebalo time da se bavimo, ali je izvesno da je glavni krivac nebriga o mentalnom zdravlju - kaže Ana Vlajković. - Nikada nemamo samo jednu okolnost koja izaziva slične događaje, već je u pitanju sklop okolnosti. Desilo nam se ono što u Americi zovu "pucnjava u besu".

Ona ističe da je priručnikom, koji su sve škole dobile još 2014. godine, precizirano kako bi škole trebalo da reaguju u ovakvim situacijama, a timovi za borbu protiv nasilja prošli su i obuke. Vlajkovićeva dodaje da pomenuti priručnik precizno, po danima, predviđa reakcije svih aktera u školi.

Ona smatra da, u svakom slučaju, nije trebalo decu odmah poslati kući, već ih okupiti npr. u fiskulturnoj sali i sa njima razgovarati o tome kako se osećaju.

- Nisu roditelji obučeni psiholozi, ni pedagozi da bi mogli sami da reše dečje nedoumice i strah - kaže naša sagovornica. - Narednih dana ne bi trebalo da bude klasične nastave, već upravo da se razgovara o onome što se dogodilo. Moramo biti svesni da se ovo ne dešava u tamo nekim "Amerikama", već se dešava nama i moramo pažljivo odreagovati.

Da nasilje koje gledamo na televiziji može da se "prelije" i kod nas, jer smo sastavni deo sveta, kaže za "Novosti" sociolog prof. dr Vladimir Vuletić.

- Gledamo ubistva u tamo nekom Teksasu, a kada se dogodi kod nas, ne možemo da verujemo, ali ne smemo olako to da shvatamo - kaže Vuletić. - Mi prenosimo te infomacije, svako može da čuje šta se tamo dogodilo.

Naš sagovornik ističe da slične slučajeve iz Amerike nismo iskoristili da se ozbiljno pozabavimo tom temom i ozbiljno popričamo o tome kao o problemu.

- Možda je sada momenat da se svi pojedinačno zapitamo - gde grešimo prema deci, kao roditelji, kao prosvetni radnici, kao društvo, kao medijski poslenici... Ovo je i prilika da se otvori mnoštvo tema, a da se bude na visini zadatka, a ne da se međusobno vade oči - ističe ovaj profesor.

On smatra da uzroci ove tragedije mogu biti različiti, a kao jedan od potencijalnih navodi pritisak koji deca trpe od porodice da imaju sve petice i budu najbolji u školi.

- Škole su postale poligon za takmičenje, važno je da dete bude iznad drugih, a znanje je na drugom mestu - kaže prof. Vuletić. - Osim toga, nastavnici su izgubili autoritet, a roditelji koji imaju uticaj ili misle da ga imaju, mešaju se u odlučivanje u školi, traže da njihova deca imaju sve petice, da budu najbolji.

Prof. Vuletić ukazuje i na problem u ophođenju dece prema vršnjacima. Komenatrišući to što je, prema nekim informacijama, učenik nakon što je ubio osmoro vršnjaka, rekao "ja sam psihopata", on kaže:

- To nije došlo iz njegove glave. Neko ga je u to ubedio, a onda je on ubedio sebe da može da uradi nešto ovako strašno.

Poseban problem je držanje oružja u kući.

- To je kod nas priča za sebe, ali i način na koji se odnosimo prema deci kada je oružje u pitanju, jer oni treba da budu "mačo muškarci" - kaže Vuletić i apostrofira serije koje deca gledaju a koje su puna nasilja, pištolja i drugog oružja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije