GENERAL Petar Živković o ubistvu kralja Aleksandra u Marseju obavešten je od strane kneza Pavla, koji ovako opisuje taj nemili događaj: „9. oktobra 1934, baš kad sam se spremao da idem u pozorište, radi čega sam se nalazio u Beogradu kod svoje kuće, oko 7 časova uveče pozvao me je telefonom predsednik vlade Uzunović i reče mi, da odmah dođem njemu u predsedništvo, ne objasnivši mi ništa drugo.
08. 08. 2025. u 18:00
dr Milan Lekić
29.05.2021. 11:49
Археолошке остатке српских урбаних средина у периоду од 7-12. века треба тражити у Далмацији, поготово седишта српских кнежева (архоната) у Србији-Далмацији или Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклији - од 1140. и Расу, када се Рас први пут спомиње у писаним изворима и придружен титули великих жупана српских). У то време српским великим жупанима надређен је био стратег Далмације у Задру. Часлав је владао од 924-960., био је савременик К. Порфирогенита, који је под Србијом подразумевао напред набројане покрајине "теме" Далмације. Град у Малом Зворнику налазио се на граници тема Србија-Далмација и Сирмијум, на простору који је био под густим шумама, и снегом све до маја месеца. У то време источна граница Србије-Далмације налатила се нешто источније и паралелно са Дрином. Источно од ње простирала се "тема" Бугарска. Тај град сигурно није могао бити престоница Србије-Далмације Часлава Клонимировића.