Samozvani despot prvi Srbin stanovnik Beča: Za vreme opsade 1683. posebno se istakao Đorđe Mihajlović, koji je pokazao veliku hrabrost

O DOLASKU Srba u Beč i njihovom ponovnom naseljavanju tokom XVI i sve do kraja XVII veka malo se zna. Iz arhivskih dokumenata znaju se imena srpskih trgovaca, na čelu sa Jovanom Deodatom, koje je car Leopold 14. juna 1670. oslobodio plaćanja tridesetnice, carine i zemaljskog nameta na novac koji njegovi liferanti nose u Beč.

Foto: iz knjige "Srbi u Beču"

Nešto kasnije, 12. oktobra 1674. car Leopold je naredio Ugarskoj dvorskoj komori da se trojici srpskih trgovaca iz Beograda: Emanuilu Nikoliću, Jovanu Dijanomi i Manoli Gliri, vrati roba kupljena u Beču, a zaplenjena u Đuru. Spor oko zaplene otezao se sve do 1713, kada je bečki trgovac Jovan Deodato uputio caru opširnu predstavku, moleći povraćaj oduzetog novca i konačno rešenje u svoju korist.

I austrijska nauka već davno je uočila doprinos srpskih trgovaca cvetanju njene trgovine sa Istokom. Zajedno sa Jermenima, Srbi su ostvarili i neku vrstu monopola u posredovanju između Istoka i Zapada. Za period od 1663. do 1668. izračunata je vrednost u novcu izvoza i uvoza srpskih trgovaca: za celokupni izvoz-uvoz između Budima i Beča dobijena je suma od 8.560 forinti, a na relaciji Beograd-Beč suma od 33.604, što ukupno iznosi 42.164 forinte. 

Uspešnost poslovanja srpskih trgovaca u Beču i Beogradu svakako je izazivala živu konkurenciju austrijskih trgovaca, pa su oni, uprkos opasnostima pri putovanjima u Tursku, odlučili da i sami okušaju trgovačku sreću. Među poznatijim Srbima u Beču svakako se istakao Đorđe Mihajlović, koji je za vreme opsade Beča 1683. pokazao veliku hrabrost donoseći u više mahova u carski tabor dragocene informacije prikupljene u turskom taboru.

SA PUNO verovatnoće može se pretpostaviti da su prvi Srbi koji su krajem veka stalno nastanjeni u Beču stigli u ovaj grad uz tursku vojsku koja ga je opsedala 1683. godine. Posle turskog poraza pojedine porodice zadržale su se izvan gradskih zidina u naseobini koja je nazvana Ratzenviertel, po reči Rac, kako su Srbi nazivani u ugarskim i austrijskim  dokumentima. Kasniji naziv Rattenviertel vezuje se za pojavu velikog broja pacova u tom kraju.

Ceo taj kraj je bio veoma zapušten, a nalazio se daleko izvan spoljnih gradskih bedema koji su opasivali varoš sve do izgradnje Ringa 1850. kada su ove srednjovekovne zidine konačno porušene da bi ih zamenili novoprojektovani prostrani bulevari. Zanimljivo je da se u dokumentima kao posednik jednog dela ovog sirotinjskog naselja pominje i neki Ferdinand Rac. Ovo Rac je nadimak koji se u XVIII veku često javlja u popisima ugarskih trgovaca nesumnjivo srpskog porekla.

Prvobitno oznaka za etničko poreklo, ustalila se tokom XVIII veka kao prezime. Zanimljivo je i da je u ovom siromašnom predgrađu grada Beča i danas sačuvana zgrada u kojoj se nekada nalazila kafana „Kod bekstva u Egipat” Lako je pretpostaviti da je naziv ove kafane vezan za izbegle Srbe, koji su na taj način sebe i svoje potomstvo podsećali na sopstvene izbegličke dane.

PRVI identifikovani Srbin koji je silom prilika postao stanovnik Beča može se vezati za političke prilike koje su nastupile posle sloma turske vojske pod ovim gradom 1683. Bio je to grof Đorđe Branković, samozvani despot Ilirika, koji je sebe proglasio za potomka despota Đurđa Brankovića. Iako se Branković spremno priključio carskoj vojsci koja je ratovala u Srbiji, u Beču je stalno raslo podozrenje prema ovom neobičnom a tako ambicioznom čoveku koji je sanjao o obnovi srpske države pod austrijskom vrhovnom vlašću.

Sigurno je da se ovakvi planovi nisu poklapali sa austrijskim državnim interesima, zbog čega je vojnim komandantima naređeno da grofa uhapse i dopreme u Beč. Tako se 1689. grof Đorđe Branković našao arestiran u carskom dvorskom špitalu. Iz ovog špitala Branković je preseljen u gostionicu „Kod zlatnog medveda” čiji je vlasnik bio Andrija Doner. Kako je grof Đorđe Branković bio carski zatvorenik, nadzor nad njime preuzela je straža, dok je kvartir on sam plaćao. Očigledno je da je gostioničar Doner bio nezadovoljan svojim neželjenim gostom, čiji su čuvari plašili druge goste, pa je na njegovu molbu početkom januara 1701. gradonačelnik Beča zamolio donjoaustrijsku vladu da iseli Đorđa Brankovića.

Od tog trenutka oko smeštaja grofa Brankovića počinje prepiska između građanskih i vojnih vlasti. Dvorsko ratno veće je 9. marta 1701. dostavilo akt u kojem saopštava da na bastaji nema mesta za Brankovića. Ovakav stav Dvorskog ratnog veća podstakao je donjoaustrijsku vladu da 11. marta 1701. moli cara Leopolda I da se Branković izvede iz gostionice Donera, navodeći da je ovde već deset godina zatvoren.

Pitanje nesrećnog grofa Brankovića povlačilo se i iduće, 1702. godine.Tako je 26. januara 1702. Dvorska komora odgovorila austrijskoj Dvorskoj kancelariji da ona nije smestila Brankovića na starom Flajšmarktu. Početkom 1702. čak se i vlasnik gostionice Doner lično obratio caru Leopoldu I sa molbom da se Branković iseli. 

Poznato je i kako je okončan boravak grofa Đorđa Brankovića u Beču. Uprkos svim molbama srpskog stanovništva, pa i ruske vlade, da se nesrećni internirac pusti na slobodu, austrijska vlast ga je i dalje smatrala opasnim po svoje imperijalne planove. Odlučilli su da se grof Đorđe Branković ipak udalji iz Beča. Za njegovo novo boravište izabrano je mesto Eger u Sudetskoj oblasti. Ovde, daleko od svog naroda koji je i dalje tražio njegovo oslobađanje, grof Đorđe Branković, nesuđeni despot Ilirika, ostao je sve do svoje smrti 1711. godine. 

SUTRA: KATOLIČKA CRKVA NADZIRE ŠTAMPANjE SRPSKIH KNjIGA

Preporučujemo

Feljton

0 0

Slika stare otadžbine spas od asimilacije: Sredinom 18. veka masovna seoba Srba u Rusiju - Carica Jelisaveta I poverila im je čuvanje granice

20. 04. 2026. u 23:50

Feljton

0 3

RASPIRIVANjE LjUBAVNE NADE U RANKOVIĆEVOM KABINETU: Đilasa sam jedva ubedila da nisam bila udata i da on nije bio poznati slovenački partizan

11. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 7

DOGOREVA FITILj NA SVEĆI TESLINOG ŽIVOTA: "Pozdravite moju staru domovinu, ja je nikada više neću videti..."

25. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 1

UGRADILA ŽIVOT I TALENAT U TEMELjE MODERNE SRBIJE: Danas se Nadežda Petrović doživljava kao nacionalna heroina i simbol emancipovane žene

21. 03. 2026. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije