Feljton

NAJAVA SVIH STRADANJA PORODICE PETROVIĆ: Borba na Mačkovom kamenu za Nadeždu je dobila tragičnu dimenziju bratoubilačkog sukoba

18. 03. 2026. u 18:00

IAKO je u Drugom balkanskom ratu ozbiljno obolela, Nadežda je i dalje ispoljavala veliku energiju u svim poslovima koje je obavljala i nije se previše osvrtala na otpore njenim projektima.

НАЈАВA СВИХ СТРАДАЊА ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ: Борба на Мачковом камену за Надежду је добила трагичну димензију братоубилачког сукоба

Učestvovala je u ilustrovanju publikacija Srpske kraljevske akademije sa motivima narodnih pesama. Nije zanemarivala ni strast prema putovanjima. Već u novembru 1913. krenula je sa mlađom sestrom Anđom („svojom ljubimicom”) u Veneciju. Puno su šetale, odlazile na koncerte, razgledale grad i njegove spomenike. Ipak, posledice preležane bolesti iz Drugog balkanskog rata bile su ozbiljne. Nadežda se nije osećala dobro („cela leva strana pluća mi je bolesna”), tako da je već posle dvadesetak dana morala da prekine posetu Italiji.

Veliki udarac za Nadeždu i celu porodicu bila je iznenadna smrt sestre Anđe 25. januara 1914. godine, koja se nije oporavila od teške prehlade i bronhitisa:„Bila sam van sebe, mislila sam da ću umreti i da više ne mogu preživeti ovaj užas i iznenadnu smrt njenu. Tri meseca bejah nesposobna da radim, da opštim s ljudima, da ih primam u kuću, da idem kolegama na sastanke, da korespondiram, bejah nemogućna […] bejaše mi mezimica kućna, moj savetnik, moja estetička tačka u kući i porodici […]”. Bila je to najava velikih stradanja porodice Petrović.

AUSTROUGARSKI napad na Srbiju 28. jula 1914. godine nije bio samo vojna operacija, već i kaznena ekspedicija usmerena protiv „remetilačkog naroda”, što je dovelo do surovog postupanja prema civilnom stanovništvu. Istovremeno značajan deo podanika Habzburške monarhije oduševljeno je krenuo u rat, a među mobilisanim vojnicima bilo je mnogo bosanskih muslimana, Slovenaca, Hrvata, ali i Srba, kao i ostalih slovenskih naroda Austrougarske. Uprkos nedostatku oružja, municije i opreme, moral srpske vojske bio je izuzetno visok, podstaknut svešću o nužnosti očuvanja nacionalne slobode i državne nezavisnosti.

Nadežda se po prispeću u Beograd odmah javila Vrhovnoj komandi za vojni raspored. Odbila je da kao član Crvenog krsta ode u Švajcarsku. U to vreme samo je nekoliko žena dobilo je zaduženje vojne službe u jedinicama na frontu. Među njima je bila i Nadežda, koja je upućena u poljsku bolnicu Dunavske divizije. Najpre je radila u previjalištu na Adi Ciganliji.

Atentat u Sarajevu

NADEŽDA je u Veneciji dočekala 28. jun 1914. atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu. Meštrović je sa suprugom i ocem otišao u Split, a zatim se zbog straha da će ga austrougarske vlasti uhapsiti uputio u emigraciju. Do kraja rata boravio je u inostranstvu i učestvovao propagiranju jugoslovenske ideje. Nadežda se sa bratom Rastkom brzo vratila kući u Beograd.

Ubrzo je prebačena na drugi deo fronta, u najteže borbe. Posle zaustavljanja velike austrougarske ofanzive na Ceru, potom i okončanja neuspešnog srpskog prodora u Srem, velike borbe počele su na frontu na Drini, sa punim zamahom od 8. septembra 1914. godine. Posebno krvavi okršaji vođeni su na Mačkovom kamenu od 11. septembra do 22. septembra 1914. godine. Na ovom relativno malom prostoru angažovane su ogromne snage. Oko 30.000 srpskih i oko 25.000 austrougarskih vojnika.

Položaj je više puta prelazio iz ruke u ruke, da bi se na kraju srpske snage povukle. U ovim borbama srpska vojska imala je 11.490 poginulih, ranjenih i nestalih vojnika. Izuzetno velike gubitke imale su starešine Dunavske divizije prvog poziva. Poginulo je 118 oficira, među kojima pet komandanata pukova i 17 komandanata bataljona.

Nadežda je u Velikom ratu negovala ranjenog kraljevića Đorđa Karđorđevića

Svu dramatičnost situacije i svu silinu borbe opisala je i Nadežda Petrović u svome pismu porodici:[...] „Mi smo ovde imali za prvih šest dana nadčovečanske marševe iz Srema čak na Jagodnju planinu [...], a ovde četiri dana takav nadolazak ranjenika (oko 4.000) da mi se krv u mozgu poče usiravati. Borbe su bile užasne i očajne i s naše strane a očajni otpor Austrijanaca dovodio je naše do besnila”.

IAKO je imala bogato iskustvo ratne bolničarke u balkanskim ratovima, kolosalno stradanje izazvalo je duboku krizu. Hiljade ranjenih vojnika zahtevalo je ne samo izuzetan fizički napor, već i veliku psihološku stabilnost i emocionalnu čvrstinu. Istovremeno, Nadežda je doživela i razočaranje, jer je borba na Mačkovom kamenu i drugim bojištima za nju dobila tragičnu dimenziju bratoubilačkog sukoba, jer su u austrougarskoj vojsci protiv Srbije bili mobilisani i Srbi (što je za nju imalo i oblik porodičnog raskola), kao i drugi Južni Sloveni. Iz njenih zapisa se jasno nazire svest o paradoksalnoj stvarnosti: narodi sa kojima je zamišljala zajedničku državu, ratovali su ogorčeno jedni protiv drugih.

Psihičko naprezanje povremeno je bilo nepodnošljivo i zbog užasa iskasapljenih tela ranjenika koji su u masama dopremani u improvizovanu bolnicu: „Imala sam krizu nervnu tako da kada su nam bili doneli 20 oficira teško ranjenih i ja ih smestila u velikom šatoru, bejah skamenjena. A kada otpočeh da ih pojim čajem, njihov jauk razdrobi mi srce pa padoh kraj jednog od njih na kolena sa čašom čaja u čežnji da ga pojim, nemogući da se savladam, otpočela sam očajno plakati, tako da su me siromasi oni sami tešili, a jedan od njih milujući me rukom po rukavu, sam se gušio u suzama govoreći mi:

’Hrabro, gospođice Nadežda, daće Bog, istrajaćemo, pobedićemo, osvetiće nas oni koji tamo ostadoše’. Kroz suze jauknuh: ’Gospode, zar ne vidite, izginuste svi. Bože, što kazni ovako našu naciju’. Trenuci su bili doista strašni. Kako smo stigli popodne pod Mačkov Kamen, nismo četiri dana ni legali niti mogli što jesti. Doneše nam prvo Kraljevića Đorđa teško ranjenog, pa zatim jednog po jednog oficira. Na stotine vojnika. Ni jedan rat naš prošli ne pružaše nam ovoliko jada i strahota”.

SUTRA: PLAČ ZA OKRVAVLjENIM I NAMUČENIM JUNACIMA

03. 01. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

18. 03. 2026. u 12:15

POTPISUJE SE ISTORIJSKI UGOVOR: Vojvodina postaje čvorište Evrope, kreće gradnja gigantske saobraćajnice (FOTO/VIDEO)

Ekonomija

0 12

POTPISUJE SE ISTORIJSKI UGOVOR: Vojvodina postaje čvorište Evrope, kreće gradnja gigantske saobraćajnice (FOTO/VIDEO)

PROJEKAT Osmeh Vojvodine obuhvata izgradnju 185 km brze saobraćajnice, sa 46 mostova i 34 nadvožnjaka, čime se smanjuje vreme putovanja.

18. 03. 2026. u 09:30

Društvo

KULT PREDAKA U PLAMENU MRŽNjE: 45 godina od paljenja konaka Pećke patrijaršije – Zločin koji je najavio Martovski pogrom

OVE sedmice pre tačno 45 godina, srpski narod i Srpska pravoslavna crkva zanemeli su pred prizorom koji je nagovestio decenije stradanja na Kosovu i Metohiji.

17. 03. 2026. u 19:10