BEOGRAD PRESTONICA BALKANSKE KULTURE: Nadežda Petrović je godine pred Prvi svetski rat posvetila povezivanju jugoslovenskih umetnika

RAD na povezivanju jugoslovenskih umetnika Nadežda Petrović je nastavila u jesen 1913, što je bio nastavak aktivnosti iz prethodne godine, kada je pokrenula ideju da sa članovima Jugoslovenske kolonije slika na otvorenom prostoru u Srbiji.

vikipedija

Planirala je da Beograd, u koga bi se preselili i stalno živeli mnogi jugoslovenski umetnici, bude stalno sedište grupe. Zalagala se za kolektivni rad, „zajedničko iskustvo” u srbijanskom pejzažu, što u okviru Medulića Kolonija nije mogla da realizuje. Istovremeno, Nadežda je podsticala ljude iz srpske vlade da mnogim Slovencima i Hrvatima, kao jugoslovenskim umetnicima, omoguće zaposlenje u Beogradu, što je kasnije u pojedinim slučajevima i ostvareno. 

Vrhunac tih nastojanja bila je inicijativa za osnivanje „Odbora za organizaciju umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva” u septembru 1913. godine, neposredno posle završetka Drugog balkanskog rata, kada je ugled Kraljevine Srbije snažno podignut među jugoslovenskim narodima u Austrougarskoj. Marko Murat bio je predsednik, Nadežda je postala prvi sekretar, a Kosta Strajnić drugi sekretar udruženja.Pokrovitelj inicijative bio je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, a počasni predsednici: Bogdan Popović, Andra Stevanović, Jovan Cvijić, Ivan Meštrović i Josif Plečnik. 

NA NEKI način, formiranje Odbora bio je prirodan nastavak rada Nadeždine Jugoslovenske umetničke kolonije, tačnije njena institucionalizacija. Već na IV jugoslovenskoj umetničkoj izložbi u Beogradu jasno je pokazano da je takva manifestacija pre svega stvar političke volje, a tek zatim interesa umetnika. 

Osnova inicijative bila je vizija kulturnog i umetničkog ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, uz potencijalno uključivanje Bugara. Integralno jugoslovenstvo predstavljano je kroz formu umetnosti koja se shvatala kao sredstvo za izgradnju nove jugoslovenske civilizacije na Balkanu. Pri tome je stvaranje „jugoslovenske kulture“ prikazano kao sredstvo za kulturnu hegemoniju na Balkanu: „Srbo-Hrvati sa Slovencima moraće da proizvedu istovetnu samoniklu jugoslovensku kulturu, koja će u najvećem i završnom svom momentu morati da nadvlada i obujmi i poluslovensku kulturu Bugara.

 

Foto: Vikipedija

Umetnost Jugoslovenstva, kao najviša kulturnost Srbo-Hrvata i Slovenaca sa Bugarima, moraće da bude harmonija i organizovanost najboljih duhovnih blaga svih jugoslovenskih plemena, sazdavanje nove i velike civilizacije Slovenstva na Balkanu. Posle junaštva i pobeda Srpske Vojske, jugoslovenskom kulturnom nacionalizmu ostaje rad dostojan prvobitne Srbijine državne i narodne snage. Jedino će visoka umetnost, i velika kulturnost u opšte, osposobiti Jugoslovenstvo za kulturno vladanje Balkanom i oživotvoravanje Slovenske Misli na Balkanu.” 

KONSTRUKCIJA ideologije jugoslovenstva naslanjala se na koncept nacionalnog idealizma utemeljenog u srpskoj narodnoj kulturi i tradiciji, što su podržavali i mnogi Hrvati kao najbrži put za nacionalno oslobođenje. Pobeda u balkanskim ratovima donela je potvrdu takve orijentacije i  uzdigla Beograd kao kulturnu prestonicu jugoslovenstva. Srbofilstvo se pojačalo, kao i uverenje u „srpsku superiornost”, uz veličanje srpske dinastije, države i vojske. Među jugoslovenski orijentisanim Hrvatima pojavljivali su se i pobornici ideje intervencije srpske vojske u habzburškim delovima Balkana, što bi ubrzalo stvaranje Jugoslavije.

Najvažnija inicijativa Odbora za organizaciju umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva u 1913. bila je izgradnja Vidovdanskog hrama Ivana Meštrovića, koji je trebalo da postane centralni simbol kulturnog projekta i duhovnog ujedinjenja: „Uzvišena lepotom balkanska i slovenska umetnost Ivana Meštrovića, oličena u Vidovdanskom Hramu, predstavlja nacionalnu religiju Jugoslovenstva, Moralno-istorijsko vraćanje duga Jugoslovenstva i Modernog Balkana kulturi – čovečanstva. Vidovdanski Hram je jugoslovenska ili srpska nacionalna umetnost i predstavlja Srpstvo ili Jugoslovenstvo, — istorijsko i legendarno kao i celo i završeno, buduće i pravo-gledano dušom kroz mitos srpskoga predanja...”

Kako je to sam Ivan Meštrović rekao: „Vidovdanski Hram jest hram religije krajnjega požrtvovanja, religije Cara Lazara i u njemu će se propovijedati da treba u pravdi i svjetlosti živjeti i za nju umirati”. Drvena maketa hrama izložna je u Beogradu 1914, ali njegova realizacija nikada nije usledila. 

Umetnost je na primeru Vidovdanskog hrama podignuta na sakralni nivo, koji je trebao da bude arhitektonski simbol „narodne religije” Jugoslovena, svojevrstan „Panteon”, kultno mesto novog identiteta... Bila je to težnja da se na temeljima srpske nacionalne tradicije i novih jugoslovenskih ideala, kao i jezikom moderne umetnosti, konstruiše novi jugoslovenski nacionalni identitet i izgradi nova duhovna osovina Balkana. 

ZATO je podizanje Vidovdanskog hrama zamišljeno kao čin kulturne metamorfoze južnoslovenskih naroda, proces u kojem se estetska vizija srpske narodne tradicije uobličuje u simboličko arhitektonsko telo, sposobno da ujedini različite istorijske i duhovne tradicije. U tom projektu, likovni jezik secesije poslužio je kao izražajno sredstvo angažovane umetnosti, koja je dobila formu ideološki nadahnutog „jugoslovenskog istorizma“...Upravo ta vizija umetnosti kao nosioca istorijske obnove i kulturne sinteze uticala je na umetničke pravce i estetske ideale u epohi između dva svetska rata, što Nadežda Petrović nije doživela. 

SUTRA: NAJAVA SVIH STRADANjA PORODICE PETROVIĆ

Preporučujemo

Feljton

0 2

NADEŽDA I ZVANIČNO POSTAJE RATNI SLIKAR: Ulazak srpske vojske u Staru Srbiju i Makedoniju videla je kao ostvarenje vekovne nacionalne vizije

16. 03. 2026. u 18:00

Feljton

0 2

UMRO SA MIŠLjU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom "Srbija" tek 1957. godine

28. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 7

TITO UPORNO ODBIJA DA IZAĐE IZ PEĆINE: U toku desanta Vrhovni štab u pećini nije imao nikakvu vezu ni informaciju šta se napolju dešava

07. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

ZAKULISANE IGRE OKO KRALjEVOG TESTAMENTA: Do danas, posle osam decenija, nije razrešeno je testament kralja Aleksndra bio ispravan

09. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije