Feljton

INTRIGE O BORBI ZA VLAST I NAVODNOM PRISLUŠKIVANJU: Sednica Izvršnog komiteta CK SKJ se održavala ispred bajoneta ojačane gardijske jedinice

AKO tek sada, nakon pet meseci, ispisujem ove redove o jednom iznenadnom i čudnom događaju, o grubom postupku i postupcima prema meni, činim to samo radi istine.

ИНТРИГЕ О БОРБИ ЗА ВЛАСТ И НАВОДНОМ ПРИСЛУШКИВАЊУ: Седница Извршног комитета ЦК СКЈ се одржавала испред бајонета ојачане гардијске јединице

DOSTOJANSTVO Leka i Slavka Ranković su hteli samo da istine ostanu zabeležene, Foto Arhiv porodice Ranković

Nije ovo ni ispovest ni odbrana, jer lično nemam ni od čega da se branim, čak i kad bih imao takve mogućnosti.

Započinjući ovo, koliko neželjeno toliko i neprijatno, opisivanje nekih događaja, ja nemam nameru da nekog okrivljujem. Želim samo da neke istine ostanu zabeležene. Zato ću pokušati da objektivno iznesem činjenice nasuprot golim lažima o meni i neviđenim klevetama koje su očevidno prevazišle sva razumna očekivanja i norme pristojnosti.

Pritom ću izostaviti sve ono što nije pokrenuto u vezi sa mnom, pogotovo stvari koje bi se mogle tretirati kao državna tajna. Izostaviću čak i ono što je neodgovorno izneto u štampi ili u javnom istupanju pojedinih individua.

Kao aktivni dugogodišnji učesnik važnih političkih i društvenih zbivanja, ja se sada nalazim u ne baš zavidnom položaju. Ako bi čovek, u ovim trenucima podivljalih strasti, pustio mašti na volju, ne znam dokle bi ga to moglo odvesti, makar se radilo i o njegovoj ličnoj odbrani od podvala. Bez obzira kako se drugi ponašaju prema meni, osećam se dužnim pred svojom zemljom, pred ljudima i pred svojom savešću, da poštujem sve ono što predstavlja državni interes.

U atmosferi govorkanja iza leđa svašta se moglo reći za svakoga. Skoro niko nije ostajao pošteđen proizvoljnih ocena ili prišivanja etiketa. Tito se, govorkali su, snabdeva samo Udbovskim informacijama i zato istupa samo o negativnostima u našem društvenom životu. Ili, Slovenci govore javno da hrane i nas neradnike, a zaboravljaju da smo upropastili našu poljoprivredu hraneći celu zemlju u periodu obnove i industrijalizacije; šta više, raselili smo i ono malo industrije u druge republike tobože zbog opasnosti od Kominforma. Ili, Tita su opkolili Marko odavde, Krajačić iz Zagreba, a Gošnjak iz Armije; oni drže sve konce u svojim rukama i pod plaštom nekog jugoslovenstva guše interese i prava nacionalnosti. Tako su, eto, jedni drugima uzimali meru po pitanju nacionalizma, republikanizma i svakog drugog izma. Sve su se te priče prenosile od jednog do drugog i zahvatale su i one ljude koji tim pričama nisu bili skloni...

ŠESNAESTI juni 1966. došao je kao grom iz vedra neba. Pomračenje umova nastupilo je tačno u 17 časova. Taj dan sam tako doživeo i čini mi se da nema ničeg upečatljivijeg od ovog osećanja. Tada je na prečac otpočela sednica Izvršnog komiteta CK SKJ. Sednica je trajala jedva nešto više od jednog sata. Bilo je odmah jasno da su svi prethodno bili konsultovani, samo ja ništa nisam znao. Te večeri, ostavio sam mesto održavanja sednice – Užičku 15, duboko potresen zbivanjima kojima je početak i kraj bio nesaglediv.

Predamnom se otvorila prava provalija kada sam video da se sednica održavala ispred bajoneta ojačane gardijske jedinice. Tih prvih mračnih dana saznao sam da sam još pre sednice bio stavljen u tihu, delimičnu izolaciju i pod kontrolu posebno odabranih organa KOS-a. Saznanje o tim činjenicama bilo je više nego bolno i krajnje uvredljivo za mene, a sramno za one koji su odlučili o primeni tih mera. No, ovakve mere su ipak imale nekakvu logiku. Kad, naime, neko želi da nekoga učini bez krivice krivim, onda uvodi ovakve drastične mere koje samo pojačavaju misteriju i seju sumnju koja, opet, kao môra deluje na savest ljudi.

„Podaci“ o famoznom ozvučavanju i prisluškivanju Tita i drugih rukovodilaca svestrano su korišćeni za realizaciju drugog, daleko šireg i sveobuhvatnijeg plana. Došao sam do zaključka da su konture tog plana sistematski građene tokom cele zime i proleća. Plan je pripremljen u najužem krugu a njegovim autorima nije odgovaralo utvrđivanje verodostojnosti podataka. Umesto toga, oni su se sinhronizovano uključili u jedinstvenu akciju. Ako se u početku nije mogao sagledati pravac kampanje, namere su ubrzo postale veoma providne. U suštini, akcija je preko mene praktično bila uperena protiv Tita i njegovih pogleda na izvesna pitanja našeg društvenog razvoja. U cilju postepenog ostvarivanja ovakvog plana, zamišljenog na duži rok, primenjena je taktika brzog iskorišćavanja Titovih zabluda i njegove povređene sujete. Trebalo je, dakle, totalno kompromitovati organe Državne bezbednosti i kadrove te organizacije, a najpre je trebalo obračunati se sa mnom. Kada se to postigne, onda će sve drugo ići mnogo lakše.

Obračun sa Markom nateraće druge da razmišljaju o sebi i o tome kako bi prošli u slučaju eventualnog sukoba.

Inače, smatram da su čovekova savest i moral, dostojanstvo i ponos, takve etičke vrednosti po kojima se ne može gaziti a da se istovremeno sačuva čist obraz. Tek danas, kada vršim smotru svog života i rada, dolaze mi na pamet mnoge stvari iz minulih vremena koje sada imaju drugo značenje. Ništa ovde nisam uveličao. Sve što sam zabeležio samo je jedan deo onoga što se sručilo na mene, munjevito i pakleno u isto vreme. Nema sumnje, taj iznenadni nalet na mene trebalo je najpre da proizvede određeno psihološko dejstvo; zato je uvedeno pitanje ozvučavanja i prisluškivanja.

I predstava je otpočela.   

DOK SAM u aprilu ove godine (1966) boravio u Moskvi na partijskom kongresu, a u maju obavljao posetu Poljskoj, iza mojih leđa kuvalo se i intrigiralo o mojoj borbi za vlast, o navodnom ozvučavanju i prisluškivanju Tita i o mom kandidovanju za njegovog naslednika na položaju šefa države. Uporedo s tim pripreman je 16. jun kao sudbonosni trenutak, kao poslednji čas za obračun sa zaverom na pragu! U takvim okolnostima iznenada je sazvana sednica Izvršnog komiteta Centralnog komiteta SKJ (IK CK SKJ), na kojoj su obelodanjene pogromaške optužbe na račun Službe državne bezbednosti (SDB), a potom sve otvorenije i protiv mene samog. Tito je seo na čelo stola. Drugi su posedali oko njega, a ja poslednji put za ovih trideset godina zajedničkog rada hvatam mesto na sredini. Bio sam zapanjen, nisam mogao da dođem sebi. Sedeli su ukočenih lica i već me gledali, kako se to u narodu kaže, kao krava svoje mrtvo tele. Gledao sam Tita otvorenih očiju, ali on, govoreći o nekom prisluškivanju, nije odvajao pogled od nekakvih papira ispred sebe.

Eto, tako je taj opasni zaverenik u liku druga Marka označen za šefa puča koji ozvučavanjem i prisluškivanjem Tita i celokupnog državnog vrha drži sve konce u rukama, koji zna šta ko misli, čak i u svom krevetu, a sebi dozvoljava luksuz da bude totalno iznenađen, ulovljen na spavanju, slep da vidi šta se poslednjih dana i nedelja plete oko njega. Sve je, moram da priznam, ispalo prilično jadno za jednog tako opasnog huntaša za kakvog su me proglasili inspiratori ovog montiranog političkog procesa.
Sasvim je, u stvari, svejedno da li sam ili nisam znao da mi se ova zavera priprema. Da sam nekim čudom nešto i znao, opet se ništa ne bi promenilo. Nikad nisam patio od manije gonjenja, niti sam imao razloga za takvo oboljenje. Otuda me savršeno ništa nije upućivalo na bilo kakvu opreznost.

TITO NIJE DIZAO POGLED

NA SEDNICI Izvršnog komiteta CK SKJ 16. juna 19966. Tito je seo na čelo stola. Drugi su posedali oko njega, a ja poslednji put za ovih trideset godina zajedničkog rada hvatam mesto na sredini. Bio sam zapanjen, nisam mogao da dođem sebi. Sedeli su ukočenih lica i već me gledali, kako se to u narodu kaže, kao krava svoje mrtvo tele. Gledao sam Tita otvorenih očiju, ali on, govoreći o nekom prisluškivanju, nije odvajao pogled od nekakvih papira ispred sebe.

SUTRA: OPTUŽBE ZASNOVANE NA ANONIMNOJ KOMISIJI 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZAPREPASTIO RUSIJU: Dejan Stanković je uradio ovo - i Rusi su mu odmah izrekli jednu od najvećih kazni ikada!

ZAPREPASTIO RUSIJU: Dejan Stanković je uradio ovo - i Rusi su mu odmah izrekli jednu od najvećih kazni ikada!